• С А Д Р Ж А Ј
  • У В О Д
  • Х Р В А Т С К А
  • ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ
  • Рељеф Хрватске
  • Клима Хрватске
  • Биљни и животињски свет



  • страница1/2
    Дата27.01.2019
    Размер1.06 Mb.
    ТипЛитература

    Матурски рад из географије хрватска


      1   2

    XV београдска гимназија

    Матурски рад из географије

    ХРВАТСКА

    Ментор: Ученик:

    Гордана Апостоловић, проф. Оливера Јелић, IV-3

    Београд, мај 2015. године


    С А Д Р Ж А Ј




    С А Д Р Ж А Ј 1

    У В О Д 1

    Х Р В А Т С К А 2

    1.1.Границе и положај Хрватске 5

    1.2.Рељеф Хрватске 7

    1.3. Клима Хрватске 11

    1.4.Биљни и животињски свет 13

    1.5.Воде 15

    2.1.Становништво 20

    2.2.Историја 24

    2.3. Привреда Хрватске 26

    З А К Љ У Ч А К 30

    П Р И Л О З И 33

    Л И Т Е Р А Т У Р А 35




    У В О Д


    У овом раду желела сам да на свеобухватан и занимљив начин упознамо и представимо Хрватску, државу са којом се наша земља граничи и са којом делимо, како географски простор Балканског полуострва, тако и историјске везе 50-огодишњег суживота у заједничкој држави, бившој Југославији.

    Рад је заснован на основној подели на два поглавља, природно-географским и друштвено-географским одликама државе Хрватске. Даље је прво поглавље подељено на 5 поднаслова, којима су обухваћени: положај и границе; рељеф; клима; биљни и животињски свет и воде. Оваква подела је усвојена као уобичајена подела приликом анализе и радова о некој држави, и углавном је заступљена и код аутора уџбеника и књига које сам консултовала.

    Друго поглавље обухвата: становништво и насеља; историјат и привреду. Сматрам да оваквом поделом на поглавља и поднасловне целине могу у потпуности представити заинтересованима једну државу у најбитнијим одликама и карактеристикама.

    Литература која је коришћена за израду рада је, ради тачности и аутентичности у потпуности узета од хрватских аутора, углавном професора и доктора који се баве географијом, историјом и привредом Хрватске. Услед тога извршила сам превод/рецензију са хрватског на српску редакцију, односно са ијекавског на екавски изговор.

    У закључку овог рада навела сам занимљивости везане за Хрватску, које поделом и структуром претходног текста нису нашле своје место, а за које сматрам да су вредне помена.

    Х Р В А Т С К А


    На сaвременој међународној политичкој позорници Хрватска је присутна од државног осамостаљења из југославенске федерације, дакле тек нешто више од две деценије, али по својој историји и култури она је једна од старијих европских земаља. Данашња хрватска територија и границе обликовани су кроз дуготрајну историју, током које је хрватски народ, било самостално, било у оквиру различитих државних заједница, континуирано исказивао национални и политички субјективитет. Према претежној историјској оријентацији већег дела своје данашње територије према Бечу и Будимпешти, као и према географским обележјима своје континенталне унутрашњости, Хрватска је средњоевропска земља. С друге стране, изузетно дугачка морска обала, која је са непосредном унутрашњошћу историјскио била под пресудним утицајем маритимне силе Венеције, чини је средоземном земљом.

