страница2/8
Дата01.04.2019
Размер6.93 Mb.
ТипПрограма

Програма за разред Допуна Школског програма за разред


1   2   3   4   5   6   7   8

Kључни појмови:поздрављање,представљање себе и других,давање и тражење основних информација,упутстава и налога(о себи и другима),исказивање молби,захвалности и извињења;честитање;описивање бића,предмета и појава;исказивање потреба и осећања;описивање положаја у простору;изражавање припадања,поседовања и допадања.

Опште предметне компетенције: Наставни програм за стране језике у основној школи усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи страни језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у наставном програму посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане, делимично и оне невербалне), формално и садржински централну позицију наставног програма заузимају управо комуникативне функције.С обзиром на то да се исходи операционализују преко језичких активности у комуникативним ситуацијама, важно је да се оне у настави страних језика перманентно и истовремено увежбавају.Само тако ученици могу да стекну језичке компетенције које су у складу са задатим циљем.

Компетенције:Компетенција за учење, комуникација,сарадња, естетска компетенција

Исходи воде развијању следећих стандарда:

Тема

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10-

11.

12.

Стандарди

1.1.1. 1.1.10.

1.2.1. 1.2.4.




1.1.1. 1.1.2. 1.1.3. 1.1.4. 1.1.10. 1.1.11.

1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1.




1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.10. 1.1.11. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4.

1.3.1. 2.1.1.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.10. 1.1.11.

1.1.15. 1.2.1. 1.2.4.

1.3.1. 2.1.1. 2.1.12.




1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.2.1.

1.2.4. 1.3.1. 2.1.1.

2.1.12.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.15.

1.2.1. 1.2.4. 1.3.1.

2.1.1. 2.1.12.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12. 2.1.13.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12. 2.1.13.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12. 2.1.13.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12. 2.1.13.


1.1.1. 1.1.2. 1.1.3.

1.1.4. 1.1.5. 1.1.10.

1.1.11. 1.1.12. 1.1.14. 1.1.15. 1.1.15. 1.2.1. 1.2.4. 1.3.1. 2.1.1. 2.1.3. 2.1.12. 2.1.13.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на oсновном нивоу.



1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ПСТ.1.1.1. Разуме фреквентне речи и једноставне изразе у јасно контекстуализованом и спором говору.

ПСТ.1.1.2. Разуме једноставне поруке и питања која се односе на једноставне информације и непосредно окружење.

ПСТ.1.1.3. Разуме кратка, једноставна, разговетно и споро изговорена упутства.

ПСТ.1.1.4. Разуме кратка саопштења и питања која се односе на познате/блиске теме.

ПСТ.1.1.5. Разуме предмет једноставног разговора других лица о познатим/блиским темама (нпр. личне и породичне ствари, непосредно окружење) уколико се говори споро и разговетно.

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.1.1.10. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи једноставна језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације,захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника (нпр. ко је, одакле је, чиме се бави итд.).

ПСТ.1.1.11. Уз дуже паузе и уз помоћ саговорника, саопштава основне информације о себи и свом непосредном окружењу, тражи одређени предмет, користећи кратке једноставне исказе.

ПСТ.1.1.12. Уз дуже паузе, описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности користећи најједноставнија језичка средства.

ПСТ.1.1.14. Поставља и одговара на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања користећи једноставна језичка средства.

ПСТ.1.1.15. Формулише молбе и извињења.

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну).

ПСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ПСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).


Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем нивоу.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ПСТ.2.1.1. Разуме краће низове (2-3) саопштења, упутстава, молби који се односе на његове потребе и интересовања.

ПСТ.2.1.3. Разуме основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама, уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања.

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ПСТ.2.1.12. Успева да поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме.

ПСТ.2.1.13. Уз краће паузе и минималну помоћ саговорника, размењује информације, тражи одређени предмет, објашњење, услугу, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину.

Начин и поступак за реализацију програма у складу са дидактичко-методичким упутством


ТЕМА/ОБЛАСТ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА

ПОЗДРАВЉАЊЕ


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj...)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увође-ње нове jезичке грађе или пак утврђивање

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материjала




ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И

ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ

ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ;

ДАВАЊЕ И И ТРАЖЕЊЕ

ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj...

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу и сл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материjала


РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ

ЈЕДНОСТАВНИХ

УПУТСТАВА И

НАЛОГА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj, отвори/затвори свеску, итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.



ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ

ЗА УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ

АКТИВНОСТИ


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj, отвори/затвори свеску, итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материjала.


ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ,

ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj, отвори/затвори свеску, итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.


ЧЕСТИТАЊЕ


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са ра-дом у учионици: нацртаj, исеци, обоj,итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу и сл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.



ОПИСИВАЊЕ ЖИВИХ БИЋА,

ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са ра-дом у учионици: нацртаj, исеци, обоj,итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу и сл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе, jачање мотивациjе, увође-ње нове jезичке грађе или пак утврђивање

Класирање и упоређивање (по количини, облику, боjи, годишњим добима, волим/не волим, компарациjе...).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материјала.



ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА,

ОСЕТАИ ОСЕЋАЊА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj, отвори/затвори свеску, итд.)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе,jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.



ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У

ПРОСТОРУ


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обој..)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологиjу и

сл.)


Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе,jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Класирање и упоређивање

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованихматериjала.


ИЗРАЖАВАЊЕ

ПРИПАДАЊА/

НЕПРИПАДАЊА И

ПОСЕДОВАЊА/

НЕПОСЕДОВАЊА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обој...)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе,jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материjала.


ИЗРАЖАВАЊЕ

ДОПАДАЊА/

НЕДОПАДАЊА


Током часа препоручуjе се динамично смењивање техника/активности коjе не би требало да траjудуже од 15 минута.

Слушање и реаговање на упутства наставника на страном jезику или са аудио-записа (слушаj, повежи, одреди, пронађи), али и активности у вези са радом у учионици: нацртаj, исеци, обоj...)

Рад у паровима, малим и великим групама (мини-диjалози, игра по улогама, симулациjе итд.)

Мануелне активности (израда паноа, пре-зентациjа, зидних новина, постера и сл.)

Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати поjмове, додати делове слике, допунити информациjе, селектовати тачне и нетач-не исказе, утврдити хронологиjу исл.)

Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развиjање пажње и концентрациjе,

jачање мотивациjе, увођење нове jезичке грађе или пак утврђивање).

Класирање и упоређивање (по количини, облику, боjи, годишњим добима, волим/не волим,компарациjе...).

Решавање „текућих проблема” у разреду, тj. договори и мини-проjекти.

„Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

Заjедничко прављење илустрованих материjала.


Процена и провера постигнућа ученика: Посматрање и праћење, усмена провера кроз играње улога у паровима, симулације у паровима и групама, задаци у радној свесци, тестови слушања, различите технике формативног оцењивања.





МАТЕМАТИКА

Циљ

Циљ учења предмета математика је да ученик, овладавајући математичким концептима, знањима и вештинама, развије основе апстрактног и критичког мишљења, позитивне ставове према математици, способност комуникације математичким језиком и писмом и примени стечена знања и вештине у даљем школовању и решавању проблема из свакодневног живота, као и да формира основ за даљи развој математичких појмова.

