• Надлежности Представничког дома и Сената
  • Радна тела Представничког дома и Сената
  • Законодавни поступак
  • Управа и Служба Представничког дома и Сената
  • Парламентарна библиотека

  • Скачать 236.27 Kb.


    Дата18.07.2017
    Размер236.27 Kb.

    Скачать 236.27 Kb.

    Парламент Краљевине Белгије




    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    НАРОДНА СКУПШТИНА

    Одељење за информативно-истраживачке и библиотечке послове

    Одсек за информативно-истраживачке послове

    Тема: Парламент Краљевине Белгије

    Датум: 07/06/2011

    Бр.: З-15 /11

    Ово истраживање је урадио Одсек за информативно-истраживачке послове за потребе рада народних посланика и Службе Народне скупштине. За више информација молимо да нас контактирате путем телефона 3026-532 и електронске поште istrazivanja@parlament.rs. Истраживања којa припрема Одсек за информативно-истраживачке послове не одражавају званични став Народне скупштине Републике Србије.

    Садржај

    Увод 4

    Надлежности Представничког дома и Сената 6

    Радна тела Представничког дома и Сената 7

    Законодавни поступак 12

    Управа и Служба Представничког дома и Сената 15

    Парламентарна библиотека 16


    Увод


    Краљевина Белгија је уставна монархија и савезна држава састављена од заједница и региона. Белгија има три заједнице: фламанску заједница, француску заједницу и заједницу немачког говорног подручја. Белгија има три региона: Фламански регион, Валонски регион и регион Брисел.

    Белгија обухвата четири језичка региона: регион холандски говорног подручја, регион француског говорног подручја, двојезични регион главног града Брисела и регион немачког говорног подручја. Свака општина Краљевине Белгије чини део једног од тих језичких региона. Границе четири језичка региона могу бити промењене или исправљене једино законом који се доноси већином гласова који су додељени сваком језичком региону у оба дома Федералног парламента, под условом да је на гласању присутна већина посланика и сенатора сваког језичког региона и под условом да је укупан број афирмативних гласова две језичке групе једнак најмање две трећини од укупног броја гласова.

    У оба дома Федералног парламента, формирају се две групе посланика и сенатора – француска језичка група и холандска језичка група. Представници двојезичног региона Брисела припадају једној или другој језичкој групи посланика и сенатора. Свака језичка група посланика и сенатора може да усвоји свој пословник о раду. Такође, у оба дома Федералног парламента формирају се и политичке групе.

    Федерални државни органи управљају јавним финансијама, војском, правосуђем, социјалном заштитом, спољним пословима, и имају значајна облашћења у области јавног здравља и унутрашњих послова. Такође, они задржавају знатна овлашћења у области управљања савезном полицијом, јавног задуживања, монетарне политике, заштите корисника банкарских услуга, нуклеарне енергије, државних предузећа (као што су белгијске железнице, пошта итд.), савезних научних и културних институција. Поред тога, Савезна влада је одговорна за обавезе Белгије и њених институција према Европској унији и НАТО. Савезна влада је надлежна за сва питања која нису изричито у надлежности заједница или региона, и има овлашћења за изузећа и ограничења овлашћења заједница и региона. Заједнице су аутономне у области образовања, али на пример, минимални захтеви за доделу квалификација су у надлежности Савезне владе, као и обавезни аспекти образовања и пензионог система.

    Чланови оба дома дводомног Федералног парламента Краљевине Белгије представљају белгијски народ а не само оне који су их изабрали (члан 43. Устава). У складу са члановима 36. и 37. Устава, федералну законодавну власт заједнички врше Краљ, Представнички дом и Сенат, а федерална извршна власт, како је регулисано Уставом, припада Краљу. Свака седница Сената који се одржава када Представнички дом није у заседању је ништава (члан 73. Устава). У складу са чланом 40. Устава, судска власт се спроводи од стране судова, а судске одлуке се извршавају у име Краља.

    По правилу, оба дома Федералног парламента сваке године започињу заседање другог уторка у октобру, уколико Краљ не сазове заседање параламента раније. Домови парламента морају да заседају најмање четрдесет дана сваке године. Краљ проглашава затварање заседања. Краљ има право да сазове ванредне седнице домова. Краљ такође може да одложи седницу парламента. Међутим, одлагање не може бити дуже од једног месеца, нити се може поновити на истој седници, без сагласности дома парламента.