    Хрватска има облик потковице која се протеже од Вуковара на североистоку преко Загреба на западу до Дубровника на крајњем југу. Те обрисе је највећим делом добила још крајем 17. века. Са копненом површином од 56 594 km² Хрватска је 19. по величини земља Европске уније, између Латвије и Словачке. Рељефно и климатски врло је разнолика земља. Као подунавска и јадранска земља, и медитеранско прочеље Средње Европе, има повољан геостратешки положај на споју важних европских коридора, а њене луке су излаз на море за северније суседне земље. Осим што је трећа у Европи по водном богатству, Хрватска има веома очувану природу са стотинама ендемских биљних и животињских врста, па је готово 10% њене територије заштићено у оквиру 11 паркова природе, осам националних паркова и два строга резервата. Хрватска је парламентарна демократија и социјална држава, Са 4,3 милиона становника Хрватска је 21. земља Европске уније, између Ирске и Литваније. Око 60% становништва живи у урбаним срединама, које чине мање од 15% површине земље, а од тога сваки четврти становник живи у главном граду Загребу. Будући да услужне делатности чине око две трећине бруто домаћег производа (БДП), а удео пољопривреде је мањи од 5%, хрватска привреда је по својој структури слична привредама земаља Европске уније. Главне привредне гране у земљи одређене су природним богатствима, али и технологијом и индустријом (бродоградња, грађевинарство, петрохемија, прехрамбена индустрија). Најважнија привредна грана је туризам, са 10 милиона страних гостију годишње и 15% удела у БДП-у.


    1. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

    1. Границе и положај Хрватске


    Хрватска је средњоевропска и средоземна држава. То значи да ову државу одликује двојност географског положаја. Подручје Хрватске уједињује делове различитих природно-географских регија. Она није само панинска као Мађарска, највећим делом средоземна као Италија или углавном динарска као Босна и Херцеговина. Континентална Хрватска је географски и културно део средње Европе, а приморска Хрватска део је Средоземља, као што се види на слици 1.



    Слика 1: Положај Хрватске у Европи

    Значајна средњоевропска регионална целина је средње Подунавље, у ком Хрватска заузима површином мали, али положајно врло важан његов југозападни део. То је претежно низинско панонско подручје које чини делом савско, мање дравско и непосредно део дунавског поречја. Континентална Хрватска и цело цело средње Подунавље природно је упућено на Јадран преко уског горског простора познатог под називом „хрватски праг“.

    Хрватско приморје има изузетну важност, иако обухвата приближно само трећину копнене површине и становништва Републике Хрватске. Положај уз топло Јадранско море омогућује Хрватској укључивање у светске трговачке и поморске токове, и то најповољнијим и најјефтинијим поморским прометом. Хрватску стога можемо прецизније одредити као јадранско-средоземну и подунавско-средњоевропску државу.

    Хрватски државни простор има две компоненте. То су: површина копнено-острвског дела, који заузима 56.578 км2, и површина припадајућег обалног мора, која износи 31.067 km2. Укупна величина територија и акваторија обједињује површину копна са острвима и обалног мора Републике Хрватске и износи 87.645 km 2. На копнено-острвски простор отпада 65%, а на обално море 35% површине Хрватске. Када је реч о обaлном мору, разликујемо унутрашње море (уnутрашње морске воде) и територијално море. Унутрашње море је морски простор омеђен цртом која спаја према морској пучини најистакнутије тачке отворене обале без острва, односно ртове острва. Територијално море Хрватске морски је простор широк 12 морских миља (око 22,2 km), рачунајући од границе унутрашњег мора према отвореном мору. Обално море саставни је део хрватског простoра, као и копно. Сви бродови који уђу у хрватске територијалне воде морају поштовати њене законе и прописе. Суверенитет Хрватске не престаје потпуно ни изван границе обалног мора. Начелом „црте средине“ разграничен је између Хрватске и Италије епиконтинентални појас изван граница обалног мора.

    Простор Хрватске дели се на три природно-географске целине или регије:


    • приморску или јадранску природну регију (обухвата 31% територије и 31% становништва)

    • горску природну регију (обухвата 14% територије и 3% становништва)

    • низинску или панонску природну регију (обухвата 55% територије и 66% становништва)

    Хрватска се граничи са шест држава.

    Хрватске границе су на мору и на копну. На копну се Хрватска граничи са пет земаља, а укупна дужина копнених граница износи 2.375 km. Најдужа граница је према Босни и Херцеговини, која износи 1.011 km (42% укупне копнене границе), а најкраћа према Црној Гори дуга само 23 km (1%). Граница према Словенији дуга је 668 km (28%), према Мађарској 355 km (15%) а према Србији 318 km (14%). Дужина државне границе на мору износи 948 km. Хрватска се граничи са Италијом само границом на мору.



