• ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ 2017-2021. ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ Уводна реч председника општине
  • Председник општине Ћићевац Златан Кркић САДРЖАЈ
  • ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
  • Ограничење коришћења природних вредности
  • Заштита дивље флоре и фауне
  • Заштита и коришћење вода
  • Очување биосфере и заштита биодиверзитета
  • Основа планирања у општини
  • 1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ
  • 1.1 Рељеф општине Ћићевац
  • 1.3 Хидролошке карактеристике
  • 2. ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 2.1 Културно – историјско наслеђе општине Ћићевац



  • страница1/11
    Дата09.11.2018
    Размер4.26 Mb.

    Локални еколошки акциони план општине Ћићевац


      1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11

    Локални еколошки акциони план општине Ћићевац

    2017.






    ЛОКАЛНИ ЕКОЛОШКИ АКЦИОНИ ПЛАН ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ 2017-2021.

    ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ



    Уводна реч председника општине

    Поштовани суграђани,


    Општина Ћићевац се одликује веома повољним географским положајем, повољним климатским условима и развијеном пољопривредом, али се као и друге општине сусреће са проблемима заштите животне средине и очувањем биодиверзитета.

    Доношење стратешког документа који се бави заштитом животне средине као што је Локални еколошки акциони план је веома битно зато што омогућава јасно уочавање проблема и начине за њихово решавање. Овим документом уочавамо проблеме, дефинишемо приоритете и утврђујемо најбоље начине за њихово решавање.

    Напредак и развој општине Ћићевац зависи искључиво од одговорности њених становника, па Локални еколошки акциони план треба да допринесе бржем и лакшем решавању еколошких проблема, развоју свести код становништва о потреби заштите животне средине и њеном даљем очувању и унапређивању, што никако није брз процес и у који је потребно уложити доста напора.

    Свесни чињенице да напредак и развој општине зависи искључиво од нас самих, кренули смо у креативан процес израде овог стратешког документа. Општина Ћићевац је до сада већ израђивала стратешке документе за поједине области, али је овај документ значајан јер ће омогућити увид у конкретне еколошке проблеме са којима се наша општина сусреће.


    Локални еколошки акциони план представља стратегију помоћу које можемо да остваримо визију развоја локалне заједнице у идућих 5 година, тако што ћемо кроз испланиране активности које ће бити представљене у овом документу, допринети остваривању циљева који су постављени. Посебно је потребно остварити задате циљеве тако да они не угрожавају одрживи развој који је веома битан са аспекта да се не угрожава право будућих генерација на чистију, здравију и очувану животну средину.
    Надамо се да ће општина Ћићевац у наредних 5 година постати уређена и модерна општина, занимљива инвеститорима. Овим стварамо предуслов за систематско и континуирано решавање еколошких проблема, јер достизање одрживог развоја је мисија и будућност општине Ћићевац.


    Председник општине Ћићевац

    Златан Кркић

    САДРЖАЈ
    Планови и програми у области заштите животне средине......................................................4

    1. Географски положај општине Ћићевац............................................................................8

      1. Рељеф општине Ћићевац............................................................................................8

      2. Клима............................................................................................................................8

      3. Хидролошке карактеристике......................................................................................9

    2. Друштвене карактеристике..............................................................................................11

      1. Културно-историјско наслеђе општине Ћићевац....................................................11

      2. Становништво.............................................................................................................12

      3. Образовање..................................................................................................................13

      4. Привреда......................................................................................................................14

      5. Пољопривреда.............................................................................................................15

      6. Здравство......................................................................................................................16

    3. Процена развојних могућности општине Ћићевац.......................................................17

      1. Туризам.........................................................................................................................17

      2. Саобраћај......................................................................................................................19

      3. Природни ресурси.......................................................................................................21

      4. Шумски фонд...............................................................................................................21

    4. Инфраструктура општине Ћићевац................................................................................22

      1. Енергетска инфраструктура.......................................................................................23

      2. Мрежа насеља и центара............................................................................................23

      3. Путна инфраструктура...............................................................................................24

      4. Саобраћајна инфраструктура.....................................................................................25

      5. Водоводна инфраструктура.......................................................................................28