Разред

први

Годишњи фонд часова

180 часова




ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

- одреди међусобни положај предмета и бића и њихов положај у односу на тло;
- упореди предмете и бића по величини;
- уочи и именује геометријске облике предмета из непосредне околине;
- именује геометријска тела и фигуре;
- групише предмете и бића са заједничким својством;
- сложи/разложи фигуру која се састоји од познатих облика;
- разликује: криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију;
- црта праву линију и дуж помоћу лењира;

- броји унапред и уназад и са прескоком;


- прочита, запише, упореди и уреди бројеве прве стотине и прикаже их на бројевној правој;
- користи редне бројеве;
- разликује парне и непарне бројеве, одреди највећи и најмањи број, претходника и следбеника;
- користи појмове: сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика;
- сабира и одузима два једноцифрена броја не записујући поступак;
- сабира и одузима до 100 без прелаза преко десетице;
- растави број на сабирке и примени замену места и здруживање сабирака ради лакшег рачунања;
- реши текстуални задатак са једном операцијом;
- разликује новчане апоене до 100 динара и упореди њихову вредност;
- уочи правило и одреди следећи члан започетог низа;
- прочита и користи податке са једноставнијег стубичног и сликовног дијаграма или табеле;

- измери дужину задатом, нестандардном јединицом мере;


- преслика тачке и фигуре у квадратној мрежи на основу задатог упутства.

ГЕОМЕТРИЈА

ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ОБЛИК ПРЕДМЕТА

-Просторне релације.
-Величина предмета и бића.
-Геометријска тела: лопта, коцка, квадар, ваљак, пирамида и купа.
-Геометријске фигуре: круг, правоугаоник, квадрат и троугао.

ЛИНИЈЕ

-Права, крива и изломљена линија.
-Затворена и отворена линија.
-Тачка и линија. Дуж.

БРОЈЕВИ

-Бројање, писање и читање бројева.
-Приказивање бројева помоћу тачака на бројевној правој.
-Упоређивање бројева.
-Редни бројеви.
-Сабирање и одузимање бројева у оквиру 20 и приказивање на бројевној правој.
-Сабирање и одузимање бројева до 100 без прелаза преко десетице и приказивање на бројевној правој.
-Својства сабирања.
-Откривање непознатог броја у једнакостима с једном операцијом.
-Динар, кованице и новчанице до 100 динара.

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

-Мерење дужине нестандардним јединицама мере.


Кључни појмови:односи у простору, геометријски облици, број, сабирање и одузимање и мерење.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик је на крају обавезног образовања кроз наставу математике усвојио основне математичке концепте (нумеричке, алгебарске,геометријске), овладао је основним математичким процесима (расуђивањем, комуникацијом, повезивањем,

применом,) и вештинама (рачунањем, алгебарским поступцима,мерењем, просторном визуелизацијом, радом са подацима, проценоми информационо-комуникационим технологијама) потребним за даље школовање и живот.Комуницира користећи математички језик, користи информационо-комуникационе технологије и друга средства

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Специфичне предметне компетенције су: математичко знање и резоновање, примена математичких знања и вештина на решавање проблема и математичка комуникација.


Компетенције: Компетенција за учење, комуникација,сарадња,рад са подацима и информацијама, решавање проблема
Исходи воде развијању следећих стандарда :

  • Геометрија . 1МА121; 1МА122;1МА121; 1МА221

  • Бројеви : 1МА111; 1МА112; 1МА114; 1МА211; 1МА213; 1МА214; 1МА311; 1МА312

  • Мерење и мере : 1МА123; 1МА141; 1МА241; 1МА242

Геометрија

1МА.1.2.1. уме да именује геометријске објекте у равни (квадрат, круг, троугао.правоугаоник, тачка, дуж. права, полуправа и угао) и уочава међусобнеодносе два геометријска објекта у равни (паралелност. нормалност,припадност)

IМА. 1.2.2. зна јединице за мерење дужине и њихове односе

1МА.2.2.1. уочава међусобне односе геометријских објеката у равни

Бројеви


1МА.1.1.1.зна да прочита и запише дати број, уме да упореди бројеве по величини и да прикаже број на датој бројевној полуправој

1МА. 1.1.2.рачуна вредност бројевног израза са највише две операције сабирања иодузимања у ок виру прве хиљаде

1МА. 1.1.4. уме да на осн ову текста правилно постави израз са једном рачунскомоперацијом

1МА.2.1.1. уме да примени својства природних бројева (паран, неиаран. највећи,најмањи, претходни, следећи број) и разуме декадни бројни систем

1МА.2.1.3. сабира и одузима, рачуна вредност израза

I МА.2.1.4. рачуна вредност израза с највише две операције

1МА.3.1.1. уме да примени својства природних бројева у решавању проблемскихзадатака

1 МА.3.1.2. зна својства операција сабирања и одузимања и уме да их примени.

Мерење и мере

1МА. 1.2.3. користи поступак мерења дужине објекта, приказаног на слици, при чемује дата мерна јединица

1МА. 1.4.1.уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна сановцем у једноставним ситуацијама

1МА.2.4.1. уме да изрази одређену суму новца преко различитих апоена и рачуна сановцем у сложенијим ситуацијама

1МА.2.4.2.зна јединице за време (секунда, минут, сат, дан, месец, година) и уме дапретвара веће у мање и пореди временске интервале у једноставнимситуацијама


УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Препоручена дистрибуција часова по предметним областима је следећа:

Геометрија (27; 11 + 16)

Бројеви (146; 57 + 89)

Мерење и мере (7; 3 + 4)




ТЕМА/ОБЛАСТ

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


ГЕОМЕТРИЈА

Положај, величина и облик предмета

Развој опажања простора подразумева уочавање предмета и бића у окружењу и њихових међусобних односа. Основу сазнања чини посматрање и класификација облика на основу уочених особина. Међусобни односи предмета у простору исказани просторним релацијама изграђују се посматрањем различитих предмета у простору, манипулисањем објектима (практична просторна оријентација), именовањем и мисаоним издвајањем уочених односа.



Положај предмета и бића

Ученици упоређују предмете по положају (испред, иза; испод, изнад; горе, доле; у, на, ван; између, лево, десно; са исте стране, са супротних страна; усправно, водоравно). Просторне релације ученици усвајају у односу на себе, у односу на друга бића и предмете (уз ротације тј. окретање) и у односу на тло. Уочавају се и истичу међусобно супротни односи: испред-иза, испод-изнад, горе-доле, лево-десно, са исте стране - са супротних страна. Игролике активности треба користити у циљу уочавања односа и увежбавања практичне оријентације ученика у простору, на мапи и у табели.



Величина предмета и бића

У делу који се односи на упоређивање предмета према дужини, висини и ширини, циљ је да ученици овладају употребом речи којима се изражавају релацијски односи између предмета, односно бића: краће - дуже, ниже - више и уже - шире. Поређење/процена се врши "одока"’ или упоређивањем реалних предмета (оловка, лењир и слично). Важно је указати на повезаност одговарајућих релација (нпр. оловка је дужа од гумице, а гумица је краћа од оловке). Поред тога, треба упоређивати и више предмета (нпр. одређивање најширег предмета).