    Хрватске границе су већим делом природне. Најчешће су то реке и планинска узвишења. Од 2.375 km копнених граница чак се 1.066 km (45%) налази на рекама. Граничне су реке Мура и Драва према Мађарској, Дунав према Србији, затим Сава, Уна, Глина и Корана према Босни и Херцеговини и Сутла, Брегана, Купа, Чабранка и Драгоња према Словенији. Од планинских низова који чине границу према Босни и Херцеговини споменимо Плјешевицу, Динару и Камешницу, а део хрватско-словеначке границе пролази вршним подручјем Жумберачке горе. Мањи део граничне црте нема тако уочљиве природно-географске разделнице. Потпуно низинским крајем повучен је део хрватско-мађарске границе у Барањи, односно део хрватско-српске границе у Срему.

      1. Рељеф Хрватске


    Састав и грађа стена хрватског копна и подморја резултат су сложених промена у дугој геолошкој прошлости. Вулканске (магматске) стене покривају мање од 1% површине. Најраширеније су таложне (седиментне) стене које покривају више од 95% површине. Преображајем магматских или седиментних стена настале су метаморфне стене које заузимају око 3% површине Хрватске.



    Слика 2: Висинска карта Хрватске

    Приморска Хрватска има велику разуђеност обале као најизразитији елемент рељефа. Пружање обале, већине острва и приобалних планина у смеру северозапад-југоисток упућује на закључак да је данашњи рељеф последица младог позитивног помицања морског нивоа (трансгресије).

    Јадранско море најдубље је у европско копно увучени залив Средоземнога мора. У данашњем облику настало је издизањем морског нивао за 96 m након последњег леденог доба, кад су потопљене долине и завале, а узвишења постала издужена острва међусобно одвојена морским каналима. Хрватска обала на Јадрану дуга је 1777 km и заузима највећи део источне јадранске обале.

    Дуж обале има 718 острва, 389 хриди и 78 гребена, па се Хрватска оправдано назива „земљом тисућу отока“. Иако острва у површини земље заузимају свега 5,8%, њихово значење за географски идентитет земље много је веће. Већином су кречњачке грађе као и обала. Изузетак су острва на пучини Јабука и Брусник, који су вулканског порекла, и пјесковито острво Сусак.

    Иако је 43% површине приморске Хрватске испод 200 м надморске висине, мало је равничарских површина. Већезначење имају обала западне Истре, Равни котари у северној Далмацији и делта Неретве. Делта Неретве је најраспострањенија делта у Хрватској. У приморском простору су се обликовала и флишна побрђа и удолине. Флишни појасеви су настали у мекшим седиментима који чине непропусне наслаге смештене између кречњачких кршких узвишења. Флиш је најраширенији у унутрашњој Истри. У осталим деловима приморја највише га има у приобаљу северне и средње Далмације и на већим острвима.



    Горску Хрватску чине две покрајине: Лика и Горски котор. У оквиру горске природне регије, као и приморске, крш је специфичан тип рељефа на топљивим стенама (кречњак, доломит) кога крактерише безводност на површини, а обиље воде у подземљу. Рељефни облици у кршу на површини су: каменице, понори, кањони, увале, поникве, кршке заравни, поља, а у подземљу се налазе пећине и јаме. Крш није само тип рељефа него је и одраз живота на њему. Камен, вода и човек вековима су у сталном додиру. Највећа и највиша поља у кршу у горској Хрватској су: Личко, Гацко и Крбавско полје.