    Краљ именује председника Савезне владе који мора да добије подршку Представничког дома за формирање Савезне владе. Министри Савезне владе имају право да присуствују седницама оба дома Федералног парламента и да добију реч кад год то захтевају. Такође, оба дома могу да захтевају од министара да присуствују на њиховим седницама како када се расправља о предлозима закона тако и другим поводом. Министри су одговорни Представничком дому за свој рад. Савезна влада има право да предлаже законе.

    Краљ има право да распусти Представнички дом само ако он апсолутном већином својих чланова:

    - не изгаласа поверење Савезној влади и не предложи Краљу именовање новог премијера у року од три дана од изјашњавања о неповерењу Савезној влади;

    - усвоји предлог о неповерењу Савезној влади и истовремено не предложи да Краљ именује новог премијера.

    О предлогу о одлучивању о поверењу и неповерењу Савезној влади гласа се четрдесет осам сати након што се тај предлог стави на дневни ред седнице Представничког дома.

    Штавише, Краљ може, у случају оставке Савезне владе, да распусти Представнички дом након што ту његову одлуку подржи апсолутна већина чланова Представничког дома. Распуштање Представничког дома подразумева распуштање Сената. Након распуштања домова Федералног парламента сазивају се избори у року од четрдесет дана и домови парламента се поново формирају у року од два месеца.

    Нико не може бити члан оба дома у исто време. Сваком члану домова Федералног парламента именованом од стране краља за министра који прихвати ово именовање престаје мандат у дому Федералног парламента и он може поново да узме свој мандат када га Краљ разреши дужности министра.

    У складу са чланом 53. Устава, оба дома Федералног парламента све одлуке доносе апсолутном већином гласова својих чланова, осим оних које су Пословницима домова одређене као одлуке у вези са изборима и именовањима. Ниједан од два дома Федералног парламента не може донети одлуку ако приликом гласања није присутна већина његових чланова.

    Оба дома Федералног парламента имају право да обављају истраге. Сваки дом има право да министрима упути петиције, а министри су дужни да пруже тражена објашњења и одговоре.

    Чланови Представничког дома бирају се на непосредним изборима према пропорционалном систему. Гласање је обавезно за све држављане Краљевине Белгије старије од 18 година којима из разлога одређених изборним законима није ускраћено гласачко право. Представнички дом има 150 посланика који се бирају на мандат од четири године. Сенат се састоји од 71 сенатора који у складу са Уставом одређеним пропорцијама представљају белгијске заједнице и регионе. Мандат сенатора је четири године. Једна број сенатора се бира на обавезним, тајним и непосредним изборима док друге бирају парламенти језичких заједница.

    Изабрани чланови оба дома Федералног парламента су подељени на холандску језичку групу и француску језичку групу, на начин утврђен законом. Такође, Сенат чине сенатори холандске језичке групе Сената и сенатори француске језичке групе Сената.

    Надлежности Представничког дома и Сената


    Како произилази из члана 36. Устава, савезна законодавна власт се заједнички спроводи од стране Краља и Представничког дома за:

    - давање држављанства;

    - законе који се односе на грађанску и кривичну одговорност краљевских министара;

    - државни буџет;

    - одређивање војних квота.

    Према члану 77. Устава Представнички дом и Сенат су подједнако надлежни за:

    - покретање поступка и одлучивање о измени Устава;

    - питања која захтевају одлуке оба законодавна дома на основу Устава;

    - законе који треба да буду усвојени већином гласова;

    - законе који се односе на ратификацију међународних уговора;

    - законе којима се обезбеђује поштовање међународних или наднационалних обавеза;

    - законе који се односе на Савезну владу;

    - организацију судова;

    - законе којима се одобравају споразуми о сарадњи између државе, заједница и региона.

    У целом тексту Устава, "закон" се односи на законодавни акт усвојен од стране федералних законодавних скупштина (Представнички дом и Сенат) и "федерални закон" се односи на законодавни акт усвојен од стране законодавне скупштине региона и заједница (Фламански парламент, Парламент француске заједнице, Парламент заједнице немачкиг говорног подручја и Парламент валонског региона).

