• Историја
  • Привреда Хрватске
  • З А К Љ У Ч А К
  • П Р И Л О З И
  • Л И Т Е Р А Т У Р А



  • страница2/2
    Дата27.01.2019
    Размер1.06 Mb.
    ТипЛитература

    Матурски рад из географије хрватска


    1   2

    ДРУШТВЕНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ




    1. Становништво


    Према попису становништва 2011. године Хрватска је имала 4.284.889 становника. То је сврстава у ред средње великих европских земаља.

    Према попису из 2011. у Хрватској је живело просечно 76 становника на квадратном километру, па се сврстава у средње насељене европске државе. Међутим, поједини хрватски крајеви знатно одступају од средње вредности густине насељености. Од три велике географске целине најгушће је насељен низински и брежуљкасти панонски простор (просечно 93 становника на квадратном километру), а унутар тог подручја централна Хрватска, са 107 становника по квадратном километру, и у њој живи готово половина (49%) становништва Хрватске.

    Најређе је насељен простор Горског котара и Лике, а 12 становника по квадратном километру. У горској Хрватској, на 14% простора, живи само 2% становништва Хрватске. Приморска Хрватска чини око трећине (32%) подручја државе у којој живи око трећине (31%) становника. Северно и јужно приморје незнатно су ређе насељени од државног просека (74 становника на квадратном километру).

    Регионалне разлике у размештају и густини насељености много су изразитије, као и разлике између градске (урбане) и сеоске (руралне) насељености. Међумурје и Хрватско загорје припадају најгушће насељеним хрватским крајевима (више од 100 становника на км2). Њихова супротност су Горски котар, Лика, Бановина, Кордун, делови Славоније и Барање, унутрашњост Истре и делови Далматинске загоре. У тим крајевима густина насељености је нижа од 50, па чак и од 25 становника на км2.

    Свакако најгушће насељени делови Хрватске су подручја неких управних градова. На пример, на подручјима Загреба, Сплита, Ријеке, Славонског Брода и Пуле живи више од 1000 становника на км2.

    Насеља: Хрватске политичко-територијалне и управне јединице су жупаније, градови и општине. Република Хрватска има 21 жупанију, 128 градова и 428 општина (Видети Прилог 1). Жупаније и њихова седишта су:

    1. Загребачка (обухвата околину главног града), 2. Крапинско-загорска (Крапина), 3. Сисачко-мославачка (Сисак), 4. Карловачка (Карловац), 5. Вараждинска (Вараждин), 6. Копривничко-крижевачка (Копривница), 7. Бјеловарско-билогорска (Бјеловар), 8. Приморско-горанска (Ријека), 9. Личко-сењска (Госпић), 10. Вировитичко-подравска (Вировитица), 11. Пожешко-славонска (Пожега), 12. Бродско-посавска (Славонски Брод), 13. Задарска (Задар), 14. Осјечко-барањска (Осијек), 15. Шибенско-книнска (Шибеник), 16. Вуковарско-сријемска (Вуковар), 17. Сплитско-далматинска (Спллит), 18. Истарска (Пазин), 19. Дубровачко-неретванска (Дуборник), 20. Међимурска (Чаковец), 21. Град Загреб.





    Слика 4: Жупаније у Републици Хрватској

    Макрорегионални центри су четири највећа хрватска града - Загреб, Сплит, Ријека и Осијек. Загреб је средиште централне Хрватске чији се утицај као метрополе осећа у свим деловима државе. Сплит је центар који окупља простор Далмације. Ријека као центар северног приморја уједињује простор Истре, Кварнера, али и највећи део Горског котара и Лике. Осијек је средиште источне Хрватске који окупља Славонију, јужну Барању и западни Срем.

    Унутар макрорегија издвајају се регионални центри који имају неколико десетина хиљада становника. У оквиру загребачке макрорегије ту су Карловац, Вараждин, Сисак и Бјеловар, а у сплитској регији развијају се Задар, Шибеник и Дубровник. Ријечка и осијечка макрорегија имају по једно регионално средиште - Пулу, односно Славонски Брод.