    Највиши облици рељефа у кршу приморске и горске Хрватске су младе и стрме вапненачке (кречњачке) планине. С приморске стране динарског планинског састава истиче се Ућка са Ћићаријом са надморским висинама нижим од 1.400 m. Уз морску обалу издужио се Велебит, просторно највећа и најдужа хрватска планина. Због пространости и нарочитих природних лепота, као и историјске важности, Велебит је својеврстан симбол Хрватске. Планински низ Динаре с Камешницом природни је међаш између средоземног простора и Босне и Херцеговине. Истоимени врх Динара висок је 1.831 m, што је највиши врх Хрватске. Од осталих планинских узвишења која имају надоморску висину већу од 1.000 m, поменимо Мосор, Биоково, Снијежницу... Планине горске Хрватске део су динарског планинског система. Истичу се врло стрмим падинама и често суровим кршким крајолицима па то упућује на младост постанка и кречњачки састав стена. Површинска вода која продире кроз пукотине кречњака постепено га отапа и односи у подземље. У подземним дворанама, у тишни вечног мрака, капљице воде стварају непоновљиве кристалне облике. Хрватски крш од Истре преко Горског котара и Лике до Далмације крије у себи више од 7.000 пећина, јама и понора. Значајнији спелеолошки објекти у Хрватској су: шпиља Локварка, Церовачке шпиље и Лукина јама – Тројама у северном Велебиту, која је најдубља у Хрватској, и међу 10 најдубљих јама у свету.

    Средогорје горске Хрватске обухвата горје и планине. Горе означују разноврсне облике узвишења која су се због слабије насељености издвајала као рељефна, али и као шумска подручја. Појам „гора“ односи се на узвишења испод горње границе шуме, а убрајамо их у средогорје. Овај рељеф је одређен динарским смером пружања северозапад-југоисток.

    У панонско-низинској Хрватској регији, громадне планине и низине, као и побрђа, основна су рељефна обележја ове највеће, најнасељеније и привредно најразвијеније целине. Најнижи рељефни облици настали у поплавним зонама река панонског и перипанонског простора су полоји. Том типу одговарају најниже поплавне зоне поречја Ссве, Драве и Дунава. Повишена земљишта уз велике реке и њихове притоке називају се речним терасама. Терасе не прелазе надморске висине од 200 m. То су плодне и влажне равнице које су већим делом покривене шумама храста лужњака. Простор источнохрватске равнице једини је изразити низински део Хрватске. У рељефу доминирају лесне заравни настале деловањем ветра. То су пољопривредни простори низинске Хрватске, а истичу се ђаковачка и вуковарска лесна зараван.

    У висинском појасу између 200 и 500 m надоморске висине у перипанонском појасу још се од рељефних облика налазе хумље или горице (Билогора, Мословачка гора), док се делови долинског рељефа уз више горске масиве називају пригорја. Изузмемо ли велике градове, пригорја средишње Хрватске су најгушће насељена, услед природно-географских и историјских разлога. Нижа подручја су била непогодна због изложености поплавама, а висока горска шумска подручја због непогодније климе. Такође, западна пригорја низинске Хрватске нису била изложена пустошењу у раздобљу ратова са Турцима, већ су пружала уточиште избеглом становништву.

    Громадна горја су геолошки најстарији и рељефно највиши део панонско-перипанинског простора. Она углавном обележавају низински простор и у геолошкој прошлости су била острва Панонског мора, па их данас називају и „оточним горама“. Највиша кота панонско-перипанонске Хрватске је Света Гера на Жумберачкој гори, висока 1.178 метара.

      1. Клима Хрватске


    Климу Хрватске одређује њен положај у северним умереним ширинама и одговарајући временски процеси великих и средњих размера. Најважнији модификатори климе на подручју Хрватске јесу Јадранско и шире Средоземно море, орографија Динарида са својим обликом, надморском висином и положајем према превладавајућем струјању, отвореност североисточних крајева према Панонској равници, као и разноликост биљног света. Стога у Хрватској превладавају три главна климатска подручја: континентална, планинска и приморска клима.

    Континентална клима: Континентална Хрватска има умерено континенталну климу и целе године се налази у циркулацијском појасу умерених ширина, где је стање атмосфере врло променљиво: обележено је разноликошћу временских ситуација уз честе и интензивне промене током године. Клима континенталног дела Хрватске модификована је морским утицајем са Средоземља, који се у подручју јужно од Саве истиче јаче него на северу и све више слаби према источном подручју. Следећи локални модификатор климе је орографија која може појачавати краткотрајне јаке падавине на ветровитој страни препреке или стварати „кишне сенке” у заветрини.