    Сваке године Представнички дом донеси законе којима се усваја буџет и завршни рачун. Међутим, Представнички дом и Сенат могу да на годишњем нивоу изврше измене својих оперативних трошкова које дефинише закон о буџету.

    Представнички дом именује чланове Државне ревизорске институције.

    Најновије измене Устава из 1993. одређују надлежности Сената пре свега у три области: законодавство, међународни односи и односи између Савезне владе и заједница и региона.

    Законодавна функција Сената остварује се кроз законодавни поступак разматрања предлога закона, према одређеним категоријама закона. Такође, Сенатори имају право да предлажу законе. Сенат постојано прати развој и квалитет парламентарних правних послова. Сенат је посвећен проучавању заначајних социјалних проблема и развоју и унапређењу основних закона.

    Сенат има предност у односу на Представнички дом у вези са међународним питањима. Предлози закона који се односе на ратификацију међународних уговора, прво се подносе Сенату, а потом се упућују Представничком дому. Сенат је обавезно информисан о ставовима представника Белгије у току спољнополитичких преговора. Сенатори су такође чланови делегација у међународним парламентарним скупштинама.

    Белгијски дводомни Федерални парламент мора у потпуности да подржава федерални модел државне власти. Стога Сенат функционише као веће федералних субјеката у којем заједнице представљају сенатори који учествују у доношењу одлука од федералног значаја.

    У складу са чланом 195. Устава, савезне законодавне власти имају право да изјаве да постоје разлози да се преиспитају уставне одредбе. Након такве изјаве, оба дома Федералног парламента се аутоматски распуштају. У складу са Уставом, сазивају се парламентарни избори и формирају нови домови Федералног парламента који заједно уз Краљеву сагласност доносе одлуке о предложеним изменама Устава. У овом случају, домови могу да обаве дебату само под условом да јој присуствују најмање две трећине чланова сваког дома, и свака измена Устава усваја се само ако је подржана са најмање две трећине гласова присутних чланова парламента.

    Оба дома парламента остварују контролну функцију. Представнички дом остварује надлежности у погледу контроле политике Савезне владе путем посланичких питања, права да се изјасни о поверењу и неповерењу Савезној влади, а путем својих одбора прати рад државних органа и разматра њихове извештаје о раду. У оквири остваривања контролне функције, Сенат може да затражи од Савезне владе да образложи своју политику у свим доменима њеног рада. Он такође може да образује одбор за истрагу који има одређена овлашћења правосудних органа.

    Радна тела Представничког дома и Сената


    Парламентарни саветодавни одбор је заједнички одбор оба дома Федералног парламента кога чини исти број чланова из сваког дома и надлежан је да решава сукобе надлежности између два дома. Одмах након именовања својих Бироа, домови одређују из реда својих чланова по 11 пуноправних чланова Парламентарног саветодавног одбора у складу са чланом 82. Устава, а којим смењујући се председавају председник Представничког дома и председник Сената. Седнице Парламентарног саветодавног одбора су затворене за јавност.

    Одбори имају право да у саветодавне сврхе на својим седницама саслушају мишљења представника политичких странака које немају своје посланике у Посланичком дому, а такође и експерата и заинтересованих странака. Одбор може да затражи од председника Представничког дома да одобри да други одбор пружи саветодавно мишљење од значаја за његов рад. Уколико одбор затражи да на његовој седници присуствује члан Савезне владе, он има право да добије реч кад год то затражи. Известилац одбора добија реч на седници одбора само уколико треба да пружи савет у вези са разматраним питањем. Одбор може да формира пододборе на основу сагласности Конференције председника и пододбори подносе извештај одбору на чију иницијативу су формирани. Одбори могу да одлуче да оснују радну групу за разматрање неког питања, за шта није потребна сагласност Конференције председника, и радна група по завршетку свог рада подноси извештај одбору на чију иницијативу је основана.

    Сваки члан Европског парламента који је изабран у Белгији може да присуствује седници одбора, а на основу сагласности председника одбора. Сагласност председника одбора није потребна белгијским члановима Европског парламента за присуствовање седницама Одбора за иностране послове, али и овај одбор може да му не одобри присуствовање седници.