    У субрегионалне центр убрајају се сва жупанијска средишта која немају регионални или макрорегионални значај. Осим њих, важнији субрегионални центри су још Ђаково, Винковци, Нашице, Нова Градишка, Жупања, Пакрац, Дарувар, Крижевци, Кутина, Забок, Делнице, Огулин, Сењ, Книн, Сињ, Имотски, Макарска, Метковић и Плоче.



    Структура становништва

    Национална: Хрватска је етнички хомоген простор сличан већини европских држава у којима је један народ изразито већински. Република Хрватска установљена је као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина који су њени држављани (Видети Прилог2).

    Национална структура становништва Хрватске последица је друштвених, политичких, привредних и војних збивања на хрватским и суседним етничким просторима.

    Досељавање Срба на просторе данашње Републике Хрватске претежно датира од времена ратова са Османлијама у 17. веку. Бошњаци су претежно радни досељеници у градове из суседне Босне и Херцеговине. Мађари су аутохтона и колонизована национална група која углавном живи у панонском простору Хрватске. Италијани су такође аутохтона и колонизована мањина која претежно живи у Истри и Ријеци. Словенци су се најчешће досељавали у хрватске градове.

    У простор источне Хрватске хабсбуршке власти су од почетка 18. века колонизовале Чехе, Словаке, Украјинце, Немце, Русине, Мађаре и Италијане. У новије време се у Хрватску, из политичких и економских разлога, усељавају и Албанци.

    Хрвати су 2011. чинили 90 % становништва Хрватске. Једина национална заједница (мањина) која је прелазила заступљеност од 1 % били су Срби (4,4 %).

    Верска: Из националне структуре произлази језичка, а добрим делом и верска структура (Видети Прилог3). Хрватским језиком као матерњим говори 96% становништва Хрватске, а 88% припада Римокатоличкој цркви. Осим Хрвата, католици су и Словенци, Италијани, Чеси, Словаци, већина Мађара и део Албанаца. Међу Хрватима, осим католика, има и муслимана, православаца и протестаната (евангелиста и осталих). Највише Срба припада Православној цркви, као и Македонаца и Црногораца. Припадници исламске вере су Бошњаци, већи део Албанаца, али и мањи број Хрвата.

    Полна: У полној структури одраслог становништва број жена углавном је већи. Хрватска већ деценијама има мало више женског него мушког становништва. Према попису становништва 2011. у целокупној хрватској популацији било је 51,8% жена и 48,2% мушкараца.

    Старосна: За разлику од равномерне полне структуре, много је неповољнији састав становиштва по старости. Обично се издвајају три велике старосне групе становништва, и то: младо (до 19 година), зрело (20-59 година) и старо (више од 60 година). У Хрватској се смањује проценат младог становништва, а проценат зрелог и старог становништва се повећава (Видети Прилог 4). Године 2011. у Хрватској је било 21% младог, 55% зрелог и 24% старог становништва.

      1. Историја


    Данашњи простор Хрватске има континуитет насељености од праисторије до данашњих дана. Постоје бројни археолошки остаци људских станишта из каменог, бакарног и гвозденог доба.

    Пре доласка Хрвата, овај простор су насељавали Илири, Келти и Трачани. Са грчким и римским утицајима почиње и писана историја на хрватском простору.

    У 4. веку је повучена граница између Западног и Источног римског царства, а Хрвати су током велике сеобе народа у 7. веку населили најисточније делове тада већ пропалог Западног царства, на подручјима бивших римских провинција (Panonia, Damatia, Histria), односно простор између Драве и Дунава до Јадранског мора. И пре њиховог доласка тај простор је историјски постао место додира цивилизација, што је утицало на све касније историјске процесе.

    На тим просторима је у 9. веку настала граница између Франачког и Византијског царства, средином 11. века између Католичке и Православне цркве, а од 15. до 19. века између западног хришћанства и исламско-оријенталне цивилизације.

    Продор Османлија с југоистока од 14. до 17. века, као и њихово повлачење током 18. и 19. века значајно су утицали на насељеност простора данашње Републике Хрватске. На знатне демографске промене током 20. века утицали су светски ратови, неповољне привредне и политичке прилике, што је резултирало бројном хрватском емиграцијом.

    Положај на размеђу култура, цивилизација и интересних утицаја дошао је до пуног изражаја у 20. веку. После Другог светског рата Хрватска се, у саставу тадашње Југославије, нашла у специфичном положају између западног и источног блока.