      6. Телекомуникациона инфраструктура.......................................................................32

      7. Комунална инфраструктура.......................................................................................33

    5. Мере заштите....................................................................................................................36

      1. Заштита са аспекта одбране......................................................................................36

      2. Заштита од елементарних непогода и технолошких удеса....................................38

    6. ЛЕАП као процес.............................................................................................................40

      1. Став грађанства о проблемима животне средине...................................................40

      2. Методологија израде локалног еколошког акционог плана..................................42

      3. Укључивање великог броја заинтересованих страна.............................................43

      4. Принципи за израду ЛЕАП-а....................................................................................43

    7. Проблеми у животној средини општине Ћићевац.......................................................45

      1. Дивље депоније..........................................................................................................45

      2. Загађење воде.............................................................................................................48

      3. Загађење ваздуха........................................................................................................48

      4. Загађење земљишта....................................................................................................49

      5. Заштита од буке..........................................................................................................50

      6. Заштита природних добара........................................................................................51

      7. Заштита културних добара.........................................................................................52

      8. Заштита и очување биодиверзитета..........................................................................54

      9. Повећање свести грађана о значају очувања животне средине............................55

    8. Спровођење акција ЛЕАП-а за период 2017-2021. ....................................................56

      1. Унапређење ефикасности комуналне службе до 2021. ........................................57

      2. Унапређење еколошке свести грађана до 2021. ....................................................57

    9. Мониторинг спровођења акција ЛЕАП-а до 2021. ....................................................58

    Преглед активности за промоцију примарне сепарације отпада у општини Ћићевац у циљу изградње свести грађана о важности примарне селекције у процесу управљања отпадом и очувању животне средине..........................................................................................59

    Принцип примарне селекције отпада.........................................................................................67

    Потребе и ограничења у систему увођења примарне селекције отпада..................................68

    10. Оцена потенцијала биомасе добијене пољопривредном производњом на територији општине Ћићевац......................................................................................................70

    10.1 Остаци резидбе воћњака и винограда.................................................................71

    10.2 Стајњак...................................................................................................................72

    10.3 Шумска биомаса....................................................................................................73

    10.4 Остаци одржавања зелених површина................................................................73

    10.5 Биоразградив отпад...............................................................................................74

    10.6 Предлог за коришћење биомасе у општини Ћићевац.......................................74

    10.7 Могућности и ограничења...................................................................................75

    10.8 Закључци................................................................................................................80

    Могућност изградње рециклажног центра на територији општине Ћићевац.........................81

    Принцип циркуларне економије.................................................................................................82

    SWOT анализа...............................................................................................................................85

    11. Закључак.........................................................................................................................86

    Прилози..........................................................................................................................................88

    Пример анкете коришћене у сврху анкетирања грађана о проблемима у животној средини општине Ћићевац...........................................................................................................88

    Резултати мерења загађења ваздуха и мерења интезитета буке у току новембра 2017. .......90

    ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

    Планови и програми у области заштите животне средине израђују се у складу са Просторним планом Републике Србије и Националним програмом заштите животне средине. Сви планови из ове области обухватају целокупну животну средину, заштиту животне средине, унапређење и развој, уређење животне средине, побољшање техничко- технолошких услова у производним процесима и индустријским постројењима, набављање уређаја за пречишћавање, решавање питања комуналног и индустријског отпада и др.


    Акциони план доноси надлежни орган локалне самоуправе сходно својим потребама, интересима и могућностима и у складу са Законoм о заштити животне средине (сл.гл.РС. бр. 135/2004, 36/09, 72/09, 43/2011 и 14/2016).
    Акциони планови су:

    1.Интегрална заштита и унапређење животне средине;

    2.Унапређење просторног планирања и уређења простора;

    3.Заштита вода;

    4.Заштита шума;

    5.Заштита земљишта;

    6.Заштита ваздуха и атмосфере;

    7.Заштита осетљивих екосистема;

    8. Заштита биодиверзитета и природних добара посебних вредности;

    9.Управљање отпадом и хемикалијама;

    10.Заштита од јонизујућег и нејонизујућег зрачења;

    11.Заштита од буке и од вибрација;

    12.Одрживо управљање енергије;

    13.Развој информационог система;

    14.Развој научног истраживања, образовања и васпитања;

    15.Развој и примену економских инструмената.

