страница7/8
Дата01.04.2019
Размер6.93 Mb.
ТипПрограма

Програма за разред Допуна Школског програма за разред


1   2   3   4   5   6   7   8


На крају сваког полугодишта уноси се оцена сваком ученику за активност у дневник.
Прликом сваког вредновања постигнућа ученику ће се дати повратна информација која помаже да разуме грешке и побољша свој резултат и учење. Пошто наставник са ученицима договори показатеље на основу којих сви могу да прате напредак у учењу, ученици се уче да размишљају о квалитету свог рада и о томе шта треба да предузму да би свој рад унапредили. Оцењивање тако постаје инструмент за напредовање у учењу. На основу резултата праћења и вредновања, заједно са ученицима планира се процес учења и бирају погодне стратегије учења. Праћење и информсање ученика о напредовању врши се континуирано дијагностички, формативно и сумативно. Напредовање ученика пратимо писаним белешкама, а ниво усвојености васпитно-образовних исхода бројчаном оценом. На крају наставне године изражава се закључна оцена наставног предмета која укључује све компоненте.
НЕКИ ОД ПРЕПОРУЧЕНИХ НАЧИНА ПРИЛАГОЂАВАЊА ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА УЧЕНИЦИМА КОЈИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА ОБРАЗОВНА ПОДРШКА:

  • просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива за учење и вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих)

  • што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и надареним ученицима

  • размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи

  • коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја

  • и све друго што ће се применити у складу са конкретним случајем

ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Разред: пети

Недељни фон часова: 1

Годишњи фонд часова: 36 часова
Циљ наставе и учења предмета: Циљ наставе и учења информатике и рачунарства је оспособљавање студената за управљање информацијама, безбедну комуникацију у дигиталном окружењу, производњу дигиталних садржаја и креирање рачунарских програма за решавање различитих проблема у друштву које се развојем дигиталних технологија брзо мења.
Програм наставног предмета информатика и рачунарство, у другом циклусу основног образовања и васпитања, организован је по спиралном моделу и оријентисан је на остваривање исхода. Исходи говоре о томе шта ученици умеју да ураде на основу знања која су стекли учећи овај предмет. Представљају опис интегрисаних знања, вештина, ставова и вредности студената у три тематске целине: ИКТ, Дигитална писменост и Рачунарство.


ИСХОДИ

ТЕМА/ОБЛАСТ

САДРЖАЈИ

По завршеној области/теми ученик ће бити у стању да:

  • Наведе примену информатике и рачунарства у савременом животу

  • Правилно користи ИКТ уређаје

  • Именује основне врсте и компоненте ИКТ уређаја

  • Прави разлику између хардвера, софтвера и сервиса

  • Прилагоди радно окружење кроз основна подешавања

  • Креира дигиталну слику и примени основне акције едитовања и форматирања (самостално и сараднички)

  • Креира текстуални документ и примени основне акције едитовања и форматирања (самостално и сараднички)

  • Примени алате за снимање и репродукцију аудио и видео записа

  • Креира мултимедијалну презентацију и примени основне акције едитовања и форматирања (самостално и сараднички)

  • сачува и организује податке

  • разликује основне типове датотека

1. ИКТ

(9)

- Предмет изучавања информатике и рачунарства.

- ИКТ уређаји, јединство хардвера и софтвера.

- Подешавање радног окружења.

- Организација података.

- Рад са сликама.

- Рад са текстом.

- Рад са мултимедијом.

- Рад са презентацијама.




По завршеној области/теми ученик ће бити у стању да:

  • реагује исправно када дође у потенцијално небезбедну ситуацију у коришћењу ИКТ уређаја;

  • доводи у везу значај правилног одлагања дигиталног отпада и заштиту животне средине

  • разликује безбедно од небезбедног, пожељно од непожељног понашања на Интернету

  • реагује исправно када дођу у контакт са непримереним садржајем или са непознатим особама путем Интернета

  • приступа Интернету, самостално претражује, проналази информације у дигиталном окружењу и преузима их на свој уређај

  • информацијама на интернету приступи критички

  • спроводи поступке за заштиту личних података и приватности на Интернету

  • објасни појам ауторских права и разликује основне лиценце за дељење садржаја

  • препознаје ризик зависности од технологије и доводи га у везу са својим здрављем

-рационално управља временом које проводи у раду са технологијом и на Интернету

2. ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

(5)

- Употреба ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин

- Правила безбедног рада на Интернету

- Претраживање Интернета, одабир резултата и преузимање садржаја

- Заштита приватности личних података

- Заштита здравља, ризик зависности од технологије и управљање временом


По завршеној области/теми ученик ће бити у стању да:

- изводи скуповне операције уније, пресека, разлике и правилно употребљава одговарајуће скуповне ознаке


- схвати математичко-логички смисао речи "и", "или", "не", "сваки", "неки", израза "ако...онда"
- зна алгоритме аритметике (сабирања, множења, дељења с остатком, Еуклидов алгоритам) и интерпретира их алгоритамски
- наведе редослед корака у решавању једноставног логичког проблема
- креира једноставан рачунарски програм у визуелном окружењу
- сврсисходно примењује програмске структуре и блокове наредби
- користи математичке операторе за израчунавања
- објасни сценарио и алгоритам пројекта
- анализира и дискутује програм
- проналази и отклања грешке у програму


3. РАЧУНАРСТВО

(16)

- Увод у логику и скупове: унија,пресек, разлика; речи „и“, „или“, „не“, „сваки“, „неки“, „ако...онда“.

- Увод у алгоритме аритметике:писмено сабирање, множење, дељење с остатком,Еуклидов алгоритам.

- Увод у тему програмирања.

- Радно окружење изабраног софтвера за визуелно програмирање.

- Алати за рад са графичким објектима, текстом, звуком, видеом.

- Програм-категорије, блокови, наредбе, инструкције.

- Програмске структуре (линијска, циклична, разграната)


По завршеној области/теми ученик ће бити у стању да:

  • сарађује са осталим члановима групе у одабиру теме, прикупљању и обрад иматеријала у вези са темом, формулацији и представљању резултата и закључака

  • одабира и примењује технике и алате у складу са фазама реализације пројекта

  • наведе кораке и опише поступа решавања пројектног задатка

  • вреднује своју улогу у групи при изради пројектног задатка и активности за које је био задужен

-поставља резултат свог рада на Интернет, ради дељења са другима, уз помоћ наставника

4. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

(6)

- Фазе пројектног задатка од израде плана до представљања решења

- Израда пројектног задатка у групи у корелацији са другим предметима

- Представљање резултата пројектног задатка




ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИН И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (по областима)

1. ИКТ

(9)

- Фронтални, индивидуални, групни (у пару)

- Различитим методама, подстичући истраживачки начин рада, постојеће знање ученика о ИКТ проширити користећи различите изворе знањанавођењем примера примене ИКТ-а.

- Ученике информативно упознати са предметом изучавања информатике и рачунарства познатим примерима.

- Увести појмове хардвер и софтвер. Скренути пажњу на правилно руковање ИКТ уређајима.

- Појам оперативни систем увести кроз повезивање претходног искуства. Нагласити који оперативни систем користе рачунари на којима ће радити у школи.

- Кроз демонстрацију и личну активност ученика, скренути пажњу на правила која важе у кабинету и у раду са рачунарима и опремом.

- Кроз конкретне примере објаснити појам датотеке и неопходност организације датотека у рачунару: чување и проналажење, премештање или брисање (поменути "Корпу за отпатке").

- Креирање и уређивање дигиталне слике / цртеже коришћењем расположивих алата изабраног програма.

- При раду са текстом применити основне алатке за уређивање и обликовање текста. Наглашавати потребу одабира одговарајућег писма и инсистирати на примени правописа.

-Снимање звука и видео-записа, сходно могућностима, (камера, микрофон, звучници, мобилни телефони, итд).

-При изради мултимедијалних презентација применити основне алатке за уређивање и обликовање садржаја. У програму за израду мултимедијалних презентација користити раније креиране звучне и видео записе.


2. ДИГИТАЛНА ПИСМЕНОСТ

(5)

-Фронтални,индивидуални и групни (у пару)

- При реализацији тематске целине Дигитална писменост појаснити ученицима шта значи коришћење ИКТ уређаја на одговоран и сигуран начин, и нагласити да то није обавеза само ИТ стручњака већ свих корисника. Демонстрирати функције антивирусног програма и заштитног зида.

- Анализирати са ученицима од каквог су материјала направљени ИКТ уређаји, да ли се такви материјали могу рециклирати и на које све начине се могу одлагати дигитални уређаји који нису у употреби, у циљу заштите животне средине.

- Проверити са ученицима њихова досадашња искуства у коришћењу веб-прегледача (читача, браузера). Разговарати о сајтовима претраживачима и начинима претраге, увести појмове аутор и ауторска права и навести основне лиценце. – Претрагу интернета и одабир релевантних страница из приказаних резултата претраге. (Како проналазимо, бирамо и преузимамо информације? Како стварамо (онлајн апликације)? Како размењујемо информације и сарађујемо на интернету?)

- На унапред припремљеном скупу веб-страна кроз дискусију о процени информација пронађених на интернету (публика којој је сајт намењен, аутор, тачност / прецизност, објективност, актуелност и интернет адреса) подстицати развој критичког мишљења ученика.

- Упознати ученике са правилима понашања на интернету (енг. netikuette). За утврђивање и појашњавање ове теме, организовати квизове и радионице (на теме безбедно - небезбедно, пожељно – непожељно понашање на интернету) као и симулације небезбедних ситуација са акцентом на то како је пожељно реаговати у датим ситуацијама (кроз играње улога и сл.).

- У корелацији садругим предметима (физичко и здравствено васпитање) велику пажњу посветити томе како уређаји које свакодневно користе (рачунар, телефон, таблет ...) могу лоше да утичу на њихово здравље при чему их треба водити ка ситуацијама на које их родитељи свакодневно подсећају (лоше држање, дуго гледање у екран, ...). Посебну пажњу посветити развоју свести код ученика о времену у току дана, утрошеном на рад са технологијом и могућим развојем зависности од технологије.