    Хрватском су испрва управљали кнежеви, а од 925. године краљеви. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058—1074) је на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу - Паганија, Травунија и Захумље. Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097. краљ Петар је погинуо на Петровој Гори (до тада Гвозд) и долази до расула у држави. Агонију је прекинуо угарски краљ Коломан. Године 1102. Хрватска потпада под власт Мађара. Средином 15. века, Угарска је била угрожена од стране Османског царства што је довело до тога да Далмација постане део Венеције. Године 1526. дошло је битке на Мохачком пољу. Ту је погинуо угарски краљ Лудовик II. Тиме су без краља остале Угарска и земље које су биле за њу везане персоналном унијом, Чешка и Хрватска.

    Угарски престо ће преузети Фердинанд Хабзбуршки, чиме ће Хрватска прећи под власт Хазбуршке монархије; то су хрватски племићи прихватили на свом Сабору 1. јануара 1527. На територију Хабзбуршке монархије насељавали су се Срби који су били вољни да се боре против Турака. Тако је формирана Војна крајина која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Већина крајишких бораца биће православни Срби. Већ у 18. веку већи део Хрватске је ослобођен од Турске контроле.

    Истра, Далмација и Дубровник су постали део Хабзбуршке монархије између 1797. и 1815. Године 1867. је склопљена Угарско-Хрватска нагодба. Хрватска је остала разједињена. Уставно се звала: Троједна краљевина Хрватске, Славоније и Далмације. Хрватска, Славонија и Приморје припадало је Угарској, а Далмација Аустрији.

    После Првог светског рата и пропасти Аустроуграске, у присуству представника Народног вијећа из Загреба и регента Александра проглашено је уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Држава је названа Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1929. промениће име у Краљевина Југославија.

    Током Другог сватског рата Југославија је била окупирана, а у Хрватској је завладао усташки режим. Хрватска се тада звала Независна Држава Хрватска, скраћено НДХ. После победе савезника, Југославија је постала социјалистичко-федеративна република.

    Године 1991. Хрватска је прогласила пуну државну самосталност, а почетком 1992. је добила признање међународне заједнице и постала пуноправна чланица Уједињених нација. Хрватска је постала чланица Европске уније 2013. године.



      1. Привреда Хрватске


    Привреда приморске Хрватске: Риболов: Дуга је традиција риболова у Хрватској. Најчешће се у Јадрану лови плава риба, али и друге врсте риба, ракова и главоножаца. Мањи део улова се продаје на тржишту као свежи прехрамбени производ, а највећи део се прерађује. Највећи погони за прераду рибе су у Задру, Робињу и Салију. Постоје повољни услови за узгој рибе и шкољки.

    Производња соли: Овај део Хрватске познат је и по производњи соли. Пашка солана је највећа у земљи по површини и производњи, а за њом су солане у Нину и Стону.

    Луке: Привреде приморских земаља неизбежно су упућене на море. Последица тога је настанак и развој морских лука, које повезују поморске и копнене путеве. У њима се обавља претовар, складиштење, а делом и прерада роба које се допремају. Величином и значајем истичу се луке Ријека, Пула, Задар, Шибеник, Сплит и Плоче. Ријечка лука је највећа у Хрватској, а друга је лука у Плочама.

    Бродоградња: Бродоградња је важна традиционална грана хрватске привреде, која се као индустријска грана развија од краја 19. века. Прва бродоградилишта су изграђена у Пули, Ријеци, Краљевици и Малом Лошињу, а после Другог светског рата осавремењавају се дотадашња и граде нова већа бродоградилишта (Сплит, Трогир).

    Индустрија: У приморској Хрватској развијено је неколико индустријскихг рана. Обојена металургија заступљена је углавном прерадом боксита и производњом алуминијума. Алуминијумска индустрија смештена је у подручју Шибеника. Погони металске индустрије налазе се у Ријеци, Пули, Книну, Сплиту. Различите индустријске гране (хемијска, електроиндустрија, графичка) концентрисане су у већим градовима - Сплиту, Ријеци, Задру, Дуборнику, Пули, а текстилна и прехрамбена индустрија заступљене су и у мањим центрима.