Облик предмета

Почетно геометријско сазнање заснива се на систематском посматрању и описивању предмета у окружењу и на сликовном приказу, истицањем њихових својстава, облика, симетричности, величине и положаја. Уочавање сличности и разлика омогућава класификацију објеката. Ученици пропедевтички упознају геометријска тела и фигуре. На почетку увести облике који су ученицима тог узраста најближи и познати из свакодневног живота: облик лопте и коцке, затим квадра и ваљка, и на крају пирамиде и купе. Треба користити очигледна наставна средства: играчке, предмете који се налазе у учионици и слично (нпр. лопта и коцка за игру, гумица, сунђер, креда, фломастер). Уочавањем страна тродимензионалних предмета увести облике квадрата, правоугаоника, круга и троугла. Оваквим приступом, ученици прво упознају облике који су им блиски и познати, који се налазе у њиховом окружењу и постепено се, као делови претходно упознатих облика, уводе нови облици.

Корисне су практична манипулација (моделовање, сецкање, лепљење, преклапање фигура) и активности цртања геометријских фигура коришћењем шаблона (нпр. лењир са геометријским облицима) и слободном руком помоћу квадратне или тачкасте мреже.

Линије

Праве и криве линије треба увести као линије којима су оивичени уведени геометријски облици, а затим проширити на појмове отворене и затворене криве линије и изломљене линије. Тачку треба увести као пресек две линије, а дуж као део праве линије ограничен са две тачке. За обележавање тачака треба користити слова А, Е, О, Т, M и Ј. Ученике треба научити да разликују и цртају криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију, уоче унутрашњу и спољашњу област ограничену затвореном линијом.





БРОЈЕВИ

Развој појма броја и бројевног низа је наставак сазнања о бројевима, које је стечено у предшколском програму. Изграђивање појма броја обухвата: визуелну представу, визуелну кореспонденцију једнакобројних колекција објеката, пребројавање, цифарски запис. Број до кога се долази пребројавањем визуализује се на различите начине (скуповно, дијаграмима, бројевним сликама, на бројевној правој) чиме се продубљује разумевање структуре броја. На почетку је значајна манипулација очигледним средствима (жетонима, штапићима, картицама, прстима). Бројеви се упознају у блоковима: до 5 (укључујући 0), прва десетица, друга десетица, прва стотина.

Формирање појма бројевног низа и место броја у бројевном низу развија се кроз активност пребројавања објеката и бића (конкретних или сликовних представа), бројања унапред и уназад, секвенцијално, у задатим интервалима, визуелизацијом на бројевној правој.

Сабирање и одузимање везују се за примере који се могу моделовати као пар дисјунктних скупова.

Разматрају се и случајеви у којима је један од сабирака непознат број. На основу добро савладане таблице сабирања и одузимања ученици откривају непознати сабирак, умањилац, а затим и примере где је непознат умањеник.

Правила замене места сабирака и здруживање сабирака уводе се пре обраде бројева друге десетице јер се користе при извођењу сабирања у блоку до 20.

Један од важних циљева је спонтано запамћивање таблица сабирања и одузимања до 20, због чега треба предвидети довољно времена и различитих активности за увежбавање и стицање сигурности рачунања.

Сабирање и одузимање до 100 обухвата: сабирање и одузимање десетица, сабирање и одузимање десетица и јединица (24 + 5, 29 - 7), сабирање и одузимање двоцифреног броја и вишеструке десетице (57 + 30, 57 - 30), као и сабирање и одузимање двоцифрених бројева без преласка (32 + 43, 23 + 47, 84 - 31). Поступци се заснивају на већ упознатим поступцима у блоку бројева до 20.

Почевши од блока бројева до 10, ученици се подстичу да правилно користе математички језик користећи знаке +, -, =, <, > и термине: сабирак, збир, умањеник, умањилац, разлика, претходник, следбеник, паран, непаран, мањи од и већи од. Појам месне вредности цифре (десетица и јединица) уводи се приликом обраде бројева друге десетице.

Математичке садржаје треба повезивати са садржајима и активностима других предмета као и животним ситуацијама. Нпр. пребројавање објеката или оријентација у простору са предметом свет око нас; увежбавање таблице сабирања или коришћење редних бројева може се реализовати и на часовима физичког и здравственог васпитања (нпр. урадити 6+5 чучњева, после трећег чучња скочити 2 пута и слично).

Комбинаторни задаци или задаци одређивања следећег члана низа посебно су подстицајни за развој математичко логичког мишљења. Решавање проблемских задатака веома је важан сегмент наставе, јер омогућава повезивање и примену математичких знања у реалистичним ситуацијама. Моделовање проблема у математички запис, уз коришћење графичког приказа, омогућава ученицима да немеханички приступају задацима.

У оквиру ове теме, ученици треба да упознају и кованице и папирне новчанице (до 100 динара), што представља почетак оспособљавања за коришћење новца у свакодневном животу. Увођење новчаних апоена треба да прати увођење блокова бројева: до 10, до 20 и до 100. Задаци са новцем из свакодневног живота помажу да се, поред исхода који се односе на новац, остваре и исходи који се односе на природне бројеве.

Већина исхода ове теме се остварује спирално, јер се исходи који се остваре у оквиру првог блока бројева, касније само проширују на остале блокове бројева.




МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

У оквиру ове теме, кроз практичне активности треба упознати ученике са концептом мерења, без увођења стандардних јединица мере. Ове активности обухватају мерење различитих предмета истом јединицом мере (нпр. сламком, спајалицом, корацима) и мерење једног предмета коришћењем различитих јединица мере. На овом нивоу, ученици треба да: измере задате дужине надовезивањем и пребројавањем јединичних мера, прикажу резултате мерења (табелом или дијаграмом) и упореде дужине.

Одређени број часова на крају школске години треба одвојити за систематизацију и повезивање градива.На овим часовима треба задавати текстуалне, проблемске задатке, задатке са геометријским приказом аритметичких задатака, текстуалне задатке у којима су дати и подаци који нису битни за решавање задатка, логички задаци са одричним реченицама.Циљ оваквих часова је да се утврди и повеже градиво, да се код ученика развија способност решавања проблема и логичко-комбинаторно мишљење.


Допунска настава из математике– годишњи фонд часова 18.

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

- одреди међусобни положај предмета и бића и њихов положај у односу на тло;
- упореди предмете и бића по величини;
- уочи и именује геометријске облике предмета из непосредне околине;
- именује геометријска тела и фигуре;
- разликује: криву, праву, изломљену, затворену и отворену линију;
- црта праву линију и дуж помоћу лењира;
- прочита, запише, упореди и уреди бројеве прве стотине и прикаже их на бројевној правој;
- користи редне бројеве;
- сабира и одузима два једноцифрена броја не записујући поступак;
- сабира и одузима до 100 без прелаза преко десетице;
- реши текстуални задатак са једном операцијом;
- разликује новчане апоене до 100 динара и упореди њихову вредност;
- измери дужину задатом, нестандардном јединицом мере;

ГЕОМЕТРИЈА

ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ОБЛИК ПРЕДМЕТА

-Просторне релације.
-Величина предмета и бића.
-Геометријска тела: лопта, коцка, квадар, ваљак, пирамида и купа.
-Геометријске фигуре: круг, правоугаоник, квадрат и троугао.