3. РАЧУНАРСТВО

(16)

- Фронтални, индивидуални, групни (у пару)

- Реализација теме може се започети приказивањем мотивационих филмова о програмирању. Увести појмове: програм и програмирање. Демонстрирати готове анимације и рачунарске игре ради развијања свести и побуђивања мотивације да ученици сами могу да креирају своје игрице. Одабрати пример игрице за анализу (на пример са портала www.code.org), као и друге мотивационе материјале из сличних образовних извора) са циљем упознавања студената са корацима у решавању једноставних проблемских задатака. Увести појам алгоритма при решавању најједноставнијег проблема.

-У међупредметној координацији са предметом математика, увести математичко-логичке појмове које леже у основи информатике и рачунарства: скуп, елементи, подскуп, једнакост скупова, празан скуп (са одговарајућим знацима);

- На подесним примерима илустровати математичко-логичку употребу речи: сваки, неки, или, и, не, следи (ако ... онда). Ученици усвајају елементе дедуктивног закључивања (правилно формулисање тврђења; правилно закључивање, правилно коришћење везника "и", "или", а нарочито "ако ... о

- Визуелно програмирање (Scratch, Stencil, AppInventor, Alice ,… које треба да омогући алгоритамско решавање проблема и основе програмирања.

У зависности од изабраног програмског окружења прилагодити сва следећа објашњења специфичностима тог алата.

- Демонстрирати поступке: избор објеката (нагласак на библиотеке), слагање блокова по принципу "превуци-и-пусти" и покретање програма.

- Демонстрирати на сваком примеру следеће технике: креирање пројекта.

- Демонстрирати и указивати на разноврсне функционалности доступне у палетама блокова.

- Кроз активну наставу и укљученост у процес креирања програма од првих часова, ученици ће постепено усвојити потребне појмове, знања и вештине.

Анализирати са ученицима карактеристике појединих структура и оправданост примене у појединим ситуацијама.

Поступак корак по корак до решења проблема, треба да послужи за систематизацију поступка израде пројекта.



4. ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

(6)

- Фронтални, индивидуални, групни

- Ради развијања међупредметних компетенција и остваривања корелације са другим предметима, реализовати са ученицима најмање два пројектна задатка, један из области ИКТ и Дигитална писменост и други из области Рачунарство (договорити се са ученицима и наставницима других предмета, који покривају област изабране теме).

- При реализацији првог пројектног задатка ставити нагласак на разради пројектног задатка - од израде плана до представљања решења.

- Наставник планира фазе пројектног задатка у складу са временом, сложеношћу теме, расположивим ресурсима

- Пројектни задаци се баве реалним темама из школског или свакодневног живота.

- Циљ је развијање и неговање: поступности, повезивања и изградње сопствених стратегија учења, вршњачког учења, вредновања и самовредновања достигнућа.

- Пројектни задаци подразумевају корелацију и сарадњу са наставницима осталих предмета

- Добар пример сумирања научених поступака је израда пратеће документације у виду фајлова различитог типа, као што су: текстуални фајлови, слике, видео материјали и сл.

Идеја за пројектни задатак може бити и израда квиза и теста за проверу знања, понављање, утврђивање, систематизацију градива из целог предмета.

- Ученици пре прикупљања материјала израђују сценарио (причу или алгоритам за конкретан задатак), разрађују кораке и описују поступак решавања пројектног задатка.

- Део задатка је и чување материјала употребљеног за решавање пројектног задатка. Очекивани продукт пројектног задатка је мултимедијални садржај у форми: стрипа, анимације, игрице и сл.

- Напреднији ученици могу израдити алгоритам и програм за решавање конкретног проблемског задатка





КЉУЧНЕ РЕЧИ ПО ОБЛАСТИМА:


  1. ИКТ: Информатика и рачунарство – ИКТ – хардвер – софтвер – оперативни систем – кориснички програм – датотека

  2. Дигитална писменост: ИКТ уређаји – рециклажа – ауторска права – зависност од технологије – заштита – одговорно и безбедно

  3. Рачунарство: програм – програмирање – алгоритам – визуелно програмирање – блок – скрипта - ИКТ - рачунар - екстерни уређаји

  4. Пројектна настава: пројекат – фазе пројекта – сценарио – мултимедијални садржај


МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
1. Рад с подацима и информацијама

2. Решавање проблема

3. Сарадња

4. Дигитална компетенција

5. Одговоран однос према здрављу

6. Компетенција за учење

7. Одговорно учешће у демократском друштву

8. Естетичка компетенција

9. Комуникација

10. Одговоран однос према околини



Заступљеност компетенције по наставним областима:

  1. ИКТ: 1, 2, 3, 4, 6, 8, 9

  2. Дигитална писменост ј: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10

  3. Рачунарство: 1, 2, 3, 4, 6, 8, 9

  4. Пројектна настава: 1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 9, 10

Напомена: Наведени бројеви, десно од одговарајуће наставне области, указују да се развија и постоји нека од горе наведених компетенција означених бројевима од 1 до 10.

Битно је напоменути да постоји корелација са свим наставним предметима коју је најлакше остварити при изради пројеката .

ПРОВЕРА ОСТВАРЕНОСТИ СТАНДАРДА УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА (ОСТВАРЕНОСТИ ИСХОДА)



Провера остварености стандарда ученичких постигнућа

(остварености исхода)

Шта пратимо

Поступак и инструменти оцењивања

Критеријуми

Време

Степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених исхода постигнућа у току савладавања програма предмета




Процењују се: вештине разумевања, примена и вредновање научених поступака и процедура;
рад са подацима и рад на различитим врстама тестова;
вештине, руковање алатима и технологијама и извођење радних задатака.


ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, добија

оцену одличан (5);



- Свакодневно бележење активности ученика на часу у свеску евиденције наставника

- Усмено одговарање, свеска евиденције наставника

-Редовност онлајн домаћег, свеска евиденције

- Писане онлајн провере, свеска евиденције


- Групни рад

(посматрање наставника, излагање група), свеска евиденције
Рад у пару

(посматрање наставника, излагање парова), свеска евиденције


-Сналажење у апликацијама програмима

  • Број јављања:

  • За јављање +

  • За јављање више пута ++

  • За давање комплетног, потпуног одговора на тежа питања +5

  • Ко не зна одговор -

Свакодневно бележење током године

Учесталост по месецима



Пресек стања по тромесечју

ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално, испуњавања захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева са напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, добија оцену врло добар (4);

Свеобухватност одговора

Сналажење у одговарајућим и намеским програмима и апликацијама

Хоризонтално и вертикално повезивање градива


По потреби,

бар једном у полугодишту



За три неурађена онлајн домаћа здатка -1 у свеску

Свакодневно током године праћење/ пресек стања за тромесечје

На крају наставне године



ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално испуњавања захтеве који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, добија

оцену добар (3);



Бодовање:

35-49%-2


50-74%-3

75.89%-4


90-100%-5

Након сваке теме

ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњавања уз помоћ наставника захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и, добија оцену довољан (2);

Сарадња у групи

(сви чланови су укључени, сви имају задато забележено у свескама...)

Степен знања свих чланова групе

Квалитативно и квантитативно процењивање резултата рада група ( апликација, табела...)



По потреби

Прва три пара која ураде добијају +5


По потреби





На крају школске године


Ангажовање ученика у настави



Одговоран однос према раду, постављеним задацима, и исказано интересовање и мотивацију за учење и напредовање. активно учествовање у настави, сарадњу са другима

веома висок степен ангажовања ученика (5)

Вођење евиденције од стране наставника о:

-Броју јављања на часовима

-Броју успешности у групном раду, раду у пару

-Учешћу на такмичењима

-Несебичном пружању помоћи другим ученицима..


Све што је рађено на часу налази се у свескама или фолдерима или у облаку, дропбоксу ( у зависности од захтева)

Број и квалитет добровољног учешћа у разним наставним и ваннаставним активностима (такмичења, израда паноа, кратко предавање, вођење квиза, израда асоцијација...)



Пресек стања по тромесечјима



висок степен ангажовања ученика (4)


уз ангажовање ученика (3)


ангажовање ученика (2)



НЕКИ ОД ПРЕПОРУЧЕНИХ НАЧИНА ПРИЛАГОЂАВАЊА ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА УЧЕНИЦИМА КОЈИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА ОБРАЗОВНА ПОДРШКА:


  • просторно, садржајно и методичко прилагођавање наставног програма (нпр. размештај седења, избор градива за учење и вежбање, прилагођавање задатака, начина и врста оцењивања, домаћих)

  • што већа индивидуализација наставе, а посебно са ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и надареним ученицима

  • размена искустава и сарадња са члановима Већа и стручним сарадницима у школи...

  • коришћење вршњачке подршке и помоћи у савладавању програмских садржаја

  • и све друго што ће се применити у складу са конкретним случајем


ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ

Разред: пети

Годишњи фонд часова: 72 часа + 54 часа (обавезне физичке активности ученика)

Циљ: Циљна ставе и учења физичког и здравственог васпитања је да ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у савременим условима живота и рада.





ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:



ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ


- примени комплекс простих вежби у самосталном вежбању

-користи научене вежбе у спорту, рекреацији и различитим животним ситуацијама

-упоређује резултате тестирања са вредностима за свој узраст

-примени достигнути ниво технике кретања у игри, спорту и свакодневном животу

-разликује атлетске дисциплине

-развија своје моторичке способности применом вежбања из атлетике

-одржава равнотежу у различитим кретањима

-схвата вредност спортске гимнастике за сопствени развој

-изводи елементе кошаркашке технике

-примењује основна правила кошарке

-користи елементе кошарке у игри

-примењује основне елементе тактике у одбрани и нападу

-учествује на у нутар одељенским такмичењима

-изводи кретње у различитом ритму

-игра народно коло

-контролише покрете и одржава тело у води

-преплива 25м техником краул

-поштује правила понашања у води и око воде

-објасни својим речима значај примењених вежби

-препозна начин за побољшање својих физичких способности

-правилно се понаша на вежбалишту и спортским манифестацијама

-примени мере безбедности у вежбању у школи и ван ње

-одговорно се односи према објектима, справама и реквизитима

-решава конфликте на друштвено прихватљив начин

-прихвати победу и пораз

-примени препоручени дневни ритам одмора рада и исхране

-користи здраве намирнице у исхрани

-примењује здравствено хигијенске мере у вежбању

-правилно реагује након повреда

-чува животну средину током вежбања

-препозна последице конзумирања алкохола и дувана


ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ

Вежбе за развој снаге

Вежбе за развој покретљивости

Вежбе за развој аеробне издржљивости

Вежбе за развој брзине

Вежбе за развој кординације


МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ

АТЛЕТИКА

Техника штафетног трчања

Скок у даљ

Бацање кугле 2 кг

Истрајно трчање- припрема за крос

Скок у вис опкорачна техника

Бацање вортекса



СПОРТСКА ГИМНАСТИКА

Вежбе на тлу

Прескоци и скокови

Гимнастички полигон

Прескок


ОСНОВЕ ТИМСКИХ И СПОРТСКИХ ИГАРА

Рукомет/минирукомет:Основниелементитехнике и правила;-вођењелопте,

- хватања и додавањалопте,

- шутирањанагол,

- финтирање,

- принципииндивидуалнеодбране

- основнаправила



ПЛЕС И РИТМИКА

Вежбе са вијачом

Народна кола



ПЛИВАЊЕ

Предвежбе у обучавању технике пливања

Техника краула



ПОЛИГОНИ

Полигон у складу са реализованим моторичким садржајима



ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ

На свим часовима као и на другим организаицоним облицима рада посебан акценат се ставља на :

-развијање физичких способности које се континуирано реализује у припремном делу часа. Део главне фазе користи се за развој основних физичких способности узимајући у обзир утицај који наставна тема има на њихов развој.Методе и облици рада бирају се у складу са потребама и могућностима ученика и материјално техничким условима за рад:

-подстицање ученика на самостално вежбање

-учвршћивање правилног држања тела



МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ

Усвајање моторичких вештина, остварује се кроз примену основних и проширених програмских садржаја примењујући основне дидактичко-методичке принципе и методе рада неопходне за достизање постављених исхода. Усвојене моторичке вештине треба да омогуће ученицима њихову примену у свакодневним и специфичним животним ситуацијама. Ученицима који нису у стању да усвоје неки од садржаја задају се слична али лакша вежбања од предвиђених.Уколико ученик не достигне предвиђени исход, оставља се могућност да исти достигне у наредном периоду.

Усавршавање неких моторичких задатака је континуиран процес без обзира на садржај програма. Ураду са напреднијим ученицима реализују се проширени садржаји. Кроз процес реализације програма неопходно је пратити способности ученика за различите физичке активности.



ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Ова област реализује се кроз све организационе облике рада, наставне области и теме уз практични рад.Достизањем исхода ове наставне области, ученици стичу знања, вештине, ставове и вредности о вежбању, физичком васпитању ,спорту и здрављу.

Основне информације о вежбању и здарвљу преносе се непосредно пре, током и након вежбања на часу.Ова наставна облест обухвата: формирање правилног односа према физичком вежбању и здрављу; развијање и неговање другарства; препознавање негативних облика понашања у игрии др.

Поред наведеног у овој области потребно је радити на: неговању патриотских вредности; формирању правилног односа према различотости, чувању личне и школске имовине, неговању друштвених вредности итд.


Кључни појмови: васпитање, физичко вежбање,рукомет, здравље и васпитање

Корелација: Биологија (правилна исхрана, хигијена тела), историја (Стара Грчка), математика (угао избачаја кугле), музичка култура (народна кола), физика, српски, информатика, ликовно, географија.

ОПШТА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Учењем наставног предмета физичко и здравствено васпитање ученик стиче вештине и овладава знањима и културним вредностима телесног вежбања, примењује их у свакодневном животу, новим и ванредним животним ситуацијама; разуме значај континуираног развојха физичких способности, разноврсних моторичких активности, утицај на здравље, здравље околине и квалитет живота.

СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ

Ученик је стекао знања и у стању је да користи разноврсне програме обуке индивидуалног и колективног вежбања. Има позитиван став према физичким активностима и спорту у свакодневном животу, поштује правила и негује здраве међуљудске односе. Промовише улогу физичке активности и спорта у унапређивању здравља и превентивно деловање на настанак хроничних незаразних обољења и социопатолошких појава.

Исходи воде ка испуњењу следећих стандарда:

Физичке способности: Фв.1.1.3.,Фв.1.1.4.,Фв.1.1.5.,Фв.1.1.6.,Фв.1.1.7.,Фв.1.1.9.,Фв.1.1.10.

Атлетика: Фв.1.1.3.,Фв.1.1.4.,Фв.1.1.5.,Фв.1.1.6.,Фв.1.1.7.,Фв.1.1.9.,Фв.1.1.10.,Фв.1.1.24.,Фв.1.1.25.

Спортска игра рукомет: Фв.1.1.1.,Фв.1.1.2.,Фв.2.1.1.

Спортска гимнастика: в.1.1.11.,Фв.1.1.12.,Фв.1.1.13.,Фв.1.1.14.,Фв.1.1.15.,Фв.1.1.16.,Фв.1.1.17.,Фв.1.1.18.,Фв.1.1.19.,Фв.1.1.24.,Фв.1.1.25.

Плес и ритмика: Фв.1.1.20.,Фв.1.1.21.,Фв.1.1.22.,Фв.1.1.24.,Фв.1.1.25.

Пливање: Фв.1.1.6.,Фв.2.1.6.

Физичко вежбање и спорт: Фв.1.2.1.,Фв.1.2.2.,Фв.1.2.3.,Фв.1.3.1.,Фв.1.3.2.,Фв.1.3.3.,Фв.1.3.4.,Фв.1.1.24.,Фв.1.1.25.

Здравствено васпитање: Фв.1.4.1.,Фв.1.4.2.,Фв.1.4.4.,Фв.3.3.1.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Концепција физичког и здравственог васпитања заснива се на јединству часовних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циља кроз достизање исхода и стандарда овог васпитно-образовног подручја.

Исходи су искази о томе шта ученици умеју да ураде на основу знања која су стекли у предмету физичко и здравствено васпитање, и учешћем у обавезним физичким активностима.

Исходи представљају опис интегрисаних знања, вештина, ставова и вредности ученика у три предметне области:

- физичке способности,

- моторичке вештине, спорт и спортске дисциплине и

- физичка и здравствена култура.



  • Циљ и исходи предмета се остварују кроз наставу физичког и здравственог васпитања (у трајањуод 2 школска часа недељно) и обавезне физичке активности сваког ученика (у трајањуод 1,5 школски час недељно).

Обавезни организациони облици рада који омогућавају остваривање планираних исхода су:

- редовна настава

-обавезне физичке активности

Остали облици рада:

-секције

-недеља школског спорта

-активности у природи ( кросеви, зимовања, летовања...)

-школска и ваншколска такмичења

- корективно педагошки рад

Обавезне физичке активности ученика:

Обавезне физичке активности органозују се за све ученике са једним часом недељно и пола часа кумулативно у току године.

ВАНЧАСОВНЕ И ВАНШКОЛСКЕ АКТИВНОСТИ



Слободне активности - секције

Слободне активности (секције) организују се за ученике са посебним интересовањем за спорт. Рад се одвија у спортским секцијама или школским екипама које се формирају према интересовању, способностима и полу ученика.

Недеља школскогспорта

Школа организује и „Спортску недељу“, такмичење за све ученике од 1-8. разреда. Они се такмиче у дисциплинама које су у складу са условима у којима школа ради.

Активности у природи (кросеви, зимовање, летовање)

Од активности у природи, планирана су два кроса :

-јесењи крос, у организацији Црвеног крста (октобар),

-пролећни крос, у организацији Спортског савеза и РТС-а (мај)

- зимовање – организује се за време зимског распуста (обука скијања, клизања, краћи излети са пешачењем или на санкама, и др.);

- летовање – организује се за време летњег распуста у трајању од најмање седам дана (логоровање, камповање итд.).

Школска и ваншколска такмичења

Школа организује и спроводи спортска такмичења као интегрални део процеса физичког васпитања. Организују се школска такмичења у спортским играма. У сарадњи са Спортским савезом грда Ужица, организују се такмичења међушколског карактера у свим спортсим дисциплинама према календару који прави Министарство просвете и спорта и Спортски савез, а у оквиру ОСИУРС-а.


Корективно-педагошкирад и допунсканастава

Ове активности организују се са ученицима који имају:

-потешкоћа у савлађивању градива,

-смањене физичке способности;

-лоше држање тела;

-здравствене потешкоће које онемогућавају редовно похађање наставе.

Ученик може бити ослобођен само од практичног дела програма наставе за одређени период, полугодиште или целу школску годину на основу препоруке изабраног лекара.

Ученик ослобођен практичногдела у обавези је да присуствује часовима.

Ослобођеним ученицима треба пружити могућност да:


  • Наведе основна правила гимнастике, атлетике, рукомета

  • Дефинише основна здравствено- хигијенска правила вежбања

  • презентује и анализира информације о физичком вежбању, здрављу, спорту, историји спорта

  • учествује у организацији спортске недеље и школских такмичења

  • суде, воде статистику, региструју резултат или прате ниво активности ученика на часу или школском такмичењу,

  • направе едукативни постер или електронску презентацију, припреме репортажу са спортског догађаја,

  • прате и евидентирају активност ученика на часу уз помоћ наставника и на други начин помажу у организацији, часовних, ванчасовних и ваншколских активности.

ИСХОДИ ЗА УЧЕНИКЕ ОСЛОБОЂЕНЕ ОД ПРАКТИЧНОГ ДЕЛА НАСТАВЕ

Праћење и оцењивање

Формативно и сумативно:

Исходи представљају добру основу за праћење и процену постигнућа ученика, односно креирање захтева којима се може утврдити да ли су ученици достигли оно што је описано одређеним исходом.Исходи помажу упраћењу, прикупљању и бележењу постигнућа ученика. У процесу оцењивања пожељно је користити лични картон ученика (евиденција о процесу и продуктима рада ученика, уз коментаре и препоруке) као извор података и показатеља о напредовању ученика.

Предности коришћења личног картона ученика су вишеструке: омогућава континуирано и систематично праћење напредовања, представља увид у праћење различитих аспеката учења и развоја, представља, подршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа прецизнији увид у различите области постигнућа (јаке и слабе стране) ученика.