    Представнички дом образује сталне, привремене, специјалне и саветодавне одборе.1

    На почетку сваког заседања, стални одбори уз консултације са надлежним министрима утврђују недељни распоред рада, одређујући које ће седнице у принципу бити резервисане за законодавни рад а које ће се бавити посланичким питањима и интерпелацијама. Овај распоред се упућује Конференцији председника. Сваки стални одбор у свом плану рада предвиђа једном месечно размену мишљења о европским питањима из своје надлежности, а посебно о онима која су на дневном реду седница Савета министара ЕУ или која су била предмет одлука Савета министара, као и онима која су у вези са резолуцијама које су званично упућене Представничком дому од стране Европског парламента. Сваки стални одбор именује Еуропромотера, који је одговоран да обезбеди спровођење у оквиру одбора савета, предлога решења, препорука и других коначних текстова саветодавног Одбора за европске питања, као и предлога за нормативне поступке и других докумената које је сталном одбору упутила Европска комисија преко секретаријата саветодавног Одбора за европске питања.

    Служба Представничког дома ће испитати законодавне предлоге Европске комисије и друге текстове европских институција на сопствену иницијативу, на захтев председника одбора, трећине чланова сталног одбора или на захтев председника Представничког дома, и између осталог припремити службену белешку о усклађености са принципима супсидијарности и пропорционалности. Ова службена белешка ће бити послата члановима релевантних сталних одбора и члановима саветодавног Одбора за европска питања. Сваки члан одбора може да затражи да се ова службена белешка уврсти у дневни ред за дискусију на седници одбора у којем је члан.

    На захтев најмање једне трећине својих чланова, релевантни стални одбор ће упутити Еуропромотера да формулише, у року који одреди, нацрт мишљења које се између осталог односи на усклађеност са принципима супсидијарности и пропорционалности. Одбор ће усвојити мишљење које ће бити штампано и дистрибуирано као парламентарни документ. Осим ако трећина чланова одбора не затражи да мишљење буде стављено на дневни ред пленарне седнице, ово мишљење ће одмах бити упућено релевантним европским институцијама и Савезној влади. Ако није затражено стављање на дневни ред пленарне седнице, сматраће се да је мишљење одбора и мишљење Представничког дома.

    Сваки стални одбор именује Омбудспромотера, који је одговоран да обезбеди спровођење у оквиру одбора извештаја и петиција које му је упутио Одбор за петиције.

    Представнички дом образује следеће сталне одборе:

    Одбор за одбрану,

    Одбор за социјална питања,

    Одбор за правосуђе,

    Одбор за иностране послове,

    Одбор за ревизију Устава и реформу институција,

    Одбор за економска и привредна правна питања,

    Одбор за унутрашње послове,

    Одбор за економију, науку, образовање, националне научне и културне институције, средњу класу и пољопривреду,

    Одбор за финансије и буџет,

    Одбор за инфраструктуру, комуникације и јавна предузећа,

    Одбор за јавно здравље, животну средину и обнову друштва.

    Специјални одбори престају са радом након подношења извештаја о предлогу закона који им је достављен на разматрање. Представнички дом може у сваком тренутку да оснује привремене одборе у циљу разматрања политике Савезне владе, одржавања јавних слушања, разматрања разрешења министара, интерпелација и предлога закона чији су подносиоци посланици.

    Представнички дом je u 2011. имао образоване следеће специјалне одборе:

    Одбор за рачуноводство (прати извршавање буџета Посланичког дома и оснива се на почетку мандата новог парламентарног сазива),

    Одбор за натурализацију,

    Одбор за петиције,

    Одбор за јавно тужилаштво,

    Одбор за регулативу и реформу парламентарног рада,

    Одбор за контролу изборних трошкова и рачуна политичких партија (заједнички одбор Сената и Представничког дома чији су чланови по дужности председници оба дома Федералног парламента),

    Одбор за надзор над радом полиције,

    Парламентарни саветодавни одбор,

    Одбор за војне набавке,

    Комисија за климатска питања и одрживи развој,

    Одбор за безбедност железничког саобраћаја,

    Одбор за праћење случајева ''сексуланог узнемиравања''.