    Поред акционих доносе се и санациони планови када деградација животне средине превазилази ефекте мера које се предузимају, односно када загађеност животне средине изазива штету и угрожава капацитет животне средине на ширем подручју. Приликом примене планова користе се јединствени нормативи, односно граничне вредности емисије и имисије загађујућих материја и енергије у чиниоце животне средине, укључујући и емисију из мобилних извора загађења. У Републици Србији су утврђени јединствени нормативи са посебним прописима које доноси министар. Локална самоуправа може прописати строжије граничне вредности упозорења и одговарајуће мере од оних које су прописане законом.

    Орган локалне самоуправе и власници отпада предузимају мере заштите животне средине и примењују посебна правила понашања у управљању отпадом, од његовог настанка до крајњег одлагања, у складу са законом и посебним прописима, који утврђују и класификују, превенцију наставка, смањење количине отпада на извору, рециклажу, третман отпада по категоријама, његово одлагање, као и остале активности, операције и постројења у управљању отпадом.


    Ограничење коришћења природних вредности - Министарство у сарадњи са министрима надлежним за послове пољопривреде, шумарства, водопривреде и рударства, одређује ограничења у погледу обима коришћења природних вредности по кориснику на одређеном простору. Ограничења се нарочито односе на очување и заштиту резерви ретких металичних и неметаличних минералних сировина које су од стратешког значаја.
    Заштита дивље флоре и фауне - забрањено је из обести узнемиравати, злостављати, озлеђивати и убијати дивље животиње и забрањено је без разлога кидати и уништавати дивље биљке и забрањено је уништавати и разарати животна станишта дивљих животињских и биљних врста. Ако се због изградње уништи дрвеће оно се мора надокнадити новим садницама под условима и на начин који одређује локална самоуправа, односно орган који издаје дозволу за изградњу објекта.
    У складу са Националним програмом заштите животне средине, који доноси Народна скупштина, општина сама доноси програм за заштиту и унапређење животне средине:

    - опис и оцену стања животне средине у општини;

    - основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;

    -услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и др.


    Мере за одрживи развој и управљање заштитом животне средине обухватају:

    - дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађења,

    - носиоце, начин и динамику реализације,

    - средства за реализацију.


    Животна средина је скуп природних или створених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот. Животна средина се одликује својим квалитетом, а квалитет животне средине јесте стање животне средине које се исказује физичким, хемијским, биолошким, естетским и другим индикаторима.
    Природне вредности јесу природне вредности које чине: ваздух, воде, земљиште, шуме, геолошки ресурси, биљни и животињски свет. Да би све било како треба потребно је извршити заштиту природних вредности, а она се остварује спровођењем мера за очување њиховог квалитета, количина резерви, као и природних процеса, односно њихове међузависности и природне равнотеже у целини.

    Да би се равнотежа у природи одржала потребно је извршити:


    Заштита тла и земљишта - заштита, коришћење и уређење тла, пољопривредног и шумског земљишта и добра од општег интереса обухвата очување продуктивности, структуре, слојева, формација стена и минерала, као и њихових природних и прелазних облика и процеса. На површини или испод површине земљишта могу се вршити активности и одлагати материје које не загађују или не оштећују земљиште. Уколико се врши реализација одређеног пројекта у смислу изградње, експлоатације минералних сировина, као и пре његовог извођења обезбеђује се заштита тла и земљишта.
    Заштита вода - воде се могу користити и оптерећивати, а отпадне воде испуштати у воде уз примену одговарајућег третмана, на начин и до нивоа који не представља опасност за природне процесе или за обнову квалитета или количине воде и који не умањује могућност њиховог међунаменског коришћења.
    Заштита и коришћење вода остварује се у оквиру интегралног управљања водама спровођењем мера за очувањем површинских и подземних вода и њихових резерви, квалитета и количина, као и заштитом корита, ободних подручја и сливова, у складу са посебним законом. Мере заштита вода обезбеђују спречавање или органичавање уношења у воде опасних, отпадних и других штетних материја, праћење и испитивање квалитета површинских и подземних вода, као и квалитета отпадних вода и њихово пречишћавање.
    Заштита ваздуха - Заштита ваздуха остварује се предузимањем мера систематског праћења квалитета ваздуха, смањењем загађења ваздуха загађујућим материјама испод прописаних граничних вредности и предузимање техничко-технолошких и других потребних мера за смањење емисије, праћењем утицаја загађеног ваздуха на здравље људи и животну средину. Мере заштите ваздуха обезбеђују чување атмосфере у целини са свим њеним процесима и климатским обележјима.
    Заштита и очување шума - Ради заштите и унапређења шумских екосистема шумама се газдује тако да се обезбеђује рационално управљање шумама, очување генетског фонда, побољшање структуре и остваривање приоритетних функција шума. Државни органи, власници и корисници шума дужни су да предузимају конкретне и потребне мере за очување и одрживо коришћење шума, мере обнављања, подизање и њиховог унапређивања, као и контроле и заштита шума у случају прекограничног загађивања.
    Очување биосфере и заштита биодиверзитета - очување биосфере обухвата заштиту организама, њихових заједница и станишта, укључујући и очување природних процеса и природне равнотеже унутар екосистема, уз обезбеђење њихове одрживости. Биодиверзитет и биолошки ресурси штите се и користе на начин који омогућава њихов опстанак, разноврстност обнављања и унапређења у случају нарушености.

    Заштита биодиверзитета, коришћење биолошких ресурса, генетички модификованих организама и биотехнологије врши се на основу овог закона и посебног закона, као и обавеза преузетих међународним уговорима.


    Основа планирања у општини - Основни циљ наше државе је приближавање стандардима ЕУ, на основу успостављања законодавно-правног и институционалног оквира, хијерархије управљања отпадом свих категорија и економских инструмената. Постоји јасно дефинисана потреба за квалитетом живота становништва који се постиже адекватним условима животне средине.
    Подржавањем стратегије управљања отпадом одређује се основна оријентација управљања отпадом за наредни период, као резултат развоја индустрије и економије, усмерава активности у хармонизацији законодавства која је услед тржишних захтева и неизбежна у процесу приближавања законодавству ЕУ, одређује улогу и задатке појединим друштвеним факторима.
    Израдом Локалног еколошког акционог плана постиже се заштита и унапређење квалитета животне средине у целини и стања њених чиниоца, заштита здравља људи, заштита изворишта питке воде, имплементација принципа одрживог развоја и даља интеграција бриге о животној средини у секторске политике, побољшање образовања о заштити животне средине и развијање јавне свести, примена економских принципа и развој економских приступа у све планове и циљеве заштите животне средине, повећану интеграцију интереса за животну средину у секторске политике и активније учешће јавности у процесима доношења одлука.
    Велика је потреба смањити и поново користити, рециклирати и извршити регенерацију отпада, ефикасно коришћење ресурса и развијати јавну свест на свим нивоима друштва. Оно што је изузетно битно и што треба настојати применити јесте рационално коришћење сировине и енергије, обезбедити стабилне финансијске ресурсе, имплементирати информациони систем. Највећи проблем из области загађења животне средине јесте проблем комуналног отпада и индустријског отпада. Настајање отпада је резултат укупне економске активности сваке државе, а као такав је у директној корелацији са националном економијом. Настајање комуналног отпада зависи од степена индустријског развоја, животног стандарда, начина живота, социјалног окружења, потрошње и других параметара сваке појединачне заједнице, из тог разлога се количина насталог отпада може значајно разликовати међу државама, а такође и у оквиру једне државе.
    Стога је изузетно важно доношење једног оваквог документа као што је Локални еколошки акциони план јер нам он служи као путоказ ка решавању важних еколошких проблема општине.