    Пољопривреда: Пољопривредне површине приморја углавном су уситњени поседи, често искрчени у каменитом окружењу. На кршким теренима Далматинске загоре и на острвима површински су најзаступљенији пашњачки камењари. У приморју се традиционално истичу маслинарство, виноградарство и воћарство. Климатски услови омогућавају узгој раног воћа и поврћа. Вишње, бадеми, смокве, рогачи и агруми препознатљиви су производи хрватског приморја. У новије време производи се и киви. Приморска регија даје знатне вишкове цвећа, а различите биљке омогућавају и производњу квалитетног природног меда.

    Туризам: Хрватска је земља туризма, пре свега због свог положаја уз Јадранско море са великим бројем острва. Туристичка традиција старија је од 170 година, а Хрватску годишње посећује око 10 милиона страних туриста. Водећу улогу има јадранска туристичка регија у којој је смештено 85 % свих туристичких места и и која има 95 % смештајних капацитета Хрватске.

    Привреда горске Хрватске: Шумарство и дрвна индустрија: Савремени погони дрвне индустрије налазе се у Огулину, Делницама, Чабру, Врбовском, Оточцу, Перушићу, Госпићу, Фужинама, Плашкомм.

    Ратарство и сточарство: Климатска и рељефна одлике горске Хрватске не омогућавају знатнију ратарску производњу. Зато се она усмерила на најпогодније културе: кромпир, купус, јечам, зоб, раж и крмне културе. У воћарству је заступљена производња шљива, јабука и крушака. Сточарство је недовољно развијено.

    Привреда низијске Хрватске: Енергетика: Од енергетских извора у овом региону највећу важност имају нафта, земни гас и водни потенцијал. Највећа налазишта нафте су у Подравини, Мославини, источној Славонији, покрај Новске и Бјеловара. У низијској Хрватској досад је пронађено шездесетак лежишта на којима се производи нешто више од милион тона нафте годишње, али то не задовољава све потребе у држави. Изграђен је Јадрански нафтовод, који повезује Омишаљ на Крку са Сиском, где се рачва у два смера: ка Србији и ка Мађарској. Рафинерије нафте изграђене су у Ријеци, Сиску и Загребу. На Драви су изграђене три хидроелектране: „Вараждин”, „Чаковец” и „Доња Дубрава”. Веће термоелектране у овој регији су „Сисак”, „Осијек”, „Јертовец” и две загребачке топлане-електране.

    Индустријска подручја: Издвајају се три велике индустријске регије: Највећа и најзначајнија је загребачка, а ту су и источнохрватска регија и међимурско-горњоподравска. Најистакнутије су хемијска и прехрамбена индустрија.

    Пољопривреда: Низијска Хрватска је најважнија пољопривредна регија државе. Гаје се житарице, воће, винова лоза, крупна стока и свиње. Од индустријског биља највише се гаје уљарице, шећерна репа, дуван и крмно биље.

    Шумарство: Готово трећина овог краја покривена је шумама, међу којима превладавају храстове и букове шуме. То је добра основа за развој дрвне индустрије у овом крају.

    Туризам: По туристичком значају, низијска Хрватска привлачи излетнике, поборнике здравственог туризма. Има више паркова природе, има потенцијала за сеоски туризам, а госте привлаче и културно-историјски споменици, пре свега средњовековни дворци. Значајан је и верски или ходочаснички туризам.

    З А К Љ У Ч А К

    На крају овог рада, где смо по одређеној схеми детаљно представили државу Хрватску по природно-географским и друштвено-географским одликама, сматрали смо да је на овом месту најприкладније навести избор разних занимљивости везаних за ову земљу, како би слика била заокружена и разноврснија. Ове занимљивости и необични подаци на неки начин употпуњују и заокружују претходни рад.



    Кравата, данас незаобилазни мушки, па и женски модни додатак, названа је према делу одоре хрватских војника у Тридесетогодишњем рату. Они су, наиме, као део одоре, везивали око врата сликовите мараме. Тај хрватски обичај запазили су Парижани, па су га усвојили као властити модни додатак који се носио “a la croate”, што је био корен нове француске речи. Хрватски Сабор прогласио је 18. септембар Даном кравате.