    На почетку мандата новог сазива, Представнички дом именује саветодавни Одбор за европска питања у чији састав улази десет посланика, укључујући и председника одбора и десет чланова Европског парламента изабраних у Белгији. Представнички дом именује своје чланове у овом радном телу. Остале чланове именују чланови Европског парламент изабрани у Белгији по принципу пропорционалне заступљености политичких група. Саветодавним Одбором за европска питања председава председник Посланичког дома или на основу његове одлуке потпредседник Представничког дома. Задатак Одбора је да испита све аспекте у вези са европским интеграцијама. У свом раду, Одбор доноси савете, предлоге решења, препоруке или друге коначне текстове који се подносе непосредно пленарној седници, или неком од одбора према процедуралним захтевима. На почетку мандата парламентарног сазива, у консултацији са Сенатом, оснива се Савезни саветодавни одбор за европска питања који се састоји од саветодавног Одбора за европска питања Представничког дома и десет сенатора. Савезним саветодавним одбором за европска питања председавају наизменично председник саветодавног Одбора за европска питања Представничког дома и Сенатор.

    Представнички дом на почетку мандата сваког новог парламентарног сазива може да одлучи да образује и друге саветодавне одборе. Саветодавни одбори раде по процедури предвиђеној за сталне одборе.

    Представнички дом образује следеће саветодавне одборе:

    Одбор за европска питања,

    Одбор за друштвену једнакоправност,

    Одбор за науку и технологију,

    Парламентарни одбор за оцену законодавства (бави се применом закона и оценом њиховог учинка, петицијама у вези са радом судова, извештајима о раду правосудних орагана, пресудама Уставног суда и њиховим утицајем на рад правосуђа).

    У 2011. Представнички дом је имао образована два пододбора – за Државну ревизорску институцију и нуклеарну безбедност. Представнички дом може да оснује одбор за истрагу у циљу прибављања информација о појединим питањима од општег интереса. Закон о парламентарним истрагама донесен је 1880. године и претрпео је одређене измене 1996. Председник одбора за истрагу има одређена овлашћења према Кривичном законику Краљевине Белгије у погледу вођења парламентарне истраге. У складу са чланом 4. Закона о парламентарним истрагама, документацију о току и резултатима парламентарне истраге Представнички дом задржава у својој архиви и није у обавези да је доставља другим државним органима.

    Представнички дом и Сенат оснивају следеће заједничке одборе и радне групе за административне послове:

    - Одбор за Библиотеку,

    - Радна група за Ресторан Парламента,

    - Радна група за парламентарне зграде,

    - Одбор за безбедност.

    Предлози закона се пре расправе на пленарној седници разматрају у одборима Сената. Поред сталних одбора у Сенату се могу образовати специјални одбори, радне групе, саветодавни одбори, анкетни одбори и заједнички одбори (Сената и Представничког дома). Чланство сталног одбора чини 17 сенатора, који се бирају пропорционално заступљености политичких група у Сенату.

    Сенат образује следеће сталне одборе:

    Одбор за спољне послове и одбрану,

    Одбор за правосуђе,

    Одбор за институционална питања,

    Одбор за интерне процедуре и административне послове,

    Одбор за парламентарни надзор над обавештајним службама,

    Одбор за финансије и економске послове,

    Одбор за социјална питања.


    Два стална одбора (Одбор за правосуђе и Одбор за социјална питања) могу да сазову Велики одбор за правосуђе и социјална питања.
    Сенат образује специјални Одбор за праћење мисија у иностранству.

    Сенат образује следеће заједничке одборе:

    Парламентарни саветодавни одбор,

    Одбор за контролу изборних трошкова и рачуна политичких партија,

    Савезни саветодавни одбор за европска питања.

    Законодавни поступак


    У Белгији, законодавну власт колективно врше Представнички дом, Сенат и Краљ. За питања које утичу на структуру државе и њених институција, Сенат и Представнички дом су равноправно надлежни. За сва остала питања, интервенција Сената је опционална и Представнички дом има последњу реч. Низ питања су данас у надлежности заједница и региона. По тим питањима, парламенти заједница и региона врше законодавну власт, путем декрета, или налога, а не Федерални парламент.

    Сва три елемента савезне законодавне власти (Краљ, Представнички дом и Сенат) имају право да предлажу законе. Предлози закона се деле на владине предлоге закона и приватне предлоге закона (предлози закона које су поднели чланови Представничког дома или Сената) који се разматрају кроз начелно исте фазе законодавног поступка – стављање на дневи ред, разматрање у одбору, разматрање у пленуму и гласање, проглашавање Краљевским указом.