Начин прилагођавања:

Настава физичког и здравственог васпитања усмерена је према индивидуалним разликама ученика, које се узимају као критеријум у диференцираном приступу, па самим тим неопходно је упутити ученика или групу ученика, на олакшане или проширене садржаје у часовној, ван часовној и ван школској организацији рада. Где је неопходно, програмске садржаје потребно је реализовати према полу.У раду са напреднијим ученицима реализују се препоручени садржаји или садржаји из наредних разреда. Кроз процес реализације програма неопходно је пратити способности ученика за поједине спортове.


Б. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ


НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Разред: пети

Недељни фонд часова: 2

Годишњи фонд часова: 72
Циљ наставе немачког језика заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању како страног тако и матерњег језика. Током основног образовања ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.


ИСХОДИ

По завршетку разреда ученик ће

бити у стању да:


ОБЛАСТ/ТЕМА

Комуникативне

функциjе

САДРЖАЈИ

– поздрави и отпоздрави, примењуjући наjjедноставниjа jезичка средства;

– представи себе и другог;

– разуме jасно постављена jедноставна питања личне природе и одговара на њих;

– разуме кратка и jедноставна

упутства и налоге и реагуjе на њих;

– даjе кратка и jедноставна

упутства и налоге;

– разуме позив и реагуjе на њега;

– упути позив на заjедничку

активност;

– разуме кратке и jедноставне молбе и реагуjе на њих;

– упути кратке и jедноставне молбе;

– искаже и прихвати захвалност и

извињење на jедноставан начин;

– разуме jедноставно исказане честитке и одговара на њих;

– упути jедноставне честитке;

– препозна и именуjе жива бића, предмете и места из непосредног

окружења;

– разуме jедноставне описе живих бића, предмета и места;

– опише жива бића, предмете и места користећи jедноставна jезичка средства;

– разуме свакодневне исказе у вези сa непосредним потребама, осетима и осећањима и реагуjе на њих;

– изрази основне потребе, осете и

осећања кратким и jедноставним

jезичким средствима;

– разуме jедноставна обавештења о положаjу у простору и реагуjе на њих;

– тражи и пружи кратка и jедноставна обавештења о положаjу у простору;

– разуме jедноставне исказе коjима се изражава припадање/неприпадање,

поседовање/непоседовање и реагуjе на њих;

– тражи и даjе jедноставне исказе коjима се изражава припадање/неприпадање,

поседовање/непоседовање;

– разуме jедноставне исказе за

изражавање допадања/недопадања и реагуjе на њих;

тражи мишљење и изражава допадање/недопадање jедноставним jезичким средствима.


ПОЗДРАВЉАЊЕ

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Реаговање на усмени импулс саговорника (наставника, вршњака, и слично); успостављања контакта при сусрету.



Садржаjи

Hallo! Guten Morgen/Tag/Abend. Wie geht’s? Danke (nicht so) gut/schlecht und dir? Es geht.

Tschüs. Auf Wiedersehen. Gute Nacht.

Bis dann. Bis später.



(Интер)културни садржаjи:

Формално и неформално поздрављање; устаљенa правила учтивости.



ПРЕДСТАВЉАЊЕ СЕБЕ И ДРУГИХ; ДАВАЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О СЕБИ; ДАВАЊЕ И И ТРАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДРУГИМА

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Слушање кратких и jедноставних текстова у коjима се неко представља; представљање себе и других особа, присутних и одсутних.



Садржаjи

Ich heiße/bin Anna. Wie heißt du? Das ist mein Freund Marcus. Meine Freundin

heißt Julia.

Julia, das ist Marcus. Marcus, das ist Julia.

Frau Bauer ist meine Deutschlehrerin und wie heißt dein/e Deutschlehrer/in? Wie alt bist du? – Sieben. Wer ist auf dem Foto? – Mein Bruder Hans. Woher kommst du? Woher kommt ihr? Woher kommen Sie?

Ich komme aus Serbien.

Ich wohne in Smederevo. Wo wohnst du?

Личне заменице у функциjи субjекта – ich, du, Sie, ihr …

Присвоjни детерминативи -mein(e), dein(e), Ihr(e)

Глагол sein, heißen, kommen, wohnen

Питања са Wer? Wo?Woher?Wie? Основни броjеви (1-10)

(Интер)културни садржаjи:

Препознавање наjосновниjих сличности и разлика у начину упознавања и представљања у нашоj земљи и земљама немачког говорног подручjа.



РАЗУМЕВАЊЕ И ДАВАЊЕ ЈЕДНОСТАВНИХ

УПУТСТАВА И НАЛОГА

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Слушање налога и упутстава и реаговање на њих; давање кратких и jедноставних упутстава (комуникациjа у учионици – упутства и налози коjе размењуjу учесници у наставном процесу, упутства за игру и слично).



Садржаjи

Komm her! Kommt an die Tafel!

Setz dich! Setzt euch!

Mach(t) das Buch auf/zu!

Lies/Lest vor! Hör(t) zu! Sing(t) mit! Sprich/Sprecht nach! Hör/Hört zu!

Steh(t) auf! Pass(t) auf!

Gib dein Buch an Petra! Gebt mir eure Hausaufgaben!

Kannst du mir dein Heft geben? Kann ich dein Heft bekommen?

Императив

(Интер)културни садржаjи:

Поштовање основних норми учтивости; дечjе песме одговараjућег

садржаjа.




ПОЗИВ И РЕАГОВАЊЕ НА ПОЗИВ ЗА

УЧЕШЋЕ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ АКТИВНОСТИ

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Слушање кратких једноставних позива на заjедничку активност и реаговање на њих (позив на рођендан, игру, дружење...); упућивање и прихватање/одбиjање позива на заjедничку активност, уз коришћење наjjедноставниjих израза.



Садржаjи

Kommst du ins Kino (mit)?

Ja gerne. Leider nicht. Leider kann ich nicht (mitkommen).

Komm und spiel mit!

Super. Gerne. Ich habe keine Lust.

Kaufen wir ein Eis?

Императив

(Интер)културни садржаjи:

прикладно позивање и

прихватање/одбиjање позива.


ИСКАЗИВАЊЕ МОЛБЕ, ЗАХВАЛНОСТИ И ИЗВИЊЕЊА

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Слушање jедноставних исказа коjима се тражи помоћ, услуга или обавештење; давање jедноставног, усменог одговора на исказану молбу; изражавање и прихватање молби, захвалности и извињења.



Садржаjи

Kann ich dir/Ihnen helfen? Möchtest du eine Orange? Kannst du mir bitte eine Orange geben? Ich möchte

eine Tasse Tee. Kannst du mir, bitte ein Stück Torte geben? Vielen Dank. Danke.

Употреба неодређеног члана у номинативу и акузативу.

Употреба модалних глагола у презенту (möchten, können).

(Интер)културни садржаjи:

правила учтиве комуникациjе.



ЧЕСТИТАЊЕ

Језичке активности

у комуникативним ситуациjама

Слушање кратких и jедноставних устаљених израза коjима се

честита празник, рођендан; реаговање на упућену честитку и упућивање кратких пригодних честитки.

Садржаjи

Zum Geburtstag, viel Glück, zum Geburtsag viel Glück, zum Geburtstag, liebe

Lina, zum Geburtstag Viel Glück ...

Ich gratuliere dir. Danke

Frohe Weihnachten! Alles Gute zu ...!

Употреба личних заменица у номинативу, дативу и акузативу.



(Интер)културни садржаjи:

Наjзначаjниjи празници и начин обележавања/прославе и

честитања; пригодне песме и игре.


ОПИСИВАЊЕ ЖИВИХ БИЋА, ПРЕДМЕТА, МЕСТА И ПОЈАВА

Језичке активности у комуникативним ситуациjама

Слушање краћих jедноставних описа живих бића, предмета и места

у коjима се поjављуjу информациjе о спољном изгледу, поjавним облицима,

димензиjама и осталим наjjедноставниjим карактеристикама;

давање кратких усмених описа живих бића, предмета и места.

Садржаjи

Meine Tante ist schlank. Mein Onkel ist fleißig. Wie ist dein Regenschirm? Er ist blau.

Peters Nase ist krumm.

Придев у предикативноj функциjи – продуктивно



(Интер)културни садржаjи:

Дечjе песме и приче одговараjућег садржаjа.



ИСКАЗИВАЊЕ ПОТРЕБА, ОСЕТА И ОСЕЋАЊА

Језичке активности у комуникативним ситуациjама

Слушање исказа у вези са потребама, осетима, oсећањима;

саопштавање своjих потреба, осета и осећања и (емпатично) реаговање на туђа.

Садржаjи

Ich bin durstig. Ich habe (keinen) Hunger/Durst. Mir ist kalt/warm. Ich bin müde/glücklich. Möchtest du schlafen? Möchtest du etwas Wasser trinken?



(Интер)културни садржаjи:

мимика и гестикулациjа; употреба емотикона.



ИСКАЗИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА У ПРОСТОРУ

Језичке активности у комуникативним ситуациjама

Слушање кратких текстова с jедноставним исказима за изражавање

припадања/неприпадања и поседовања/непоседовања и реаговање

на њих; усмено исказивање припадања/неприпадања и

поседовања/непоседовања.

Садржаjи

Ist das deine Katze? Nein, das ist Marias Katze. Mein Hund ist nicht da. Hast du einen Kugelschreiber? Ich brauche einen Regenschirm.

Употреба присвоjних чланова. Употреба посесивног генитива – рецептивнo.

(Интер)културни садржаjи:

Породица, приjатељи, кућни љубимци,

играчке.


ИЗРАЖАВАЊЕ ДОПАДАЊА/

НЕДОПАДАЊА

Језичке активности у комуникативним ситуациjама

Слушање кратких текстова с jедноставним исказима за изражавање

допадања/недопадања и реаговање на њих; усмено исказивање

слагања/неслагања, допадања/недопадања



Садржаjи

Ich mag Eis. Magst du es auch? Ich liebe meine Familie und meine Freunde. Ich

schwimme gern.

Глаголи mögen, lieben...



(Интер)културни садржаjи:

интересовања, хобиjи, забава, храна и пиће.





ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИНИ И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

ГРАМАТИКА

ВОКАБУЛАР И ИЗГОВОР

ЧИТАЊЕ И СЛУШАЊЕ СА РАЗУМЕВАЊЕМ

ПИСАЊЕ И ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

КОНВЕРЗАЦИЈА


Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у наставном програму посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане, делимично и оне невербалне), формално и садржински централну позицију наставног програма заузимају управо комуникативне функције (нпр. поздрављање, представљање себе и других; давање основних информација о себи; давање и тражење основних информација другима; разумевање и давање једноставних упутстава и налога; позив и реаговање на позив за учешће у заједничкој игри; исказивање молби, захтева, захвалности; планова; намера; саглашавања; противљења; допадања; недопадања; жеља; потреба)

- са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

- сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом кроз разноврсне контекстуализоване примере у складу са језичким нивоом знања

Технике / активности које се користе за реализацију програма:


  • Током часа динамично се смењују технике / активности које не трају дуже од 15 минута.

  • Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску, итд.)

  • Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.)

  • Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.)

  • Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.)

  • Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

  • Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим, компарације...).

  • Решавање „текућих проблема” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

  • „Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

  • Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).




Општа предметна компетенција

Општа предметна компетенција или језичка комуникативна компетенција обухвата поседовање свести о језику као комуникационом средству, располагање основном језичком писменошћу и схватање повезаности између jезикâ и културних идентитета. Она омогућава ученику да се користи једноставним језичким средствима у циљу обављања елементарне писмене и усмене комуникације, остваривања интеракције и преношења информативних и других садржаја из полазног језика ка циљном и обрнуто, у приватном, јавном и образовном контексту.



Основни ниво

Ученик разуме главне информације у најједноставнијим писаним и усменим исказима. У усменом и писаном општењу користи најједноставнија језичка средства за исказивање информација о себи и својим непосредним потребама. Познаје основне граматичке и лексичке елементе. Разуме основне појаве и процесе циљне културе.



Средњи ниво

Ученик разуме препознатљиве и предвидиве информације у фреквентнијим и једноставнијим врстама писаних текстова и формама усменог општења, а које се односе на њему блиске ситуације и појаве.

Користи типске фразе, готове изразе, конструкције и просте реченице за формулисање конкретних исказа везаних за сопствену личност и свакодневне активности или послове. Познаје одређени број правилних граматичких елемената и структура и основну лексику из домена сопствене свакодневице и непосредног интересовања. Поседује свест о суштинским сличностима и разликама између своје и циљне културе.

Напредни ниво

Ученик разуме већи број речи и израза у свакодневној усменој и писаној комуникацији, везаних за сопствену личност, окружење, интересовања, школски контекст. Поседује елементарни репертоар језичких средстава за савладавање типичних и уобичајених свакодневних комуникативних ситуација.

Ученик познаје већину једноставнијих и одређени број сложенијих граматичких правила и фреквентне лексике. Ученик прихвата постојање разлика између сопствене и циљне културе и прилагођава своје понашање основним општеприхваћеним друштвеним конвенцијама.

Специфичне предметне компетенције

1) ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Функционално-прагматичка компетенција представља комуникативну компетенцију у ужем смислу и обухвата умеће рецепције (разумевања говора и разумевања писаног текста), умеће продукције (писано и усмено изражавање), умеће интеракције и умеће језичког посредовања (медијације).



Основни ниво

Ученик разуме најфреквентније речи и изразе из свакодневног спорог и разговетног говора, као и најједноставније писане текстуалне форме. Уме да обави основне комуникативне активности (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање, пружање информација о себи, распитивање о суштинским информацијама које се тичу саговорника).



Средњи ниво

Ученик разуме уобичајене речи, изразе, фразе и кратке везане усмене исказе и записе који се тичу његових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања. Сналази се у кратким и увежбаним комуникационим секвенцама и улогама, уз употребу научених и уобичајених фраза и формула (постављање питања и давање одговара).



Напредни ниво

Ученик разуме фреквентне и уобичајене писане и усмене исказе, као и кратке, једноставне текстове и усмене прилоге везане за познате теме, појаве и догађаје. Обавља основне језичке функције (давање и тражење, тј. размена информација о искуствено блиским датостима и појавама, једноставно исказивање идеја и мишљења), у писаном и усменом општењу, уз успостављање базичног, али ефикасног друштвеног контакта.



2) ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разумевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, граматичка (морфосинтаксичка) знања.



Основни ниво

Ученик познаје изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и неких најчешћих гласовних група. Повезује гласове и начин(е) њиховог записивања у увежбаним речима. Познаје ограничени број регуларних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог контигента језичких средстава. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за савладавање основних комуникативних активности.



Средњи ниво

Ученик познаје исправан изговор већине гласова и гласовних група, уз ограничења акценатско-интонацијске природе. Ученик исправно записује гласове и гласовне комбинације и познаје одређен број основних правописних правила. Ученик познаје једноставне граматичке елементе и конструкције. Ученик познаје ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.



Напредни ниво

Ученик углавном правилно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим и неувежбаним комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила. Записује речи и изразе с релативном ортографском тачношћу и познаје фреквентна правописна правила. Познаје одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе именица, глагола, придева, прилога. Ученик познаје фреквентне лексичке елементе који се односе на искуствено блиске теме и ситуације.



3) ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Основни ниво

Ученик познаје основне појаве и процесе који одликују свакодневни живот циљне културе / циљних култура, познаје основне просторне и временске оквире развоја циљне културе / циљних култура, као и најзначајније личности и дела из историје и савременог доба. Ученик показује интересовање за одређене појаве и личности циљне културе.



Средњи ниво

Ученик поседује основна знања о разликама у свакодневном животу и разуме да су разлике последица сложености културе. Ученик познаје и разуме основне природне и друштвене специфичности циљне културе. Ученик поседује свест о основним сличностима и разликама између своје и циљне културе и препознаје/избегава најкритичније табуе и неспоразуме у комуникацији. Негује позитиван и отворен став према разликама које препознаје између своје и циљне културе.



Напредни ниво

Ученик поседује општа знања о свакодневном животу, друштву и култури страног/страних језика. Разуме утицај природних и друштвених појава на процесе у властитој и циљној култури; разуме положај земаља циљне културе у свету и њихову везу са властитом културом. Прихвата разлике које постоје између властите и циљне културе и уме да прилагоди понашање основним конвенцијама. Негује став отворености и радозналости према циљној култури / циљним културама и поседује основне вештине за критичко истраживање и разумевање појава циљне и властите културе.



Кључни појмови: култура, правопис, лексика, семантика, граматика, изговор, јачање вербалног самопоуздања, развијање пажње и концентрације, мануелне активности

Корелација са другим предметима: српски језик, енглески језик, грађанско васпитање, математика, домаћинство, ликовна култура, музичка култура, географија

najviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviи

Наведени исходи и компетенције воде ка следећим стандардима:
1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.1.1.1. Разуме најједноствније речи, имена, бројеве (нпр. цене, датуме, изразе за количину и меру) и успева да их запише, уколико му се саопштавају или диктирају полако и разговетно и уколико су јасно контектуализовани.

ДСТ.1.1.2. Разуме значење најфреквентнијих речи, фраза и других основних лексичких елемената у оквиру једноставних, кратких , јасно контекстуализованих усмених исказа.

ДСТ.1.1.3. Разуме и прати једноставна упутства и обавештења која се односе на познате ситуације, а исказана су спорим темпом и разговетно.

ДСТ.1.1.4. Разуме споро и разговетно артикулисана јасно контекстуализована питања која се односе на непосредне личне потребе и интересовања, породицу, блиско окружење.

ДСТ.1.1.5. Разуме основни смисао најједноставније конверзације, тј. предмет разговора који прати, уколико саговорници говоре довољно разговетно и споро.



РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ДСТ.1.1.6. Препознаје лична и друга имена, као и најуобичајеније интернационализме, разуме фреквентне речи и изразе.

ДСТ.1.1.7. Разуме кратке и једноставне поруке у белешкама, електронским порукама (мејл, СМС).

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.1.1.10. Чита наглас (изражајно) кратке и једноставне текстове (показујући да прати њихов општи смисао).

ДСТ.1.1.11. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи најједноставнија језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника.

ДСТ.1.1.12. Саопштава саговорнику основне информације о себи и најближем окружењу (породица, кућни љубимци, место становања, школа, хоби).

ДСТ.1.1.13. Најједноставнијим језичким средствима тражи од саговорника одређени предмет.

ДСТ.1.1.14. Најједноставнијим језичким средствима, уз употребу увежбаних фраза, именује и описује људе и ствари из свог непосредног окружења или везане за лична искуства.

ДСТ.1.1.15. Поставља најједноставнија питања личне природе (о блиским темама, потребама, интересовањима, предметима у нечијем поседу) и одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.1.1.16. Најједноставнијим језичким средствима саопштава шта воли, а шта не и поставља иста/таква питања саговорнику.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.1.1.17. Пише најједноставније податке о себи и лицима из свог блиског окружења, у обрасцима, упитницима или табелама.

ДСТ.1.1.20. Пише кратке и једноставне поздраве и поруке (као СМС, путем електронске поште или социјалне мреже).

ДСТ.1.1.21. Повезује неколико кратких исказа у везани текст о блиским темама.

ДСТ.1.1.22. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...).

ДСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику.

ДСТ.1.1.24. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику.

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну).

ДСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику.

ДСТ.1.2.3. Познаје и/или користи ограничени број правилних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава.

ДСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ДСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.2.1.1. Разуме фреквентне речи и изразе као главне носиоце значења у кратким саопштењима на блиске теме.

ДСТ.2.1.3. Разуме једноставнија упутства и поступа у складу с њима.

ДСТ.2.1.4. Разуме краћа саопштења и питања која се односе на блиску и познату тематику.

ДСТ.2.1.5. Разуме предмет краће усмене интеракције о личним и породичним стварима, непосредном друштвеном окружењу, природној средини.

ДСТ.2.1.6. Разуме спорији, јасно артикулисани монолошки исказ од неколико реченица, уз одговарајуће паузе и понављања.



УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.2.1.16. Успева да на кратко поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме.

ДСТ.2.1.17. У оквиру размене информација са саговорником о темама од непосредног личног интереса повезује неколико реченица у смислену целину.

ДСТ.2.1.18. На једноставан начин тражи од саговорника предмет, објашњење, услугу.