ЛИНИЈЕ

-Права, крива и изломљена линија.
-Затворена и отворена линија.
-Тачка и линија. Дуж.

БРОЈЕВИ

-Бројање, писање и читање бројева.
-Приказивање бројева помоћу тачака на бројевној правој.
-Упоређивање бројева.
-Редни бројеви.
-Сабирање и одузимање бројева у оквиру 20 и приказивање на бројевној правој.
-Сабирање и одузимање бројева до 100 без прелаза преко десетице и приказивање на бројевној правој.
-Својства сабирања.
-Динар, кованице и новчанице до 100 динара.

МЕРЕЊЕ И МЕРЕ

-Мерење дужине нестандардним јединицама мере.


Назив предмета

СВЕТ ОКО НАС

Циљ

Циљ учења предмета свет око нас јесте упознавање себе, свог природног и друштвеног окружења и развијање способности за одговоран живот у њему.

Разред

први

Годишњи фонд часова

72 часа

 

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

- препозна и искаже радост, страх, тугу и бес уважавајући себе и друге;
- правовремено и примерено ситуацији искаже своје основне животне потребе за храном, водом и одласком у тоалет;
- се понаша тако да уважава различитости својих вршњака и других људи;
- придржава се договорених правила понашања у школи и прихвата последице ако их прекрши;
- сарађује са вршњацима у заједничким активностима;
- одржава личну хигијену и адекватно се одева у циљу очувања здравља;
- чува своју, школску и имовину других;
- прати инструкције одраслих у опасним ситуацијама: поплава, земљотрес, пожар;
- својим речима опише пример неке опасне ситуације из свог непосредног окружења;
- примењује правила безбедног понашања на путу од куће до школе приликом кретања улицом са и без тротоара и преласка улице;
- снађе се у простору помоћу просторних одредница: напред-назад, лево-десно, горе-доле и карактеристичних објеката;
- одреди време својих активности помоћу временских одредница: делови дана, обданица и ноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче, прекосутра;
- посматрањем и опипавањем предмета одреди својства материјала: тврдо-меко, провидно-непровидно, храпаво- глатко;
- учествује у извођењу једноставних огледа којима испитује природне феномене;
- разликује природу од производа људског рада на примерима из непосредног окружења;
- препознаје облике појављивања воде у непосредном окружењу: потоци, реке, баре, језера;
- препознаје изглед земљишта у непосредном окружењу: равница, брдо, планина;
- идентификује биљке и животиње из непосредног окружења на основу њиховог спољашњег изгледа;
- уочава разноврсност биљака и животиња на основу спољашњег изгледа;
- препознаје главу, труп, руке и ноге као делове тела и њихову улогу у његовом свакодневном животу;
- препознаје улогу чула вида, слуха, мириса, укуса и додира у његовом свакодневном функционисању и сазнавању окружења;
- штеди воду и одлаже отпад на предвиђена места;
- се понаша тако да не угрожава биљке и животиње у непосредном окружењу;
- повезује резултате учења и рада са уложеним трудом.

НЕПОСРЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

Ја и други

-Основна осећања (радост, страх, туга и бес).
-Основне животне потребе (дисање, храна, вода, спавање и потреба за тоалетом).
-Сличности и разлике по полу, старости, способностима и интересовањима.

Породични дом, школа

-Групе људи: породица, школска заједница, разред, одељење, суседи.
-Права и обавезе чланова група.
-Правила понашања појединаца и групе.
-Празници: породични, школски.

Здравље и безбедност

-Здрав начин живота: становање, одевање, исхрана, лична хигијена, рад, одмор.
-Безбедно понашање у саобраћају на путу од куће до школе (кретање улицом са и без тротоара, прелажење преко улице, безбедно место за игру).
-Опасне ситуације по живот, здравље и околину, превенција и правилно понашање (у дому и школској средини, саобраћају, током природних непогода).

Оријентација у простору и времену

-Кретање и сналажење у простору у односу на просторне одреднице: напред-назад, лево-десно, горе-доле и карактеристичне објекте.
-Сналажење у времену у односу на временске одреднице: делови дана, обданица и ноћ, дани у недељи, пре, сада, после, јуче, данас, сутра, прекјуче, прекосутра.

Човек ствара

-Човек ради и ствара (материјали и средства за рад, производи људског рада).
-Материјали за израду предмета (дрво, камен, метал, стакло, гума, пластика, папир, тканина) и њихова својства (тврдо-меко, провидно-непровидно, храпаво- глатко).

Разноврсност природе

-Сунчева светлост и топлота.
-Основна својства ваздуха: провидност, мирис, кретање.
-Облици појављивања воде: потоци, реке, баре, језера, киша, снег.
-Облици појављивања воде у непосредном окружењу.
-Основна својства воде: укус, мирис, провидност, раствара поједине материјале.
-Изглед земљишта: равница, брдо, планина.
-Изглед земљишта у непосредном окружењу.
-Основна својства земљишта: боја, растреситост, влажност;
-Карактеристичне биљке и животиње у непосредном окружењу.
-Изглед и делови тела биљака.
-Изглед и делови тела животиња на примерима сисара, птица, риба, инсеката.
-Човеково тело - делови тела (глава, труп, руке и ноге) и чула (вида, слуха, укуса, мириса и додира).
-Значај воде, ваздуха, земљишта, сунчеве светлости и топлоте за живот биљака, животиња/човека.
-Одговоран однос човека према животној средини (штедња воде, одлагање отпада на предвиђена места, брига о биљкама и животињама).


Кључни појмови: оријентација, култура живљења и друштвена стварност у непосредном окружењу.
Компетенције: Компетенција за учење, комуникација,сарадња,рад са подацима и информацијама, решавање проблема, брига о здрављу, еколошка компетенција
Исходи воде развијању следећих стандарда:

  • Ја и други, Породични дом ,школа: 1ПД151; 1ПД152; 1ПД153; 1ПД154; 1ПД251; 1ПД252; 1ПД253; 1ПД351; 1ПД352

  • Оријентација у времену и простору : 1ПД142; 1ПД144; 1ПД145

  • Разноврсност природе : 1ПД112; 1ПД113; 1ПД114; 1ПД115; 1ПД131; 1ПД161;1ПД123, 1ПД211; 1ПД212; 1ПД213; 1ПД214; 1ПД231; 1ПД2241ПД311;1ПД312

  • Здравље и безбедност : 1ПД155

  • Човек ствара : 1ПД 131

Ја и други, Породични дом ,школа

IПД.1.5.1. зна које друштвене групе постоје и ко су њихови чланови

IПД. 1.5.2. зна основна правила понашања у породици, школи и насељу

1ПД. 1.5.3. зна које људске делатности постоје и њихову улогу

1ПД. 1.5.4. зна који су главни извори опасности по здравље и живот људи и основнемере заштите