    Највећи бој предлога закона се подносе прво Представничком дому, а пошто их он усвоји упућују се Сенату. Члан 77. Устава2 наводи законске предлоге који одступају од ове процедуре за основни законодавни поступак, односно оне за које су подједнако надлежна оба дома Федералног парламента. Предлози закона који се односе на ратификацију међународних уговора, следећи иницијативу Краља, прво се подносе Сенату, а потом се упућују Представничком дому.

    Дом Федералног парламента може да усвоји предлог закона тек након што је гласао о сваком члану предлога закона. Домови имају право да измене и поделе чланове предлога закона и предложене амандмане на предлог закона.

    Сви предлози закона, извештаји одбора, препоруке и савети Савезне владе, одлуке Парламентарног саветодавног одбора и сви други парламентарни документи морају истовремено да се доставе свим члановима Представничког дома и Сената (члан 73. Пословника Представничког дома).

    На захтев најмање петнаест сенатора, Сенат разматра предлог закона. Овај захтев подноси се у року од петнаест дана од дана пријема предлога закона. Сенат може, најкасније у року од шездесет дана да:

    - одлучи да не измени предлог закона;

    - усвоји предлог закона након што је измењен.

    Ако се Сенат не изјасни о предлогу закона у оквиру овог предвиђеног времена, или ако Сенат обавести Представнички дом о својој одлуци да се предлог закона не измени, Представнички дом упућује предлог закона Краљу за поступак проглашавања закона. Ако је предлог закона измењен амандманима, Сенат га упућује Представничком дому, који доноси коначну одлуку било о прихватању или одбијању свих или неких амандмана усвојених од стране Сената (члан 78. Устава).

    Ако, у току разматрања предлога закона Представнички дом усвоји нови амандман, предлог закона се упућује Сенату, који се изјашњава о амандманом измењеном предлогу закона. Сенат може, најкасније у року од петнаест дана да:

    - одлучи да прихвати предлог закона како је измењен амандманом од стране Представничког дома;

    - усвоји предлог закона након даљих измена амандманима.

    Ако се Сенат не изјасни у предвиђеном року, или ако обавести Представнички дом о својој одлуци да прихвати предлог закона у форми коју је усвојио Представнички дом, Представнички дом упућује тај предлог закона Краљу. Ако је предлог закона додатно измењен амандманима Сената, он га упућује Представничком дому, који тада доноси коначну одлуку било о усвајању или изменама предлога закона.

    Уколико Сенат, на основу свог права да предлаже законе, усвоји предлог закона који је поденео сенатор, тај предлог закона се затим упућује Представничком дому. Најкасније у року од шездесет дана, Представнички дом мора донети коначну одлуку, било о одбијању или усвајању предлога закона. Усаглашавање ставова два дома Федералног парламента је у надлежности Парламентарног саветодавног одбора у чији састав улази исти број сенатора и посланика Представничког дома.

    Само закон може да пружи ауторитативно тумачење закона (члан 84. Устава).

    Од самог почетка, оба дома Федералног парламента морају бити обавештена о преговорима у вези са било којом ревизијом уговора о оснивању Европске заједнице и уговорима и актима који их мењају или допуњују. Они добијају нацрт таквих уговора пре њиховог потписивања (члан 168. Устава).

    Када се владин предлог закона стави на дневни ред Представничког дома он мора бити дистрибуиран на француском и холандском језику. Ако је председник Представничког дома дао одобрење да се предлог закона који је поднео посланик штампа, он се преводи на службене језике и штампа, заједно са сажетим резимом који припрема Секретаријат за законодавство Представничког дома о садржају предлога закона. Уколико се владин предлог закона односи на исту тему као и предлог закона који је поднео посланик (приватни предлог закона), онда расправа о владином предлогу закона аутоматски укључује и расправу о приватном предлогу закона. Председник Представничког дома одлучује који одбор ће разматрати владин предлог закона. Он се може о том питању консултовати са Представничким домом, а ове консултације су обавезне ако то захтева једна петина посланика.