    Обележја времена разликују се по сезонама па зими преовладавају стационарни антициклонални типови времена с честом маглом или ниским облацима и врло слабим струјањем, што представља повољне услове за стварање иња. За пролеће су карактеристични брже покретни циклонални типови времена (циклони и долине), што доводи до честих и наглих промена времена па се смењују периоди са и без падавина, тихи с ветровитим, хладнији са топлијим. У априлу се обично појављује десетак узастопних дана с умереним, чак и јаким хладним северним ветром који влада на предњој страни меридионално положеног антициклона који се протеже од Скандинавије до средње, па и јужне Европе. Лети су поља ниског притиска са освежавајућим ноћним поветарцем низ горске обронке испрекидана проласцима хладног фронта који доводи свеж ваздух с Атлантика уз јако мешање ваздуха, појачан ветар, грмљавину и пљускове из густих облака вертикалног развоја. За јесен су карактеристична раздобља мирног антициклоналног времена, али и кишовити дани у циклонима који прелазе преко Хрватске. Антициклонално време се у раној јесени одликује топлим и сунчаним данима и свежим ноћима с обилном росом и ниским пругама магле над потоцима и рекама, која ујутро брзо нестаје. У касној јесени за антициклоне је хладно, магловито и тмурно; у равницама сунце се кроз маглу пробија тек на кратко, око поднева, а на горским врхунцима, напротив, сунчано време је целог дана.



    Планинска клима: На вишим надморским висинама динарских планина у Горском котару, Лици и далматинском залеђу присутна је планинска клима која се разликује од ширег подручја првенствено по температурном и снежном режиму које карактеришу ниске температуре ваздуха и снежни режим са дуготрајнијим и обилнијим снежним падавинама.

    Приморска клима: Приморска Хрватска налази се током већег дела године такође у циркулацијском подручју умерених ширина, с честим и интензивним променама времена, осим лети када под утицајем азорског антициклона, који спречава продоре хладног ваздуха на Јадран, то подручје долази под утицај суптропског појаса. Један од најважнијих модификатора климе тог подручја је море, отуд долази и назив приморска клима. Уз непосредан утицај деловања северног Јадрана, приморску климу изразито модификује и јако развијена орографија динарског планинског ланца. Лети на Јадрану преовладава дуготрајно ведро време у пољу изједначеног притиска ваздуха око 1015 hPa. У хладном делу године као и ноћу за мирна времена турбуленција је мала па су локални услови доминантни. Ветрови приморске Хрватске који се истичу по снази су бура и југо. За хладан део године, посебно зиму, типичан ветар северног Јадрана је бура, која дува из североисточног квадранта и позната је по својој маховитости, великим брзинама и трајању. Бура не настаје само на ивици зимског копненог антициклона, који сеже до приморских планина, него и иначе кад хладнији ваздух над копном струји низ планине у топлије подручје изнад мора. Најјача је кад и притисак потиче ваздушно струјање преко планинског ланца и тада чини разорне штете. На северном Јадрану бура је преовладавајући ветар, најјача је у подвелебитском подручју, слаби с удаљавањем од обале, доминира и на истарском приобалном подручју, али је слабија и ретка у унутрашњости Истре. На средњем и јужном Јадрану бура је обично мање интензивна и свакако ређа него на северном Јадрану, а по јачини је позната бура у клишким вратима, Вруљама, Макарском приморју и Ријеци дубровачкој. Југо је постојан и снажан југоисточњак који дува равномерном брзином сличној просечној брзини буре, а највеће брзине постиже у повољно положеним морским каналима. Појављује се у склопу ваздушног струјања из јужног квадранта које на пучини често има јужни смер, а обалне планине га у доњем делу атмосфере скрећу у југоисточњак. На средњем и јужном Јадрану интензитет и учесталост југа већа је него на северном Јадрану.