ДСТ.2.1.19. Једноставним средствима описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности.

ДСТ.2.1.20. Поставља једноставнија питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.2.1.21. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање.

ДСТ.2.1.22. Размењује основне информације о плановима и обавезама.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.2.1.27. Пише кратке текстове на блиске теме у којима описује себе, своју породицу и окружење, користећи фреквентне кохезивне елементе.



2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина).

ДСТ.2.2.2. Исправно записује фреквентне и увежбане краће речи, познаје и примењује одређен број основних правописних правила.

ДСТ.2.2.3. Познаје и/или користи једноставније граматичке елементе и конструкције.

ДСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ДСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.).

ДСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински.



1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.3.1.1. Разуме саопштења, упутства, молбе итд. које се тичу његових потреба и интересовања.

ДСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом.

ДСТ.3.1.3. Разуме кратко и једноставно монолошко излагање на узрасно адекватне и блиске теме, као и презентације праћене визуелним елементима.



РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ДСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и релевантне информације на блиске теме у порукама, писмима, мејловима.



УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.3.1.13. Описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, претходне и планиране активности и догађаје.

ДСТ.3.1.14. Поставља неколико повезаних питања у низу, на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање; одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.3.1.15. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.3.1.19. Пише обична и електронска писма у којима с пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме.

ДСТ.3.1.20. Саставља краће текстове од неколико повезаних реченица о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота.

ДСТ.3.1.21. На једноставан начин описује догађаје и обављене активности.



2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у понеким тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила, а евентуалне неправилности не угрожавају комуникацију.

ДСТ.3.2.2. Записује речи и изразе с релативном ортографском тачношћу (тако да не долази до неспоразума) и познаје и примењује фреквентна правописна правила.

ДСТ.3.2.3. Познаје и/или користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога.

ДСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.3.3.1. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у различитим аспектима свакодневног живота и прихвата постојање разлика.

ДСТ.3.3.2. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у области умећа живљења и прихвата постојање разлика; примењује неке основне елементе у области умећа живљења (нпр. начин обраћања и поздрављања).
ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ:
Наставник континуирано прати и вреднује не само постигнућа ученика, процес наставе и учења, већ и сопствени рад како би перманентно унапређивао наставни процес и осигурао квалитет наставе. Процес праћења и вредновања почиње проценом нивоа знања ученика на почетку школске године (путем иницијалног тестирања) како би наставници могли да планирају наставни процес прилагођен индивидуалним потребама и могућностима.

Процес праћења и вредновања ученичких постигнућа и напредовања реализује се формативним и сумативним оцењивањем. Док се код формативног оцењивања током године прате постигнућа ученика различитим инструментима (дијагностички тестови, самоевалуација, језички портфолио, пројектни задаци и др.), сумативним оцењивањем (писмени задаци, завршни тестови, тестови језичког нивоа) прецизније се процењује оствареност исхода или стандарда на крају одређеног временског периода (крај полугодишта, године, циклуса образовања). Током наставе ученици се оспособљавају и за објективну самопроцену, као и објективну процену других. Оцењивање и вредновање су саставни део процеса наставе и учења, и њима треба да се обезбеди напредовање ученика у остваривању исхода, као и квалитет и ефикасност наставе. Оцењивање је увек: објективно; релевантно; разноврсно; прилагођено садржајиму, критеријумима и ученичким могућностима; инструктивно; јавно; правично; редовно и благовремено; без дискриминације; уважава индивидиалност.

Сврха оцењивања је и јачање мотивације за напредовањем код ученика. Елементи који се вреднују су разноврсни и они доприносе стварању свеопште слике о напредовању ученика, јачању њихових комуникативних компетенција, развоју вештина и способности неопходних за даљи рад и образовање. То се постиже оцењивањем различитих елемената као што су језичке вештине (читање, слушање, говор и писање), усвојеност лексичких садржаја и језичких структура, примена правописа, ангажованост и залагање у раду на часу и ван њега, примена социолингвистичких норми. Приликом оцењивања и вредновања ученицима су познати начини провере и оцењивања. Они су усаглашени са техникама, типологијом вежби и врстама активности које су примењиване на редовним часовима, као и начинима на који се вреднују постигнућа.
Формативно и сумативно оцењивање ученика биће вршено путем:


  • посматрања и праћења рада и активности на часу

  • усмених провера

  • задатака у радном делу уџбеника и радној свесци

  • тестова слушања

  • ученичких радова/ пројеката, паноа и презентација

  • вођења сопственог речника

  • домаћих задаци

  • диктата и петнаестоминутних провера

  • писмених и контролних задатака

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК

Разред: пети

Недељни фонд часова: 2

Годишњи фонд часова: 72



Циљ наставе француског језика заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.

Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању како страног тако и матерњег језика. Током основног образовања ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.

Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

НАСЛОВ УЏБЕНИКА: Nouveau Pixel 1, A1 (Уџбеник и радна свеска за 5. разред основне школе)

АУТОР(И): Уџбеник – Catherine Favret, Радна свеска – Catherine Favret, Sylvie Schmitt

ИЗДАВАЧ: Datastatus, , 2016.


БРOЈ И НАЗИВ ТЕМЕ/ ОБЛАСТИ


ИСХОДИ

НАСТАВНИ САДРЖАЈИ

По завршеној теми/области ученици су у стању да у усменој и писменој комуникацији:

Ученици у усменој и писменој комуникацији уче и

увежбавају:

1Destination français!

- Поздрављање

- Представљање себе и других у најједноставнијем облику;


- поздраве и отпоздраве, примењују најједноставнија језичка средства;

- представе себе и друге;





- формално и неформално поздрављање; устаљена правила учтивости, име и презиме, надимке (Bonjour/Salut/Au revoir/Ça va? S’il vous plaît/Enchanté,e/Comment tu t’appelles? Je m‘appelle/J‘habite! Je me présente.... Je suis ...Merci

- представљање, Je m‘appelle/J‘habite! Je me présente.... Je suis ...Merci



2. Au collège

Представљање себе и других; давање основних информација о себи; давање и и тражење основних информација о другима



- представе себе и другог;

- разумеју јасно постављена једноставна питања о себи и одговоре на њих

- разумеју упутства и налоге и реагују на њих;

- препознају и наведу називе школског прибора и говоре о свом распореду часова;

- наведу земље француског говорног подручја;

- препознају и наведу бројеве од 0-50, називе дана, школске предмете, школски прибор




- формално и неформално представљање, име и презиме, земља порекла, земље немачког говорног подручја.

( Qui c’est? C’est Marie). Qui c‘est? C’est un élève

- називе школског прибора и распоред часова;

-презент правилних глагола (aimer, adorer, détester...) и глагола être, у првом и другом лицу једнине.

- употребу одређеног и неодређеног члана.

- речи и изразе уведене и обрађене у 1. теми.

- језичке структуре из 1. теме;


3. Joyeux anniversaire

- Разговарање о својим и туђим хобијима

- Предлагање заједничке активности и договор око исте,прихвтање и одбијање позивнице


- да поставе питање другоме шта воли да ради/који хоби има, и да одговоре на такво питање

- да постигну договор око заједничке активности, давањем предлога и прихватањем или одбијањем исто

- да опишу некога и упуте телефонски позив

- прпознају и наведу бројеве до 100

- прпознају и наведу месеце, адресу и број телефона


- презент неправилних глагола(avoir, aller, être..) и глагола pouvoir i venir, у другом лицу једнине.

- упитне реченице уз помоћ est-ce que....

- одричан облик ( ne…. pas ) ;

- речи и изразе уведене и обрађене у 2. теми.

- језичке структуре из 2. теме;


4. Fêtes de famille

- Постављање и одговарање на питања о породици

- Изражајно рецитовање


- представе чланове породице

- да препознају и наведу основне боје и гардеробу

- систематизују обрађено градиво кроз напамет научену песму

- правилно изговарају и акцентују научене речи

- знају основне информације о земљама француског говорног подручја

- обрађено градиво користе кроз 4 језичке вештине: читање, слушање, писање, говор

- поставе питања о некоме и нечему користећи прилоге за количину


- називе за чланове породице и присвојни придев ( ma soeu,ton père, ses frères ) - речи и изразе уведене и обрађене у 2. и 3. теми.

- да правилно употребе боју са гаредеробом ( robe rouge, pantaloon noir…)

- Упитне речи ( qui, où, quand, combien ) Où habites-tu? , Qui c’est? C’est quand ton anniversaire?

- језичке структуре из 2. и 3. теме;

- сложено будуће ( futur proche) време и презент глагола vouloir

- да у међусобној сарадњи у оквиру групног рада направе једноставан пројекат

- основне информације о земљама француског говорног подручја

- обрађено градиво користе кроз 4 језичке вештине: читање, слушање, писање, говор



5. Loisirs jeunes

- Вођење разговора о слободним активностима и спортовима,деловима тела и изражавање осећањa




- препознају и наведу слободне активности и спортове којима се баве

- говоре о деловима тела и осећањима

- да питају друге за мишљење о нечему и да одговоре на такво питање

- да одговоре на „Зашто...“ питања

- да дају наређења и инструкције

- да сместе особу или предмет у простор



- називе спортова и слободних активности ( faire de+ basket, football, musique, sieste, theater…)

- постављање и одговарање на питања везана за делове тела и осећања ( est-ce que tu as mal au dos? Non, j’ai mal à la tête..)

- глаголски начин императив ( Parle… Lève le bras…)

- питање зашто ( Pourquoi il a mal au ventre? Parce que….)

- предлози за место ( devan, sous, sur...) Le livre est sur la table

- речи и изразе који су се радили у 4. теми.

- језичке структуре из 4. теме;


6. La ville

- Вођење разговора о местима у граду и показивање правца, и о превозним средствима



- именују места и институције у граду

- да кажу где желе да стигну у граду, правац кретања

- да имненују превозна средства која се најчешће користе уз правилну употребу глагола ( prendre ).


- речи којима се именује институције у граду

- предлог A\EN испред превозних средстава

- промену, значење и употребу глагола „möchten“

- неправилни глагол PRENDRE

- употреба редних бројева ( premier, deuxièe…)

- речи и изразе који су се радили у 5. теми.