    Када се предлог закона уврсти у дневни ред седнице Представничког дома, одбор именује известиоца, обавља начелну расправу и расправу у појединостима, мења чланове предлога закона ако је потребно, а затим се изјашњава о сваком амандману и члану појединачно, као и о предлогу закона у целини. Извештај одбора се штампа и дистрибуира, а ако одбор изврши измене у предлогу закона, усвојени текст се такође штампа и дистрибуира. Извештај одбора одобрава председник одбора, ако члан одбора не захтева да извештај буде одобрен од стране одбора у целини пре гласања о предлогу закона или буџету. Одбор не припрема извештај ако усвоји предлог закона без измена и нема значајнијих примедби у вези са тим. У складу са чланом 80. Пословника Представничког дома, сваки посланик има право да одбору упути писмено мишљење о разматраном предлогу закона. Ово мишљење ће бити укључено у извештај, заједно са одговором министра, уколико је он затражен, као и записник о дебати која је могуће вођена о овом мишљењу. Ако је један или више чланова текста предлога закона измењено и допуњено од стране одбора, он може да обави гласање о предлогу закона у целини најмање четрдесетосам сати, почев од времена када је усвојени текст који укључује све усвојене амандмане доставаљен члановима одбора. Извештаји одбора се дистрибуирају најмање три дана пре расправе на пленарној седници.

    Расправа у пленуму о владиним предлозима закона и предлозима закона које су поднели посланици обухвата расправу у начелу и расправу у појединостима. Поред тога, расправа се може водити, на основу одлуке Посланичког дома, о сваком делу предлога закона појединачно. Осим ако Представнички дом не одлучи другачије, расправа у појединостима се води о тексту предлога закона који је усвојио или амандманима изменио надлежни одбор, и то према нумеричком редоследу чланова. Ако одбор предлажи одбијање предлога закона, Представнички дом се на пленарној седници изјашњава о том предлогу на захтев предлагача, или, ако је предлог закона усвојен од стране Сената, на захтев председника Посланичког дома, након што је саслушан известилац одбора и предлагач закона. Ако Представнички дом на пленарној седници подржи предлог одбора о одбијању предлога закона, предлог закона ће бити одбачен. У супротном случају, расправа ће се наставити, осим ако се на пленарној седници не одлучи да се текст врати одбору на поновно разматрање.

    Сваки посланик има право да поднесе амандман. Амандмани се подносе у писаном облику председнику Представничког дома. Они не могу бити потписани од стране више од десет посланика. Они ће бити преведени на француски и холандски, дистрибуирани свим посланицими и упућени надлежном одбору. Амандмани достављени у штампаној форми морају бити достављени и у електронској форми. Представнички дом ће на пленарној седници расправљати о амандманима које је поднело најмање пет посланика. Ако Представнички дом одлучи да амандман упути надлежном одбору о члану предлога закона на који се односи неће се расправљати на пленарној седници.

    Ако су амандмани усвојени, или ако су неки чланови предлога закона одбачени, обавља се друго гласање које се мора одржати на другој седници од оне на којој је усвојен последњи члан предлога закона. Између две седнице у овом случају мора бити временски размак од 24 сата. Уколико се на следећој седници усвоје нови амандамни, или одбаце чланови предлога закона одржава се треће гласање, чиме се одлаже коначно гласање о предлогу закона. У овом случају, за одржавање коначног гласања о предлогу закона на пленарној седници, мора се у предвиђеном року сачекати мишљење Парламентарног саветодавног одбора. Гласање се прво обавља о сваком члану предлога закона, а потом о предлогу закона у целини.

    Након усвајања предлога закона у Представничком дому он се упућује Краљу за поступак проглашења закона – ''Краљевски пристанак''.


    Управа и Служба Представничког дома и Сената


    У складу са чланом 52. Устава оба дома Федералног парламента имају своје Бирое.

    У састав Бироа Представничког дома улазе: председник, највише пет потпредседника и максимум четири секретара, бивши председници Представничког дома, придружени чланови које може именовати свака политичка група која има најмање дванаест чланова и која нема ни председника ни потпредседника нити секретара у Бироу и председници посланичких група. Сви чланови Бироа се именују за једно заседање.

    Биро је надлежан за управљање Представничким домом. У том контексту, он доноси решења у вези са статусним принадлежностима посланика, особља и органа Представничког дома, именује и разрешава запослене. Председник Колеџа квестора присуствује састанцима Бироа када се расправља о питањима која су постављена од стране Колеџа. Биро одржава седнице у последњој недељи месеца и одлучује доношењем одлука у складу са својим надлежностима.