      1. Биљни и животињски свет


    Обeлежја флоре на подручју Хрватске велика су биолошка разноликост (биодиверзитет) и специфичност. По броју заступљених биљних врста Хрватска је испред већине европских земаља. Због климатских разлика и положаја, приморска подручја Хрватске, која се налазе у медитеранској регији, по саставу и изгледу вегетације битно се разликују од осталих низинских и планинских подручја у унутрашњости земље, која се налазе у евросибирској регији. То је изражено у шумској вегетацији, али и у осталим типовима биљнога покрова.

    Осим биолошке разноликости важна је и специфичност, која се огледа у великом броју ендемичних врста, највише на јадранским острвима и планинским масивима Биокова и Велебита.



    Хрватска флора обухвата 8.871 врсту и подврсту, а према неким проценама има их и више од 10 000, од чега је 526 ендемичних (око 6%), а заштићених 1.088 (око 12%).

    Неки од специфичних облика флоре које треба истаћи су:



    Велебитска дегенија (Degenia velebitica), најпознатија ендемска врста, расте на Велебиту; хрватски клинчић (Dianthus coaticus), ендемска врста, расте у Горском котару и Лици; хрватска перуника (Iris croatica), ендемска врста, расте у северном делу земље;хрватска сибиреја (Sibiraea altaiensis subsp. croatica), терцијарни реликт, расте на Велебиту.

    Хрватској фауни припадају све животињске врсте које трајно или привремено живе на њеном подручју. На подручју Хрватске преклапају се ареали животињских врста карактеристичних за северније делове Европе и оних које претежно живе у западном, односно у источном Средоземљу.

    Према досадашњим сазнањима хрватска фауна обухвата 23 876 врста и подврста, од тога их је 565 (2,4%) ендемично, а 1624 (6,8%) заштићено. Ендеми се налазе у готово свим групама животиња, а најбројнија су међу врстама које живе на кршком подручју, реекама јадранског слива и на острвима. У кршким рекама јадранског слива живи 88 врста риба, од којих је 41 ендемична, а међу гмазовима више од 50%. Кршко подземље још је разноврсније; динарски крш је по броју троглобионата најбогатије подручје на свету (80 врста).


    Неке ендемске и заштићене врсте су:

    Добри дупин (Турсиопс труцантус), највише борави у акваторију отока Лошиња; Рис (Лyнx лyнx), строго заштићена врста, стално насељује подручје Горскога котара и Лике; Vidra (Lutra lutra), заштићена врста; Smeđi medved (Ursus arctos). У Кутареву на Велебиту налази се уточиште за младунчад ; Čovječja ribica (Proteus anguinus), ендемична врста динарског крша.

      1. Воде


    По богатству у водама, Хрватска је трећа земља у Европи. Има излаз на Јадранско море, реке црноморског и јадранског речног слива и много природних и вештачких језера.

    Јадранско море

    Јадранско море је заправо пространи залив средишњег дела Средоземља, одвојен од целине Апенинским полуострвом. Пружа се смером северозапад-југоисток у дужини од око 870 килметара, а просечна ширина износи 160 километара. Јадран је мало и релативно плитко море. Површина је око 138.000 km2, а око три четвртине мора дубоко је до 200 метара. Хрватска заузима готово половину копнених обала Јадрана и 97% обала острва, а има 1.242 острва, острвца, хриди и гребена. Северозападни део је плитак и има заравњено песковито или муљевито дно, дубина углавном мањих од 100 метара, док је југоисточни део знатно добљи, где је измерена и највећа дубина од 1.233 метра.

    Јадран је топло море чија температура воде у најдубљим слојевима никада не пада испод 11 степени. Током лета површинске температуре мора крећу се између 22 и 25 степени. Јадран је слано море, просечног салинитета 38 промила. Јадранско море је релативно сиромашно хранљивим материјама и то утиче на скроман годишњи улов рибе.

    Данашња хрватска обала је последица померања нивоа мора након последњег леденог доба. Издизањем нивоа ора и тектонским спуштањем, море је поплавило подручје до дубине од око 100 метара. Потопљене су речне долине јадранског слива (Неретва, Цетина, Зрмања), а острва су међусобно и у односу према копну одвојени каналима, морским вратима и пролазима. Паралелност обале и острва, односно овакав тип разуђености обале назива се далматинским типом обале.