1 ПД.2.5.1. зна које су улоге различитих друштвених група и њихових чланова

I ПД.2.5.2. зна која су права и обавезе чланова у различитим друштвеним групама

IПД.2.5.3.разуме повезаност и међузависност различитих људских делатности

1 ПД.3.5.1. разуме заједничке карактеристике друштвених група и разлике међу њима

I ПД.3.5.2. разуме да се права и обавезе чланова друштвених група међусобнодопуњују

Оријентација у времену и простору



1ПД. 1.4.2. зна помоћу чега се људи оријентишу у простору: лева и десна страна,стране света, адреса, карактеристични објекти

1ПД. 1.4.4. знајединице за мерење времена: дан, недеља, месец, година, деценија и век

1ПД. 1.4.5. уме да прочита тражене информације са часовника и календара

Разноврсност природе



1ПД. 1.1.2. зна ко и шта чини живу и неживу природу

1ПД. 1.1.3. зна заједничке карактеристике живих бића

1ПД. 1.1.4. уме да класификује жива бића према једном од следећих критеријума: изгледу, начину исхране, кретања и размножавања

1ПД. 1.1.5. препознаје и именује делове тела живих бића

1ПД. 1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха и земљишта

1ПД. 1.6.1. зна основне облике рељефа и површинских вода

1ПД. 1.2.3. разликује повољно и неповољно деловање човека по очување природе

IПД.2.1.1.разуме повезаност живе и неживе природе на очигледним примерима

1 ПД.2.1.2. зна основне разлике између биљака, животиња и људи

I ПД.2.1.3. примењује вишеструке критеријуме класификације живих бића

1 ПД.2.1.4. зна улогу основних делова живих бића

1 ПД.2.3.1. зна сложенија својства воде и ваздуха: агрегатно стање и кретање

1 ПД.2.2.4. зна шта је добробит животиња и поступке којима се она штити

IПД.3.1.1.разуме повезаност живе и неживе природе на мање очигледним примерима



1 ПД.3.1.2. разуме функционалну повезаност различитих делова тела живих бића

Здравље и безбедност :



1ПД. 1.5.5. зна поступке за очување и унапређивање људског здравља

Човек ствара



1ПД. 1.3.1. зна основна својства воде, ваздуха и земљишта
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

НЕПОСРЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

Ја и други

У оквиру теме Ја и други налазе се садржаји интердисциплинарног карактера који се односе на ученика као друштвено биће, његова права и обавезе у окружењу и друштвеним групама којима припада (породица, школа, вршњаци).

Када се говори о основним животним потребама, ту се првенствено мисли на физиолошке потребе заједничке за све људе, као и на одређена правила понашања која омогућавају задовољавање тих потреба.Размишљање и дискусија не само о својим потребама већ и уважавање потреба и осећања других, такође, представља једну од суштински важних васпитних компоненти предмета.

Породични дом, школа

Без обзира о којим друштвеним групама је реч, неопходно је, на адекватним и ученицима блиским примерима, указивати на дуализам права и обавеза ученика.

Здравље и безбедност

Aкценат je на развијању навика здравог живљења и оспособљавање ученика да препознају и адекватно реагују у потенцијално опасним ситуацијама по њихово здравље и живот.

Посебну пажњу у овом сегменту потребно је обратити на безбедност ученика у саобраћају, првенствено на оспособљавање ученика за безбедно кретање од куће до школе.



Оријентација у простору и времену

Кретање и сналажење у простору и времену у оквиру теме Оријентација у простору и времену од кључног су значаја у првом разреду. Опажање односа у простору и времену (са налажењем референтног ослонца), овладање одговарајућим појмовима и њихова адекватна употреба у различитим активностима ван школе и у школи представљају основ учења и један од основних ослонаца сазнајном развоју ученика.

Садржаје који се односе на кретање и сналажење у простору коришћењем просторних одредница (напред-назад, лево-десно, горе-доле) и карактеристичних објеката пожељно је практично истраживати, како у учионици тако и ван ње.

Сналажење у времену конципирано је тако да се полази од основних, временски ближих појмова (делови дана; сада, пре, после; прекјуче, јуче, данас, сутра, прекосутра; дани у недељи) који су потребни ученику за планирање и реализовање свакодневних активности. Важно је код ученика освестити цикличност у смењивању наведених временских одредница - смена: обданице и ноћи, делова дана и дана у седмици.

Човек ствара

Човек ради и ствара је тема која о човеку говори из другог угла - као свесном бићу. Веза природа-материјал-производ показује целовитост природних и друштвених феномена.

Исходи који се односе на материјале остварују се на исти начин као и исходи који се односе на живу и неживу природу. У првом разреду акценат је на препознавању, именовању, упоређивању материјала који се користе у свакодневном животу, и основних, непосредно чулно доступних својстава (тврдо-меко, провидно-непровидно, храпаво-глатко). Ученике је неопходно доводити у везу са предметима направљеним од тих материјала, односно повезати својства која се изучавају са употребном вредношћу одређених предмета, као и пажљивом употребом и одлагањем употребљених производа и амбалаже на одговарајућа места.

Разноврсност природе

Област под називом Разноврсност природе односи се на елементе и узајамно дејство живе и неживе природе. Појмови који се односе на живи свет надограђују се постепено, од препознавања и именовања биљака и животиња које су карактеристичне за непосредно окружење ученика, преко класификација које су базиране на спољашњем изгледу, односно чулно доступним карактеристикама (делови тела у првом разреду), ка апстрактнијим формама у другом разреду (животни процеси заједнички за сва жива бића, функција делова биљака и животиња). Новина у програму је јасно увођење човека као дела живе природе, са посебним нагласком на чулима, односно њиховој улози у свакодневном животу и спознавању света који нас окружује.

Слична логика може се препознати и код изучавања неживе природе, без обзира да ли се елементима неживе природе приступа из угла географије, физике, хемије, екологије и сл. Тако се елементи неживе природе у првом разреду спознају уочавањем њихових појавних облика у непосредном окружењу и основних (чулима доступних својстава), а затим се иде ка сложенијим и апстрактнијим својствима у старијим разредима.

Картографско описмењавање ученика млађих разреда основне школе започиње још у првом разреду, посматрањем околине и именовањем и упоређивањем географских појмова, објеката и појава у непосредном окружењу (брдо, равница, река, језеро...), као и оспособљавањем за сналажење у непосредној околини помоћу карактеристичних објеката.

Приликом изучавања природних феномена нужно је већ од првог разреда постепено уводити ученике у различите начине прикупљања података о окружењу, њихову анализу, сврставање у групе и категорије по различитим карактеристикама, вођење белешки и закључивање. Посматрање и учествовање у једноставним огледима представља истраживачке активности примерене ученицима првог разреда.

Концепт одрживог развоја и активно учешће ученика у заштити животне средине заједнички су и за Свет око нас и за Природу и друштво.

Акценат треба да буде на подстицању ученика да у свакодневним активностима( у школи и ван ње) примењују неке од основних принципа рационалне потрошње – штеде воду, одлажу отпад на предвиђено место, не угрожавају биљке, брину о добробити животиња уз помоћ одраслих.