    Далматински пас, зван и далматинац или далматинер, најпознатија је аутохтона хрватска псећа пасмина, а назван је према хрватској историјскојпокрајини Далмацији, где је у прошлости узгајан.

    Хрватска куна је национална је валута. Кунино крзно било је новчано средство у средњем веку, а у 13. веку лик куне почео се појављивати на новцу.

    Хрватски поморац Иван Висин био је шести поморац након Магелана који је опловио свет. Капетан Висин на пут се отиснуо из Антверпена 1852, са девет чланова посаде и бродом „Сплендидо“ под хабсбуршком заставом. У Трст су стигли 1859.

    Планина Велебит увршћена је у међународну мрежу резервата биосфере, а пет подручја је на међународном списку вредних мочвара, посебно као станишта птица мочварица: Копачки рит, Лоњско поље, Делта Неретве, Црна Млака и Вранско језеро.

    Хум у Истри познат је као најмањи град на свету. То утврђено насеље, делимично опасано зидинама, а делимично повезаним кућним зидовима, у које се улази кроз градска врата, према попису из 2011. имало је 30 становника.

    Највећи тартуф на свету, тежак 1,31 kg, пронађен је 1999. крај села Ливаде у Истри, а 2000. забележен је у Гинисову књигу рекорда.

    У Задру се налазе оргуље којима погонску енергију дају морски таласи. Изграђене су 2005, аутор је архитект Никола Башић.



    Хидроелектрана Јаруга на реци Крки прва је хидроелектрана у Еуропи, а друга на свету. Заслугом Николе Тесле пуштена је у рад 28. августа 1895, само три дана након што је према његовим патентима изграђена прва светска хидроелектрана на слаповима Нијагаре.

    Рад MP3-плејера темељи се на изуму хрватског програмера Томислава Узелца. Он је 1997. развио софтвер за преслушавање музичких датотека АМP, који су потом амерички студенти прилагодили за рад на Windows системима и назвали га „WinАМP“.

    Најновији археолошки налази, који датирају из приближно 6300. пре нове ере, показују да су Винковци (Славонија) најстарији европски град, с урбаним континуитетом старијим од осам миленијума.



    Свети криж у Нину (9. ст.) сматра се најмањом катедралом на свету.

    Стонске зидине, изграђене у 15. веку, са својих 40 кула и 5 бастиона, по својој дужини (5,5 km) су друге одбрамбене зидине у Еуропи, а представљале су другу линију одбране Дубровачке Републике.


    П Р И Л О З И



    Прилог 1: Површине и насељеност жупанија


    Прилог 2: Национална структура



    Прилог 3: Старосна структура


    Прилог 4: Верска структура


    Л И Т Е Р А Т У Р А





    1. Гламузина Никола : „Хисторијска географија Хрватске”, Филозофски факултет Свеучилишта у Сплиту, 2012.




    1. Доланчић Томислав : „Географија”, Доњи Михољац, 2009.




    1. Крпес Силвија : „Географија 8”, Алка скрипт, Загреб, 2010.




    1. Магаш Дамир : „Географија Хрватске”, Свеучилиште у Задру, Одјел за географију, Задар; Меридијани, Самобор, 2013.




    1. Перић Бучар Кристина , Билен Миљенко : „Економска географија 4”, Школска књига, Загреб, 2010.




    1. Пребег-Новак Дубравка : „Географски положај и смјештај Хрватске”, Андрагошко училиште Звонимир, Загреб, 2011.




    1. Цурић Божица , Цурић Зоран : „Географија Хрватске 8”, наклада Љевак, Загреб, 2013.




    1. www.croatia.eu (www.croatia.eu/page.php?lang=1&id=12) страница „Земљопис и становништво”, 21.2.2015.




    1. www.hr (www.hr/hrvatska/geografija) страница „Географија и природа”, 7.3.2015.




    1. www.meteo.hr (www.klima.hr/klima.php?id=k1) страница „Клима Хрватске”, 18.3.2015.

    Датум предаје: ______________

    Комисија:

    Председник ___________________________

    Испитивач ___________________________

    Члан ___________________________



    Коментар:

    Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)
    1   2

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Матурски рад из географије хрватска