Дата28.04.2019
Размер38.8 Kb.

Лутају и траже да се не заборави



Лутају и траже да се не заборави

Други светски рат и холокауст – симбол страдања Јевреја. Од прогона до погрома, од дискриминације и понижења до геноцида. У срцу Европе, на очиглед читавог света, догађала се трагедија једнога народа. Он није знао своју кривицу, а испоставило се да је крив само зато што постоји. Страховити злочини догађају се у Немачкој и окупираним деловима Европе. Власт предаје цео један народ убицама, подржава их у лову на људе и ликвидирању, “само под једним условом - да то буде цео народ, да сви буду убијени - мушкарци, жене, старци и деца, здрави и болесни...” Шест милиона убијених Јевреја и још пет милиона “мање вредних” и нелојалних. У источној и средњој Европи Јевреји практично престају да постоје.

Спаљивањем књига, обистињује се мрачно предвиђање Хајнриха Хајнеа, јеврејског песника, рођеног у Немачкој : ”Тамо где се спаљују књиге, спаљиваће се и људи.” “Кристална ноћ”, паљење синагога, радњи, малтретирање од стране нациста и разјарене масе бесних људи, прва убиства и прва жртве недужних Јевреја. Почетак злочина без преседана. “Након што су жртве изложене гладовању, мучењу, презрењу и понижењима да би их сломили, одузели им и последњу трунку људског достојанства и одузели им снагу да се одупру, па чак и жељу да живе, државне снаге су их сакупиле са све четири стране Хитлерове империје и довели на места где ће бити погубљене, појединачно или у групама, над гробницама које су саме ископале или у кланицама пројектованим специално за људска бића. Није било судија, којима би се већ осуђени могли обратити и тражити правду, ни владе од које би тражили заштиту и казну за убице, ни суседа на чију би капију могли закуцати и замолити за сколниште, ни Бога да му се за милост помоле.”

Почетак нечег страшног, гнусног и срамног, у целој људској историји. Нешто што се не сме заборавити : гета, логори смрти. “ Затворени у гето, скрханог срца и потиштени, повређених тела и безнадежни, након дана, поведеног на принудном раду покушавали су да се окупе и мало посвете молитви... “

“ Али гето наших дана, је сто пута гори од некадашњег и нема апсолутно ничег позитивног у њему... Не постоји у историји време када смо били тако изоловани, понижени и беспомоћни... “

“ Стотине Јевреја, од најмлађих до најстаријих, што лутају и пружају своје руке за парче хлеба. Они посрћу, јер већ давно не памте осећај ситости, дани су прошли а да мрвицу хлеба нису ставили у уста. Без одеће и било чега, полусвесни и смрзнути од велике хладноће - пружају руку...“

“ Тражили су да им предамо оно најдрагоценије, децу и старе људе, а јуче током дана, издали ми наређење да пошаљем преко 20 хиљада Јевреја из гета…”

“ Стајали смо целе ноћи на огромном плацу. Сваких неколико минута стизали су нови транспорти...“

“ Пала сам у јаму, и нисам ништа осећала осим неку тежину. Мислила сам да сам мртва. Иако сам мртва, осећала сам нешто. Осећала сам да се гушим јер су људи падали преко мене.... Чула сам пуцњаву. Још један човек пада. Људи поред мене су ме вукли, уједали, гребали и повлачили на доле. Ипак последњим остацима снаге, успела сам да се пробијем ка површини. Било је пуно бачених тела… “

Холокауст, незаборавна лекција за читаво човечанство, а за Јевреје део њиховог живота. Време не умањује бол и тугу за изгубљенима. За данашње и будуће генерацијe Аушвиц је симбол и опомена. Оснивање установа које чувају сећања на жртве, организовање предавања, конференција, и истраживања, објављивање сведочанстава о холокаусту и Међународни дан сећања, 27. јануар, дан сећања у Израелу и свету, на јунаке и жртве. Је ли то довољно да се страшна истина сачува од заборава? Је ли то довољно да се историја заштити од порицања и умањена величине геноцида и страхота холокауста? Од краја рата па до данас, сведоци смо покушаја да се почињени злочини представе на посебан начин. Негира се вредостојност, а холокаусту даје другачије значење од оног у историјској литератури. Је ли то стара мржња у новом руху или уклањање мрље почињеног злочина са немачког народа? Нереаговања на овако искривљену истину, прећуткивања и занемаривања чињеница и сведочанстава стављају данашње генерације у заблуду и немогућност да до краја сазнају истину. На нама је да резликујемо истину од лажи, препознамо нови антисемитизам и упозоримо свет да не дође у искушење да му поверује.

Ако смо људска бића не смемо дозволити да време замагли истину и промени однос према овом светском злу. Умањујући и мењајући бројке не умањује се величина злочина. Не смемо заборавити туђу патњу и то да су ти људи имали лица, имена и животе. Њихове душе и данас лутају, ту око нас. Лутају и подсећају да нису умрли смрћу достојном човека. Лутају и траже да се не заборави !

“Они који забораве историју осуђени су да је поново доживе.” - Џорџ Сантајана

“Сећаћемо их се да не би били проклети да их поновимо.”- Дезмонд Туту

“Заборавити убијене било би као да их убијамо по други пут.” - Ели Висел



Треба се надати и молити да се никада више тако што не догоди, ни Јеврејима, ни било ком другом народу. Никада и нигде више!

Загорка Симић, IV/4 Гимназија, Крушевац

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Лутају и траже да се не заборави