 


Назив предмета

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Циљ

Циљ учења предмета ликовна култура је да се ученик, развијајући стваралачко мишљење и естетичке критеријуме кроз практични рад, оспособљава за комуникацију и да изграђује позитиван однос према култури и уметничком наслеђу свог и других народа.

Разред

први

Годишњи фонд часова

36 часова

 


ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ /ТЕМА

САДРЖАЈИ

- опише, својим речима, визуелне карактеристике по којима препознаје облике и простор;
- пореди своје утиске и утиске других о уметничким делима, изгледу објеката/предмета и облицима из природе и окружења;
- одреди, самостално и у сарадњи са другима, положај облика у простору и у равни;
- црта на различитим подлогама и форматима папира;
- користи материјал и прибор у складу са инструкцијама;
- обликује једноставне фигуре од меког материјала;
- одабере, самостално, начин спајања најмање два материјала;
- преведе једноставне појмове и информације у ликовни рад;
- изрази, материјалом и техником по избору, своје замисли, доживљаје, утиске, сећања и опажања;
- преобликује, сам или у сарадњи са другима, употребне предмете мењајући им намену;
- изрази познате појмове мимиком и покретом тела, без звука;
- повеже одабрану установу културе са њеном наменом;
- поштује договоре и правила понашања и облачења приликом посете установама културе.

ЛИКОВНА КУЛТУРА И ОКРУЖЕЊЕ

Простор

Отворени и затворени простор, природа и простор који је човек обликовао. Карактеристичне визуелне одлике по којима се препознаје врста простора. Значај чувања споменика или значајних објеката у најближем окружењу. Значај уређења простора у коме ученик борави.


Уметничка занимања и продукти

Сликар - слика, вајар - скулптура, фотограф - фотографија... Изглед употребних предмета које су дизајнирали уметници.


Установе културе (биоскоп, музеј, галерија, позориште,библиотека…)

Правила понашања и облачења у различитим установама културе, договорена правила понашања.



ОДНОСИ У ВИДНОМ ПОЉУ

Облици

Облици из природе, облици које је створио човек, правилни и неправилни облици. Својства облика (цело, део, велико, мало, високо, ниско, краће, дуже, уско, широко, светло, тамно, обојено, безбојно, једнобојно, шарено, меко, тврдо, глатко, храпаво, обло, рогљасто).


Положај облика у простору и у равни (горе, доле, између, испод, у, на, испред, иза, усправно, положено, косо, лево, десно)
Кретање

Покретни и непокретни облици. Кретање бића и машина. Смер кретања облика (налево, надесно, нагоре и надоле). Безбедност у саобраћају - илузија величине покретних и непокретних објеката у односу на удаљеност од посматрача.


Светлост и сенка

Природни и вештачки извори осветљења. Промена осветљености у току дана. Изглед облика и сенке у зависности од осветљења.



ОБЛИКОВАЊЕ

Материјал и прибор

Поступци правилног и безбедног руковања и одржавања материјала, прибора и радне површине, значај одржавања хигијене и безбедног руковања прибором.


Обликовање скулптуре

Обликовање меких материјала поступком додавања. Спајање разноврсних материјала.


Обликовање цртежа

Врсте линија (отворена, затворена, права, крива, светла, тамна, широка, уска, дугачка, кратка, непрекинута, испрекидана, груба, нежна, спирална, таласаста, степенаста...). Изражајна својства линија у односу на материјал и прибор.


Обликовање слике

Боја природних облика и боја облика које је створио човек. Изражајна својства боје у односу на материјал и прибор.


Преобликовање

Предмети и материјал погодни за преобликовање (оштећени предмети, амбалажа, остаци тканина...).


Различите информације као мотивација за стваралачки радПрирода и непосредно окружење; машта и стварни догађаји; приче, песме и текстови из књига и часописа за децу и уџбеника, уметничка дела...

СПОРАЗУМЕВАЊЕ

Читање визуелних информација

Илустрација у дечјим књигама и уџбеницима. Стрип. Цртани и анимирани филм - традиционално урађени (слободоручно обликовани или нацртани ликови) и савремени (урађени у апликативном програму). Прича у цртаном и анимираном филму. Изглед места и ликова.


Знак

Графички знак (ноте, слова и цифре), гестовни и звучни знак. Лепо писање. Украсна слова.


Традиција . Празници и украшавање.
Невербално изражавање.Пантомима, игре, перформанс.


Кључни појмови: простор, облик и линија.

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Ученик развија креативан, радознао и истраживачки дух кроз упознавање и коришћење различитих уметничких медија и техника.Способан је и мотивисан да користи своје искуство, да експериментише и развија идеје кроз самосталан рад ирад у групи.Ученик развија машту и апстрактан начин размишљања који успешно примењује у различитим животним ситуацијама које захтевају креативна решења.

Уочава специфичности различитих уметничких дисциплина (визуелне, драмске,музичке...) али уочава и њихове заједничке принципе и сличности. Ученик познаје и разуме вредност сопствене културе и културе других народа повезујући знања изразличитих области или предмета.Знања и искуства стечена кроз предмет Ликовна култура (истрајност, упорност, стрпљивост) примењује у друштвеном животу и у даљем стручном усавршавању и професионалном развоју.

СПЕЦИФИЧНE ПРЕДМЕТНE КОМПЕТЕНЦИЈE

Ученик кроз предмет Ликовна култура развија стваралачке способности,индивидуалну креативност и естетску осетљивост.



Компетенције: Компетенција за учење, комуникација,сарадња,еколошка компетенција, естетска компетенција
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


ОБЛАСТ / ТЕМА

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


Ликовна култура и окружење

У овој целини су груписани васпитни садржаји који се реализују током целе године. Један од циљева је да ученици постепено уочавају везу уметности и уметника са свакодневним животом.

Оно што је примарно је да ученици пореде свој и утисак других, да постепено уче да образлажу (својим речима) оно што им се свиђа или не свиђа, да разумеју и поштују чињеницу да свако може имати другачији естетски доживљај (који се, с временом, мења).

Уколико постоје могућности, наставник током године води ученике у најмање две установе културе (на пример, у биоскоп и у позориште) и упућује их на правила понашања и облачења, на разлике у правилима понашања и на опажање уређења простора и карактеристичне атмосфере унутар установе.

Важно је да се ови садржаји уче ненаметљиво и постепено, тако да развијају радозналост, осећај за естетичке вредности и интересовање за уметност и културу.

Када је реч о истраживању визуелних карактеристика најближег окружења и природе, часови ликовне културе могу да се интегришу са часовима предмета свет око нас, од којих се разликују по томе што нису стриктно везани за завичајни принцип.




Односи у видном пољу


Облик је ликовни елемент који гради композицију, а ради се о појму из теорије обликовања који се у првом разреду учи искуствено. Све активности које се односе на истраживање својства облика (величина, боја, текстура...) и положај облика у простору могу да се реализују на интегрисаним часовима предмета ликовна култура, математика и свет око нас. Часови ликовне културе треба да се раздвоје од часова математике у тренутку када ученици почну да користе лењир.