    1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ
    Општина Ћићевац се налази у централној Србији, у североисточном делу Расинског округа, на десној обали Велике Мораве. Општинска територија обухвата површину од 124 кm². Према попису из 2011. године општина има 9.871 становника у 10 насељених места. Највеће насеље у општини је Ћићевац и он је уједно административни, привредни и културни центар општине.
    Друго насељено место по величини је Сталаћ, затим Појате, Лучина, Град Сталаћ, Плочник, Мрзеница, Трубарево, Браљина и Мојсиње. Општина Ћићевац се граничи са општином Параћин са северне стране, са истока са општином Ражањ, на западу са општином Варварин и на југо-западу са Градом Крушевцом. Ћићевац се налази источно од реке Велике Мораве, односно 3 кm удаљен североисточно од ушћа Западне и Јужне Мораве. Општина Ћићевац представља стратешки важну комуникациону спону свих делова земље јер се налази на Коридору 10. Кроз територију општине Ћићевац пролазе две важне саобраћајнице: железничка пруга Београд- Ниш и ауто пут Београд- Ниш, као и магистрални пут М-5 Појате-Краљево. Општина Ћићевац је удаљена од Београда 180 кm, а од Ниша 75 кm.
    1.1 Рељеф општине Ћићевац
    Рељеф општине Ћићевац је равничарско-брежуљкастог типа и одликује се благо заталасаним теренима, који се од стрмих коса и падина у јужном и источном делу постепено спуштају ка равном алувијалном тлу. Терен се простире у појасу од 131 до око 500m н.в.. Велики део општине лоциран је у алувијалној равни Велике Мораве којa протиче њеним западним делом, док се са источне стране пружају обронци Буковика. У јужном делу општине епигенетски се усекла река Западна Морава у шкриљцима Сталаћких брда (Мојсињске и Послоњске планине) градећи Сталаћку клисуру у дужини од 20 km и дубини 350m.

    1.2 Клима
    Клима је умерено-континентална, али је услед незаштићености већим планинским масивима изложена другим климатским утицајима долином река Велике и Јужне Мораве. Средња годишња температура ваздуха (станица у Ћуприји) је 11.9°С, а најхладнији месец је јануар, док су најтоплији јул и август. Температурне суме овог подручја повољне су за гајење разних пољопривредних култура, а за вегетациони период се узима трајање од марта до новембра. Битни за обављање пољопривредне производње су још и број мразних дана, који је овде највећи у јануару и фебруару, док се ређе јављају у раним пролећним и касним јесењим месецима, али је битан и број тропских дана који су ограничени углавном на летњи период. Што се тиче количине падавина која се овде излучи, 620-644mm годишње, она није довољна па се влага пољопривредним културама надокнађује наводњавањем.

    Највише падавина се излучи у мају и јуну када су пољопривредним културама неопходне, а најмање у фебруару и марту, мада је и септембар, као месец у коме се обавља већина пољопривредних радова, релативно сув. Основне карактеристике су топла и сува лета, хладне зиме са снегом, док су пролеће и јесен умерено топли са већом количином падавина у односу на зиму и лето. Следи приказ података о основним климатским карактеристикама:




          • средња годишња температура ваздуха износи 10.8ºC (средња максимална температура је 27.6 ºC, а средња минимална -4.6 ºC),

          • годишња облачност од око 118 дана,

          • просечна количина падавина износи 647mm,

          • ветрови из јужног и северног правца и то посебно у зимским месецима, са честим ударима кошаве али и често заступљеним „тишинама“, данима без ветра.



    1.3 Хидролошке карактеристике
    Основну хидролошку мрежу Ћићевца и његове шире околине чине три тока великих река Јужне, Западне и Велике Мораве.
    Велика Морава настаје спајањем река Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Заједно са Западном Моравом је највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km. Притоке Велике Мораве су кратке по дужини. Најдужа је Јасеница (79 кm). Десне притоке су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица. Леве притоке су бројније, укључујући: Лугомир, Белицу, Осаницу, Рачу и Јасеницу. Многе од њих нису богате водом, али током кишних година изазивају велике поплаве, што је

    главни проблем целог моравског слива.


    Јужна Морава је дугачка 295 кm и тече углавном смером југ-север, од македонске границе, где се среће са реком Западном Моравом. Уноси велике количине

    еродираног материјала у Велику Мораву, пунећи и подижући њено речно корито, што је условило велике поплаве. Јужна Морава има 157 притока. Највеће леве притоке су: Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.