- језичке структуре из 5. теме;


7. Une heure dans le monde

- Вођење разговора о временским приликама, сатници

Вођење разговора о префесијама и националностима


- питају и кажу колико је сати, која су годишња доба и стране света, и у које доба дана и у које време обављају активности

- основне информације о временским приликама

- именују и препознају националности и занимања

- обрађено градиво користе кроз 4 језичке вештине: читање, слушање, писање, говор




- називе делова дана

- предлоге испред земаља ( Au\en\aux

- изразе за разговор о сатници/времену

- фразе за договорање са пријатељима

- речи и изразе у вези са занимањима и национаалностима ( un artiste serbe..).

- језичке структуре из 6. теме;

- основне информације о временским приликама ( il pleut, il fait chaud, Il fait beau..)

- обрађено градиво користе кроз 4 језичке вештине: читање, слушање, писање, говор







ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИН И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (по областима)

Граматика

Сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом кроз развноврсне контекстуализоване примере у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим, уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.

У што већој мери се укључују граматичке категорије које су типичне и неопходне за свакодневни говор и комуникацију, и то кроз разноврсне моделе, применом основних правила и њиховим комбиновањем. Тежи се да се граматика усваја и рецептивно и продуктивно, кроз све видове говорних активности (слушање, читање, говор и писање, као и превођење), према јасно утврђеним исходима наставе страних језика. Граматичке категорије су разврстане у складу са Евопским референтим оквиром за живе језике за сваки језички ниво који подразумева прогресију језичких структура према комуниктивним циљевима: од простијег ка сложенијем и од рецептивног ка продуктивном. Цикличним понављањем претходно усвојених елемената надограђују се сложеније граматичке структуре. Наставник има слободу да издвоји граматичке структуре које ће циклично понављати у складу са постигнућима ученика, као и потребама наставног контекста.



Вокабулар

Кроз текстове и вежбања обрадиће се вокабулар потребан за свакодневну комуникацију ( боје, основни бројеви до 101, предмети, намирнице, превозна средства, слободно време, дани у недељи и месеци, одећа, породица). Повремено ће се користиће визуелна средства и енглески језик како би ученици лакше усвојили вокабулар.

Говор

Усвјање говора реализоваће се кроз читање текстова, монолошко излагање или кроз интеракцију у којој се размењују информације између два или више саговорника. Уз коришћење аудио снимака ученици ће препознати, репродуковати и усвојити правилно акцентован говор. Током часа наставник ће користити француски језик за давање основних инструкција за рад, а матерњи језик за давање граматичких објашњења. Такође ће подстицати ученике да употребљавају францускијезик на часу и у интеракцији ван часа.

Комуникација

Ученици ће усвојити основне комуникативне принципе комуникацији и елементе културе кроз текстове и конкретна вежбања. Кроз те текстове и вежбања научиће да пруже основне информације о себи и другима, опишу себе и друге (физички опис и особине), изразе своје мишљење, да се снађу у продавници или ресторану и слично.

Култура

Са француском културом и обичајима, начином живота у Француској, образовним системом Француске ученици ће се упознати кроз текстове из уџбеника. Уочавањем сличности и разлика између француске и наше културе, ученици ће развити свест о другој култури, као и позитиван став према припадницима друге културе који се у мањој или већој мери разликују од њих. Наставник ће употребити и аудио-визуелна средства да им приближи францускукултуру. Заинтересовани ученици направиће пано француској


Упутство за дидактичко-методичко остваривање програма

Наставни програм за стране језике у основној школи усмерен је на развој функционалних знања и заснован је на комуникативно дефинисаним исходима учења, односно активностима које ученик успешно реализује користећи страни језик. Језичке активности слушања, читања, (раз)говора и писања у наставном програму посматрају се интегративно, као нераздвојиве компоненте аутентичне комуникације појединца у било којој говорној заједници. Полазећи од исхода, односно онога што је ученик у стању да оствари у различитим врстама и видовима комуникације (усмене, писане, делимично и оне невербалне), формално и садржински централну позицију наставног програма заузимају управо комуникативне функције (нпр. поздрављање; представљање себе и других; давање основних информација о себи; давање и тражење основних информација о другима; разумевање и давање једноставних упутстава и налога; позив и реаговање на позив за учешће у заједничкој игри; исказивање молби, захтева, захвалности, планова, намера, саглашавања, противљења, допадања, недопадања, жеља, потребаи сл.). На основу комуникативних функција дефинисане су језичке активности помоћу којих се оне могу остварити, а које укључују постепено усавршавање способности разумевања говора, разумевања писаног текста (од трећег разреда), интерактивног усменог и писаног изражавања. Захваљујући цикличној и континуалној концепцији наставног програма, комуникативне функције се преносе, усвајају и увежбавају током читавог образовног циклуса, с растућим степеном сложености. Исходи, комуникативне функције и језичке активности дефинисани су као опште лингвистичке категорије, и стога су за све стране језике идентични. Како би се, међутим, исходи, функције и активности операционализовали, понуђени су и примери реализације, и то за сваки појединачни страни језик. Њима се илуструју неке од најфреквентнијих и узрасно најадекватнијих могућности за вербалну реализацију комуникативних функција.



Комуникативна настава посматра језик као средство комуникације. Стога је и програм усмерен ка исходима који указују на то шта је ученик у процесу комуникације у стању да разуме и продукује. Табеларни приказ наставника постепено води од комуникативне функције као области, преко активности које у настави оспособљавају ученика да комуницира и користи језик у свакодневном животу, у приватном, јавном или образовном домену. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике у атмосфери заједништва и међусобне сарадње;

- говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

- наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке, укључујући њене културолошке и васпитне елементе, као и елементе социјализације;

- битно је значење језичке поруке;

- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

- са циљем да се унапреди квалитет и обим језичког материјала, настава се заснива и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

- наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа;

- сви граматички садржаји уводе се индуктивном методом кроз разноврсне контекстуализоване примере у складу са нивоом, а без детаљних граматичких објашњења, осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се вреднује и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту.
Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће категорије:

- усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину;

- поимање наставног програма као скупа динамичних, заједнички припремљених и прилагођених задатака и активности;

- наставник треба да омогући приступ новим идејама и њихово прихватање, као и креирање нових идеја;

- ученици се посматрају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

- наставни материјали представљају један од извора активности и морају бити праћени употребом додатних аутентичних материјала;

- учионица је простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

- рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче развој когнитивних способности ученика (запажање, анализа, закључивање итд.);

- за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто, а користе се и интернационализми и речи које су им познате, као и визуализација као средство семантизације.

Технике / активности


  • Током часа динамично се смењују технике / активности које не трају дуже од 15 минута.

  • Слушање и реаговање на упутства наставника на страном језику или са аудио-записа (слушај, пиши, повежи, одреди, пронађи, али и активности у вези са радом у учионици: нацртај, исеци, обој, отвори/затвори свеску, итд.)

  • Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.)

  • Мануелне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера и сл.)

  • Вежбе слушања (према упутствима наставника или са аудио-записа повезати појмове, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.)

  • Игре примерене узрасту и дидактичком захтеву (за загревање, развијање пажње и концентрације, јачање мотивације, увођење нове језичке грађе или пак утврђивање).

  • Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим, компарације...).

  • Решавање „текућих проблема” у разреду, тј. договори и мини-пројекти.

  • „Превођење” исказа у гест и геста у исказ.

  • Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (планирање различитих активности, извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације).

Општа предметна компетенција

Општа предметна компетенција или језичка комуникативна компетенција обухвата поседовање свести о језику као комуникационом средству, располагање основном језичком писменошћу и схватање повезаности између jезикâ и културних идентитета. Она омогућава ученику да се користи једноставним језичким средствима у циљу обављања елементарне писмене и усмене комуникације, остваривања интеракције и преношења информативних и других садржаја из полазног језика ка циљном и обрнуто, у приватном, јавном и образовном контексту.



Основни ниво

Ученик разуме главне информације у најједноставнијим писаним и усменим исказима. У усменом и писаном општењу користи најједноставнија језичка средства за исказивање информација о себи и својим непосредним потребама. Познаје основне граматичке и лексичке елементе. Разуме основне појаве и процесе циљне културе.



Средњи ниво

Ученик разуме препознатљиве и предвидиве информације у фреквентнијим и једноставнијим врстама писаних текстова и формама усменог општења, а које се односе на њему блиске ситуације и појаве.

Користи типске фразе, готове изразе, конструкције и просте реченице за формулисање конкретних исказа везаних за сопствену личност и свакодневне активности или послове. Познаје одређени број правилних граматичких елемената и структура и основну лексику из домена сопствене свакодневице и непосредног интересовања. Поседује свест о суштинским сличностима и разликама између своје и циљне културе.

Напредни ниво

Ученик разуме већи број речи и израза у свакодневној усменој и писаној комуникацији, везаних за сопствену личност, окружење, интересовања, школски контекст. Поседује елементарни репертоар језичких средстава за савладавање типичних и уобичајених свакодневних комуникативних ситуација.

Ученик познаје већину једноставнијих и одређени број сложенијих граматичких правила и фреквентне лексике. Ученик прихвата постојање разлика између сопствене и циљне културе и прилагођава своје понашање основним општеприхваћеним друштвеним конвенцијама.

Специфичне предметне компетенције

1) ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Функционално-прагматичка компетенција представља комуникативну компетенцију у ужем смислу и обухвата умеће рецепције (разумевања говора и разумевања писаног текста), умеће продукције (писано и усмено изражавање), умеће интеракције и умеће језичког посредовања (медијације).



Основни ниво

Ученик разуме најфреквентније речи и изразе из свакодневног спорог и разговетног говора, као и најједноставније писане текстуалне форме. Уме да обави основне комуникативне активности (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање, пружање информација о себи, распитивање о суштинским информацијама које се тичу саговорника).



Средњи ниво

Ученик разуме уобичајене речи, изразе, фразе и кратке везане усмене исказе и записе који се тичу његових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања. Сналази се у кратким и увежбаним комуникационим секвенцама и улогама, уз употребу научених и уобичајених фраза и формула (постављање питања и давање одговара).