    Јадран је извор многих природних ресурса (хране, минерала, енергената), али и велика пловна површина која омогућава најјефтиније саобраћајне (поморске) везе са светом. Многа приморска и острвска насеља почела су да се развијају као поморско-трговачки центри.

    Реке

    Због географско-геолошких специфичности, у Хрватској постоје црноморски и јадрански слив. Континенталну Хрватску карактерише отицање воде копненом површином. У приморској Хрватској се због претежно кршког простора развила специфина хидрографија. Већи део вода са простора Хрватске отиче према удаљенијем Црном мору (61%), а према ближем Јадранском мору одводњава се 38% површине Хрватске.





    Слика 3: Речни сливови Хрватске

    Реке у сливу Јадранског мора имају релативно кратке токове, наглашене падове и малобројне притоке. За тај кршевити крај типично је сиромаштво површинских токова, уз богатство и замршеност воде у подземљу. Само највећи речни токови су се одржали као надземни токови - Драгоња, Мирна, Раша, Зрмања, Крка, Цетина и Неретва.

    Све реке јадранског слива имају средоземни кишни режим са максимални водостајем зими. Обиље воде зими је знатан хидроенергетски потенција. Реке јадранског слива нису погодне за пловидбу. Сва вода континенталне Хрватске део је подунавског поречја и црноморског слива. Тај простор карактеришу највећа концентрација токова на површини копна и најразгранатија мрежа река у целој Хрватској. Овом сливу припадају најдуже и водом најбогатије реке. Највеће реке су: Сава, Драва и Дунав. Оне у знатном делу чине природну границу према Босни и Херцеговини, Мађарској и Србији. Граничне реке су и Уна, Глина, Корана, Сутла, Мура и Купа. Купа је најдужи хрватски ток који се целом дужином налази на подручју Хрватске - 296 километара.

    Најдужи ток у Хрватској има река Сава - од укупно 945 километара њеног тока, на подручју ове земље је 562 километара. Леве притоке Саве са подручја Хрватске су Сутла, Крапина, Лоња и Орљава, а на десној страни важније реке су Купа и Уна. Реке Чесма, Илова и Пакра прикупљају већину водотока бјеловарског и даруварског краја.

    Низводно од Загреба Сава поприма сва обележја типичне низинске реке. Тај део тока карактеришу меандри (кривудави делови речног тока) и промене у паду корита, што битно утиче на њену пловност. За савремену пловидбу Сава је пловна низводно од Сиска. Иза Саве по дужини је Драва, са 305 километара тока на територији Хрватске. Драва је пловна низводно од Терезина Поља.

    Дунав је једна од најдужих европских река и тече на истоку Хрватске. Веће притоке Дунава у Хрватској су Драва и Вука. Вуковар је најважније хрватско пристаниште на Дунаву.



    Језера

    У јадранско-динарском кршком простору постоје малобројна, али врло лепа језера. Највеће хрватско природно језеро је Врана (Вранско језеро) код Биограда. После мелиорације околних мочвара стабилизована је садашња површина од 31 km2. Просечна дубина Вране не прелази један метар. Кршке феномене представљају и Црвено и Модро језеро код Имотског, а од природних језера горске Хрватске најпознатија су Плитвичка језера настала у поречју горњег тока Коране. Налазе се у североисточној Лици и чине их 16 језера међусобно повезаних баријерама и слаповима.

    Језеро Перуча на реци Цетини највеће је вештачко језеро приморске Хрватске. Низијска Хрватска има неколико вештачких језера. Највеће су акумулације на Драви (Вараждинско и Дубравско језеро).

    Посебан значај имају рибничарска језера. Величином се истичу она у близини Славонског Брода, код Чазме, Нашица, Гарешнице и Великих Зденаца. Од језера која имају значај за спорт и рекреацију најпознатије је загребачко језеро Јарун.


      1   2

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Матурски рад из географије хрватска