    Западна Морава је дугачка 308 кm и заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву. Настаје у пољу Ташти, источно од Пожеге, од Голијске Моравице и Ђетиње. У њу се укупно улива 85 притока. Има просечан проток од 120 m/s3, али је одликују екстремна колебања, што узрокује поплаве. Површина слива Западне Мораве износи 15.849 кm2 (42,3 % целог слива Велике Мораве). Осим ових река, кроз територију општине протичу и Јовановачка река (северним делом општине), у насељу Браљина се налази ушће Ражањске реке у Ј. Мораву, а бројни су и потоци.
    Главни ток представља река Велика Морава и њене саставнице: реке Јужна и Западна Морава. Њене саставнице носе велике количине еродираног материјала, који се таложи у горњем току Велике Мораве, због чега она мења свој ток, меандрира и често се излива плавећи околни терен и наносећи велике штете. Због тога је и неопходна регулација, која је и извршена на већем делу водотока, ради сакупљања сувишних вода и наводњавања. Њена највећа притока на подручју општине је Јовановачка река која располаже знатном количином воде у влажном периоду, у пролеће и јесен. У свом горњем току протиче кроз обешумљен водонепропустан терен, што омогућава јако сливање, али је у доњем току карактерише јаче упијање воде у неогеним седиментима. Ова река има карактеристике бујичарских токова у одређеном делу године, који су нарочито изражени у алувијалној равни, па је извршена регулација и њеног тока. У Сталаћким брдима усечено је неколико долина мањих потока, од којих су неки повремени токови који се образују после јачих киша и због великог пада њихових токова врше јаку ерозију.

    2. ДРУШТВЕНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
    2.1 Културно – историјско наслеђе општине Ћићевац
    Ћићевац је општина богате традиције и вишевековне историје, позната по културно - историјском наслеђу: Мојсињској Светој Гори, са преко 70 цркава и црквишта из раног средњег века, кули Тодора од Сталаћа, остацима римске пекаре у Сталаћу. Насеље Ћићевац се први пут помиње у повељи Кнеза Лазара из 1375. године као село Кикевче. Историјску афирмацију Ћићевац је доживео у борбама за ослобођење од Турака. Ћићевац је проглашен за варошицу 1928. године, а од 1884-1935. године у Ћићевцу је радио рудник мрког угља “Моравац“.

    Сталаћ и шира околина појављују се на историјској позорници са кнезом Лазаром и његовом одлуком да Крушевац буде нова престоница српске државе. Сталаћ је позната железничка раскрсница на прузи Београд-Ниш, где се спајају Јужна и Западна Морава и граде Велику Мораву.



    Град Сталаћ се налази на левој обали Јужне Мораве и једно је од најчувенијих места у овом делу Србије, опеван и у народним песмама. Средњевековни Град Сталаћ је грађен као тврђава способна за самоодбрану са јединственим системом бедема, капија и кула. Изградња тврђаве је започета око 1370. године, а порушена је 1413. године у борби против Турака, где је живот изгубио Војвода Пријезда.

    Посебно место у историјско- културном наслеђу заузима комплекс Мојсињских планина, познатих као “Мала Српска Света гора“. На овом подручју постоје бројни трагови средњевековног живота- пре свега цркава и црквишта, извора и светих водица. Од изузетног значаја за народ овог краја су манастир Свети Роман код Ђуниса и манастир Покрова Пресвете Богородице код Мрзенице.

    Слика 1. Остаци средњовековне тврђаве у Сталаћу


    Културне манифестације које су окренуте очувању локалног идентитета, културе и традиције су:

    • Сликарска колонија “Табор“ у Грабову, одржава се сваке године у јулу месецу под покровитељством општине Ћићевац;

    • “Морава нас вода од`ранила“ одржава се у Град Сталаћу, под кулом Тодора од Сталаћа, сваке године на празник Свете Тројице;

    • “Под крилима Архангела“ одржава се у Сталаћу, у порти цркве Св. Архангела сваке године у јулу месецу;

    • Меморијал “Владанови дани“ у Мрзеници;

    • Традиционални “Видовдански турнир“ у малом фудбалу.

    • Међународни фестивал здравља „Здравфест“ у Ћићевцу;

    • Младеначки сабор.

      1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Локални еколошки акциони план општине Ћићевац