    Колеџ квестора је одговоран за сва питања које се односе на одржавање зграде Представничког дома, материјалне и протоколарне трошкове. Колеџ квестора броји највише 6 квестора и један од најзначајнијих послова који обавља је припрема предлога буџета Посланичког дома. Он поступа у складу са директивама Бироа Представничког дома.

    Конференција председника Представничког дома састоји се од: председника и потпредседника Представничког дома, бивших председника Представничког дома, председника и члана сваке политичке групе. У надлежности Конференције председника је заказивање и одређивање дневног реда пленарне седнице, као и координација рада пленарне седнице и радних тела. Начелно, Конференција председника не гласа о својим одлукама и ако не успе да постигне споразум, о питањима из њене надлежности одлучује се на пленарној седници.

    Генерални секретар управља свим одељењима и особљем Службе Представничког дома. Генерални секретар саветује и помаже председнику Представничког дома у обављању његових дужности и стара се о извршавању одлука Представничког дома.

    Служба Представничког дома има следећа одељења која су непосредно подређена генералном секретару: Законодавно одељење, Квестура, Одељење за односе са јавношћу и иностранством, Рачуноводство, Парламентарна библиотека. Законодавно одељење у свом саставу има следеће одсеке: Секретаријат за законодавство, Службе одбора, Документација и архив, Правна служба, Преводилачка служба, Одсек за аналитичке белешке и Одсек за стенографске белешке. Квестура обухвата следеће одсеке: Одсек за персонална и социјална питања, Одсек за општа економска и финансијска питања, Одсек за информатику и биротехнику, Одсек за заштиту на раду и Одсек за одржавање зграда.

    Биро Сената чине председник Сената, који и председник Бироа, три потпредседника, председници политичких група, чланови сталних одбора Сената и квестори. Чланове Бироа бирају сенатори на почетку мандата новог парламентаног сазива и на почетку сваке године парламентарног мандата. У принципу, Биро се састаје сваке недеље у циљу утврђивања плана рада Сената. Биро одлучује о дневном реду пленарне седнице, сазивању седница одбора, распореду времена учесника у дебатама. Биро упућује позиве члановима Савезне владе за учешће у дискусијама које су на дневном реду. Биро именује и опозива особља на предлог Колеџа квестора Сената.

    Колеџ квестора Сената чине три сенатора. Он је надлежан за материјално и финансијско управљање, саветује Биро посебно у погледу именовања функционера, запошњавања особља, финансијских принадлежности политичких група, одржавања зграде и информатичких услуга.

    Парламентарна библиотека


    Парламентарна библиотека која се налази у саставу Службе Представничког дома, има дугу традицију и богату колекцију. Библиотека је основана 1831. године, а од 1905. када је одлучено да се обједине библиотеке Представничког дома и Сената опслужује оба дома Федералног парламента. Парламентарном библиотеком управља Одбор за Парламентарну библиотеку, заједнички одбор оба дома Федералног парламента у чијем саставу је исти број чланова из оба дома. Према Пословнику Посланичког дома, корисник не може да држи публикацију из фонда библиотеке дуже од два дана. Библиотека има 54 запослена и у оквиру свог рада пружа и истраживачке услуге. У оквиру истраживачког рада обављају се различита претраживања парламентарне документације и архива. Архив Сената поседује колекцију докумената о раду Сената од 1830. године до данас. Тумачење закона и питања у вези са парламентарним поступцима налазе се у надлежности Правне службе Законодавног одељења Представничког дома и Службе за правна питања и оцену законодавства Сената.

    Извор информација

    Chambre des représentants. www.lachambre.be


    Sénat de Belgique. www.senate.be

    истраживање урадила:


    Тања Остојић шеф Одсека за информативно-

    истраживачке послове



    1 Пословник Представничког дома на енглеском језику, чланови 19-39. http://www.dekamer.be/kvvcr/pdf_sections/publications/reglement/reglementE.pdf

    2 Устав Краљевине Белгије на енглеском језику. http://www.dekamer.be/kvvcr/pdf_sections/publications/constitution/grondwetEN.pdf


    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Парламент Краљевине Белгије

    Скачать 236.27 Kb.