Појам кретање (киша, облаци, таласи, птице, инсекти, аутомобил, лифт, људи, кућни љубимци...) предложен је као подстицај за активности које ученицима омогућавају да самостално граде мрежу појмова. Наставник уобичајено подстиче ученике на размишљање техником асоцијација.



Појмови које ученици самостално повезују са појмом кретања могу да се запишу на табли. На тај начин се долази до већег броја тема/мотива за ликовни рад, а сваки ученик бира тему/мотив који га највише мотивише да ствара. Кретање се може повезати са звуком, па је пожељно осмислити и часове који су интегрисани са часовима музичке културе и физичког и здравственог васпитања.


Обликовање


Наставник бира ликовне технике које ће се учити у првом разреду. Важно је да буду разноврсне, да ученици могу да их користе самостално или уз минималну помоћ и да су изводљиве у школи. Наставник објашњава технике у форми кратког упутства пре и у току рада. Пошто добију основне (неопходне) информације, ученици самостално истражују изражајне могућности ликовних техника док изражавају своје замисли. Када је реч о прибору и материјалу, примарне су информације које се односе на безбедност и здравље, па тек онда информације о изражајним својствима (које се већим делом уче искуствено).

У првом разреду ученици углавном спонтано цртају и боје. Наставник ће, на основу процене могућности одељења и појединачних ученика, одлучити када и како ће ученике постепено уводити у сликање. Један од поступака је да се ученицима зада да "цртају и боје" само помоћу четке и боје (не користе оловку). У првом разреду то може да буде задатак који раде само једном (или ниједном). Поступак који подстиче размишљање и развија осећај за боје подразумева захтеве који су нешто изнад могућности ученика (а који нису нереални ако се уведу на време и постепено). На пример, задатак у коме се од ученика тражи да користе само три или само две омиљене боје.Када је реч о рециклажи, потребно је осмислити активности које су припрема за оно што ће се учити у старијим разредима. Важно је да знају да могу да преобликују материјал и предмете које желе да баце, нпр.амбалажу, поломљене или покварене играчке, остатке тканина...

Активности као што су цртање, вајање и сликање нису везане само за вежбање ликовних техника, већ много већи значај имају комуникација и креативност. Ученици кроз ликовни рад саопштавају своје идеје, расположења, размишљања, замишљања, емоције... Наставник планира мотивациони разговор који подстиче изражавање. Новина у програму су информације које до сада нису плански коришћене као мотивациони садржај, а препоручене су да би се ефикасније омогућило стицање општих компетенција. Такав садржај су уметничка дела, укључујући и она која ученици овог узраста не разумеју (на пример, дела Умберта Боћонија, Пабла Пикаса, Пола Сезана, Стојана Ћелића, Марка Шагала, Василија Кандинског...). Када се уметничка дела користе као мотивациони садржај, важно је одабрати одговарајућу методу/технику да би се подстакао развој креативности, а избегло имитирање.


Споразумевање

У овој целини су предложени садржаји који се односе на читање (разумевање) информација, у првом реду визуелних, односно слике у најширем значењу (рекламе, илустрације у уџбеницима и дечјим часописима, изрази лица...) и различите начине споразумевања. Наставник бира активности и садржаје, водећи рачуна о томе да ће се ученици континуирано оспособљавати за читање визуелних информација, од првог разреда до краја основне школе. У првом разреду ученици треба да стекну свест о томе да се разне (и важне) поруке не преносе само говором и реченицом, већ и звуком (на пример, школско звоно), бојом (семафор), сложеним сликама, музиком, мимиком, гестом...

Сложене приче у сликама (стрип, цртани филм) тумаче се на интегрисаним часовима предмета ликовна култура и српски језик, односно матерњи језик. Када је реч о графичким знацима (слово, цифра, нота) корисно је задати ученицима да украшавају одабрани знак. На тај начин се уводе у калиграфију и појмове које ће ближе упознати у старијим разредима. Активности везане за традицију и украшавање смишља наставник, у зависности од празника/свечаности. Игра Ледена краљица, као и пантомима су погодан увод у перформанс, који ће се радити и у наредним разредима.





Назив предмета

МУЗИЧКА КУЛТУРА

Циљ

Циљ учења предмета музичка култура је да код ученика развије интересовање и љубав према музици кроз индивидуално и колективно музичко искуство којим се подстиче развијање креативности, естетског сензибилитета и духа заједништва, као и одговорног односа према очувању музичког наслеђа и културе свога и других народа.

Разред

први

Годишњи фонд часова

36 часова

 

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:

ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

- објасни својим речима утиске о слушаном делу, особине тона, доживљај прегласне музике и њеног утицаја на тело и зашто је тишина важна;
- разликује одабране звукове и тонове, певање/свирање; хор/један певач/група певача; оркестар/један свирач/група свирача, боју различитих певачких гласова и инструмената и музичке изражајне елементе;
- препозна музички почетак и крај и понављање теме или карактеристичног мотива у слушаном делу;
- повезује музичко дело у односу на њему блиске ситуације, врсту гласа и боју инструмента са карактером дела;
- поштује договорена правила понашања при слушању музике;
- користи самостално или уз помоћ одраслих, доступне носиоце звука;
- изговара у ритму уз покрет бројалице;
- пева по слуху песме различитог садржаја и расположења;
- пева по слуху уз покрет народне песме, музичке игре;
- примењује правилан начин певања и договорена правила понашања у групном певању и свирању;
- свира по слуху звучне ономатопеје и илустрације, ритмичку пратњу уз бројалице и песме, једноставне аранжмане, свирачке деонице у музичким играма;
- повезује почетне тонове песама-модела и једноставних наменских песама са бојама, ритам са графичким приказом;
- објашњава својим речима доживљај свог и туђег извођења;
- учествује у школским приредбама и манифестацијама;
- направи дечје ритмичке инструменте;
- ствара звучне ефекте, покрете уз музику, мању ритмичку целину помоћу различитих извора звука, ритмичку пратњу за бројалице, песме и музичке игре помоћу различитих извора звука, музичко питање и одговор на ритмичким удараљкама, једноставну мелодију на краћи задати текст;
- изабере према литерарном садржају одговарајући музички садржај.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

-Уметничка музика у цртаним и анимираним филмовима. Однос звук - лик, музика - радња.
-Композиције које илуструју различита осећања.
-Звук и тон (извори).
-Звуци тела (пулс, куцање срца, дисање...). -Звуци из природе и окружења. Звучни знак (школско звоно, аутомобилска сирена...).
-Тон: боја (различити гласови и инструменти), трајање (кратак - дуг), јачина (гласан - тих), висина (висок - дубок).
-Тишина и одсуство звука.
-Композиције које илуструју различите боје људског гласа и инструмената.
-Музички дијалог (хор, глас и хор, глас и инструмент, два гласа, два инструмента, један свирач, група свирача, оркестар).
-Различити жанрови везани за ситуације значајне за ученике (празници, приредбе, свечаности, рођендани, венчања, новогодишње и божићне песме...).
-Музичка прича.
-Карактер дела и елементи музичке изражајности (условљеност).
-Музички бонтон.
-Музика и здравље.
-Носиоци звука (це-де плејер, ем пе 3 плејер, рачунар...).

ИЗВОЂЕЊЕ МУЗИКЕ

-Изговор бројалице у ритму уз покрет - пљескање, пуцкетање прстима, корачање, дланом о надланицу, ударом о клупу.
-Звучне ономатопеје и илустрације.
-Држање тела и дисање - правилан начин певања.
-Правилна дикција - изговарање брзалица и бројалица.
-Певање песама по слуху различитог садржаја и карактера.
-Певање песама уз покрет - песме уз игру и народне песме.
-Певање модела и наменских песама и повезивање њихових почетних тонова уз боју (до-зелено, ре-браон, ми-жуто, фа-плаво и сол-црвено).
-Дечји ритмички инструменти и начииа свирања на њима.
-Свирање по слуху пратње уз бројалице и песме - пулс, ритам, груписање удара.
-Певање и извођење музичких игара уз свирање на дечјим инструментима - песме уз игру, дидактичке игре, музичке драматизације.
-Свирање инструменталних аранжмана на дечјим ритмичким инструментима и на алтернативним изворима звука.
-Свирање графички представљеног ритма.
-Музички бонтон.

МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО

-Израда дечјих ритмичких инструмената од различитих материјала.
-Стварање звукова из непосредне околине и природе спонтаном или договореном импровизацијом.
-Креирање сопствених покрета уз музику која се изводи или слуша.
-Стварање звучних ефеката и једноставне ритмичке пратње користећи различите изворе звука.
-Бирање инструмената на основу звука и стварање једноставне ритмичке пратње уз бројалице, песме и музичке игре.
-Стварање мањих ритмичких целина на основу музичког искуства - изговором у ритму, различитим покретима, предметима и дечјим ритмичким инструментима.
-Стварање музичких питања и одговора на дечјим ритмичким инструментима у дијалогу.
-Стварање једноставне мелодије на краћи текст.
-Бирање познатих музичких садржаја, звучних ономатопеја и илустрација за стварање звучне приче - праћење литерарног текста.

Кључни појмови: тон, покрет, мелодија, ритам и извођење.
ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

На основу музичког искуства у основној школи ученик ужива у музици и отворен је за различите уметничке садржаје.Користи музичко знање и вештине да изрази своја осећања, размишљања, ставове и на креативан и конструктиван начин остварује своје циљеве.

Искуство и вештину у слушању и опажању приликом индивидуалног и групног музицирања примењује у комуникацији са другима.

Развија критички однос према музици.Има одговоран однос према традицији свог народа и других култура.



СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Ученик користи језик музике за изражавање својих осећања и идеја и за

комуникацију са другима. Ученик истражује везу између музике и изражавања покретом.

Компетенција: Компетенција за учење, комуникација,сарадња,естетска компетенција

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


ОБЛАСТ / ТЕМА

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА


Слушање музике

Циљ наставног процеса у области слушања музике је да код ученика развије капацит пажње и способност активног слушања (са задатком) чиме се развија и музичка меморија, те не треба инсистирати на памћењу, а поготово не на провери слушаних дела.Композиције које се слушају, својим трајањем и садржајем треба да одговарају могућностима перцепције ученика.

Методички приступ процесу слушања музике треба да буде усмерен на ученичко откривање, тј. препознавање изражајних елемената.Уколико се овакво демонстрационо слушање постави правилно, након неколико месеци, област слушања музике може да буде остваривана само путем аналитичког слушања музике, а да се наставник враћа и на демонстрационо у случајевима када жели да представи неки нови изражајни елемент музике.

У оквиру аналитичког слушања музике наставник пре пуштања композиције, ученицима задаје задатак да прво обрате пажњу на карактер слушаног примера и обавезно им понуди опције одговора, од којих је пар нетачно (омеђивање термина), попут: "борбени", "смирени", "разиграни" карактер. Следећи задатак би био (пре слушања) да им усмери пажњу на везу између темпа и описаног карактера дела (опет уз понуђење опције одговора); у наредном слушању ће размишљати о избору инструмента, па мелодији итд.

Ученик треба да има јасно формулисана упутства на шта да усмери пажњу приликом слушања како би могао да прати музички ток (попут извођачког састава, темпа, начина на који је мелодија извајана, специфичних ритмичких карактеристика, понављање и промена и сл.).




Извођење музике

Извођењем музике активира се велики број когнитивних радњи, развија дугорочно памћење, осетљивост за друге учеснике у музичком догађају (тзв. тимски рад, толеранција) и фине моторичке радње. Посебну пажњу треба усмерити на спонтане покрете као одговор на музику. Циљ наставног процеса у области извођења музике је подстицање ученика да се музички изражавају и да истражују начине који су њима својствени. Мерило успеха је учешће и мотивисаност ученика.

Певање

Главни критеријум за избор песама је квалитет музичког дела као и примереност узрасту ученика у односу на тематику, ритам, артикулацију мелодијских скокова и сл. При избору песама за певање, наставник увек треба да има у виду и гласовне могућности ученика. Пре почетка певања потребно је спровести кратке вежбе за распевавање при чему посебно треба обратити пажњу на правилно држање тела, правилно дисање и дикцију.

Рад на песми почиње демонстрацијом. Песма се учи по деловима, а затим спаја у целину. Наставник увек треба да инсистира на изражајном извођењу песме.

Једноставни модели и наменске песме чији се почеци везују за боје служе за стварање звучног фонда и представљају основу за поставку музичке писмености (до-зелено, ре-браон, ми-жуто, фа-плаво и сол-црвено). На овом нивоу моделе треба учити по слуху.

У настави музичке културе пожељно је повезивати покрет и певање кроз извођење народних, музичких и дидактичких игара.

Свирање

Ова активност се реализује на дечјим ритмичким и алтернативним инструментима (тело, предмети из окружења, Орфов инструментаријум…). Наставник треба да укаже на повезаност тонске боје инструмента са музичким садржајем. На пример: "Ево већ нам трамвај стиже - цин, цин, цин" - триангл, "Кестен пада, ток, ток, ток..." - штапићи... У извођењу ритмичких аранжмана довољно је одељење поделити у две групе. На овом нивоу не треба залазити у објашњавање појмова.




Музичко стваралаштво

Дечје музичко стваралаштво подстиче музичку фантазију, обликује стваралачко мишљење, продубљује интересовања и доприноси трајнијем усвајању и памћењу музичких репродуктивних и стваралачких активности и знања. Наставник треба да подстиче ученике да импровизују и истражују начине на који могу да изразе кроз музику сопствену инспирацију.

Стваралаштво може бити заступљено кроз:

- импровизацију игре/покрета на одређену музику,

- израду дечјих ритмичких инструмената од различитих материјала,

- музичке импровизације,

- музичка питања и одговоре,

- компоновање мелодије на задати текст,

- илустрацију доживљаја музике,



- одабир познатог музичког у односу на литерарни садржај.


Назив предмета

ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Циљ

Циљ учења предмета физичко и здравствено васпитање је да ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у савременим условима живота и рада.

Разред

први

Годишњи фонд часова

108 часова
1   2   3   4   5   6   7   8

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Програма за разред Допуна Школског програма за разред