Напредни ниво

Ученик разуме фреквентне и уобичајене писане и усмене исказе, као и кратке, једноставне текстове и усмене прилоге везане за познате теме, појаве и догађаје. Обавља основне језичке функције (давање и тражење, тј. размена информација о искуствено блиским датостима и појавама, једноставно исказивање идеја и мишљења), у писаном и усменом општењу, уз успостављање базичног, али ефикасног друштвеног контакта.



2) ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

Лингвистичка компетенција се односи на познавање и разумевање принципа функционисања и употребе језика и обухвата фонолошко-фонетска, правописна, лексичка, семантичка, граматичка (морфосинтаксичка) знања.



Основни ниво

Ученик познаје изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и неких најчешћих гласовних група. Повезује гласове и начин(е) њиховог записивања у увежбаним речима. Познаје ограничени број регуларних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог контигента језичких средстава. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за савладавање основних комуникативних активности.



Средњи ниво

Ученик познаје исправан изговор већине гласова и гласовних група, уз ограничења акценатско-интонацијске природе. Ученик исправно записује гласове и гласовне комбинације и познаје одређен број основних правописних правила. Ученик познаје једноставне граматичке елементе и конструкције. Ученик познаје ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.



Напредни ниво

Ученик углавном правилно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у тежим и неувежбаним комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила. Записује речи и изразе с релативном ортографском тачношћу и познаје фреквентна правописна правила. Познаје одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе именица, глагола, придева, прилога. Ученик познаје фреквентне лексичке елементе који се односе на искуствено блиске теме и ситуације.



3) ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Основни ниво

Ученик познаје основне појаве и процесе који одликују свакодневни живот циљне културе / циљних култура, познаје основне просторне и временске оквире развоја циљне културе / циљних култура, као и најзначајније личности и дела из историје и савременог доба. Ученик показује интересовање за одређене појаве и личности циљне културе.



Средњи ниво

Ученик поседује основна знања о разликама у свакодневном животу и разуме да су разлике последица сложености културе. Ученик познаје и разуме основне природне и друштвене специфичности циљне културе. Ученик поседује свест о основним сличностима и разликама између своје и циљне културе и препознаје/избегава најкритичније табуе и неспоразуме у комуникацији. Негује позитиван и отворен став према разликама које препознаје између своје и циљне културе.



Напредни ниво

Ученик поседује општа знања о свакодневном животу, друштву и култури страног/страних језика. Разуме утицај природних и друштвених појава на процесе у властитој и циљној култури; разуме положај земаља циљне културе у свету и њихову везу са властитом културом. Прихвата разлике које постоје између властите и циљне културе и уме да прилагоди понашање основним конвенцијама. Негује став отворености и радозналости према циљној култури / циљним културама и поседује основне вештине за критичко истраживање и разумевање појава циљне и властите културе.



Кључни појмови: култура, правопис, лексика, семантика, граматика, изговор, јачање вербалног самопоуздања, развијање пажње и концентрације, мануелне активности

Корелација са другим предметима: српски језик, енглески језик, грађанско васпитање, математика, домаћинство, ликовна култура, музичка култура, географија

najviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviиnajviи

Наведени исходи и компетенције воде ка следећим стандардима:

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.1.1.1. Разуме најједноствније речи, имена, бројеве (нпр. цене, датуме, изразе за количину и меру) и успева да их запише, уколико му се саопштавају или диктирају полако и разговетно и уколико су јасно контектуализовани.

ДСТ.1.1.2. Разуме значење најфреквентнијих речи, фраза и других основних лексичких елемената у оквиру једноставних, кратких , јасно контекстуализованих усмених исказа.

ДСТ.1.1.3. Разуме и прати једноставна упутства и обавештења која се односе на познате ситуације, а исказана су спорим темпом и разговетно.

ДСТ.1.1.4. Разуме споро и разговетно артикулисана јасно контекстуализована питања која се односе на непосредне личне потребе и интересовања, породицу, блиско окружење.

ДСТ.1.1.5. Разуме основни смисао најједноставније конверзације, тј. предмет разговора који прати, уколико саговорници говоре довољно разговетно и споро.



РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ДСТ.1.1.6. Препознаје лична и друга имена, као и најуобичајеније интернационализме, разуме фреквентне речи и изразе.

ДСТ.1.1.7. Разуме кратке и једноставне поруке у белешкама, електронским порукама (мејл, СМС).

УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.1.1.10. Чита наглас (изражајно) кратке и једноставне текстове (показујући да прати њихов општи смисао).

ДСТ.1.1.11. Успоставља и одржава друштвени контакт користећи најједноставнија језичка средстава приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, давања података о себи, распитивања о основним подацима који се тичу саговорника.

ДСТ.1.1.12. Саопштава саговорнику основне информације о себи и најближем окружењу (породица, кућни љубимци, место становања, школа, хоби).

ДСТ.1.1.13. Најједноставнијим језичким средствима тражи од саговорника одређени предмет.

ДСТ.1.1.14. Најједноставнијим језичким средствима, уз употребу увежбаних фраза, именује и описује људе и ствари из свог непосредног окружења или везане за лична искуства.

ДСТ.1.1.15. Поставља најједноставнија питања личне природе (о блиским темама, потребама, интересовањима, предметима у нечијем поседу) и одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.1.1.16. Најједноставнијим језичким средствима саопштава шта воли, а шта не и поставља иста/таква питања саговорнику.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.1.1.17. Пише најједноставније податке о себи и лицима из свог блиског окружења, у обрасцима, упитницима или табелама.

ДСТ.1.1.20. Пише кратке и једноставне поздраве и поруке (као СМС, путем електронске поште или социјалне мреже).

ДСТ.1.1.21. Повезује неколико кратких исказа у везани текст о блиским темама.

ДСТ.1.1.22. На матерњем језику преноси саговорнику општи смисао јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...).

ДСТ.1.1.23. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику.

ДСТ.1.1.24. На матерњем језику саопштава основну тему и најопштији садржај кратког писаног текста на страном језику.

2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.1.2.1. Препознаје и разумљиво изговара једноставније гласове и најчешће гласовне групе и познаје основне интонацијске схеме (нарочито упитну).

ДСТ.1.2.2. Правилно записује познату лексику.

ДСТ.1.2.3. Познаје и/или користи ограничени број правилних морфолошких облика и синтаксичких структура у оквиру наученог репертоара језичких средстава.

ДСТ.1.2.4. Користи елементарне и најфреквентније речи и изразе за обављање основних комуникативних активности.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.1.3.1. Познаје основне појаве свакодневног живота циљних култура (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ДСТ.1.3.2. Зна за регије и државе у којима се страни језик користи као већински.

1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.2.1.1. Разуме фреквентне речи и изразе као главне носиоце значења у кратким саопштењима на блиске теме.

ДСТ.2.1.3. Разуме једноставнија упутства и поступа у складу с њима.

ДСТ.2.1.4. Разуме краћа саопштења и питања која се односе на блиску и познату тематику.

ДСТ.2.1.5. Разуме предмет краће усмене интеракције о личним и породичним стварима, непосредном друштвеном окружењу, природној средини.

ДСТ.2.1.6. Разуме спорији, јасно артикулисани монолошки исказ од неколико реченица, уз одговарајуће паузе и понављања.



УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.2.1.16. Успева да на кратко поведе и/или одржи разговор на блиске и познате теме.

ДСТ.2.1.17. У оквиру размене информација са саговорником о темама од непосредног личног интереса повезује неколико реченица у смислену целину.

ДСТ.2.1.18. На једноставан начин тражи од саговорника предмет, објашњење, услугу.

ДСТ.2.1.19. Једноставним средствима описује или представља људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности.

ДСТ.2.1.20. Поставља једноставнија питања о темама које одговарају његовим интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.2.1.21. Исказује допадање и недопадање, слагање и неслагање.

ДСТ.2.1.22. Размењује основне информације о плановима и обавезама.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.2.1.27. Пише кратке текстове на блиске теме у којима описује себе, своју породицу и окружење, користећи фреквентне кохезивне елементе.



2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.2.2.1. Препознаје и разумљиво изговара већину гласова и гласовних група, уз одређена прозодијска ограничења (акценти, интонација, дужина).

ДСТ.2.2.2. Исправно записује фреквентне и увежбане краће речи, познаје и примењује одређен број основних правописних правила.

ДСТ.2.2.3. Познаје и/или користи једноставније граматичке елементе и конструкције.

ДСТ.2.2.4. Поседује ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање свакодневних конкретних активности и потреба.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.2.3.1. Разуме и описује сличности и разлике у свакодневном животу (нпр. начин исхране, радно време, навике, празници, разонода).

ДСТ.2.3.2. Познаје основне елементе у области умећа живљења (начин обраћања и поздрављања, тачност, конвенције и сл.).

ДСТ.2.3.5. Познаје основне одлике регија и држава у којима се страни језик користи као већински.



1. ФУНКЦИОНАЛНО-ПРАГМАТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

РАЗУМЕВАЊЕ ГОВОРА

ДСТ.3.1.1. Разуме саопштења, упутства, молбе итд. које се тичу његових потреба и интересовања.

ДСТ.3.1.2. Разуме основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са)говорника, уколико се говори разговетно и умереним темпом.

ДСТ.3.1.3. Разуме кратко и једноставно монолошко излагање на узрасно адекватне и блиске теме, као и презентације праћене визуелним елементима.



РАЗУМЕВАЊЕ ПИСАНОГ ТЕКСТА

ДСТ.3.1.6. Разуме општи смисао и релевантне информације на блиске теме у порукама, писмима, мејловима.



УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.3.1.13. Описује себе и околину, школски контекст и приватан живот, свакодневне навике, претходне и планиране активности и догађаје.

ДСТ.3.1.14. Поставља неколико повезаних питања у низу, на познате теме у вези са личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама, уз евентуалну помоћ и понављање; одговара на слична питања саговорника.

ДСТ.3.1.15. Објашњава зашто му се нешто допада или не допада, зашто се слаже или не слаже, зашто нешто воли или не; на једноставан начин износи и образлаже своје ставове и мишљење.



ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ

ДСТ.3.1.19. Пише обична и електронска писма у којима с пријатељима и познаницима договара активности и једноставним језичким средствима обрађује/спомиње узрасно релевантне теме.

ДСТ.3.1.20. Саставља краће текстове од неколико повезаних реченица о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота.

ДСТ.3.1.21. На једноставан начин описује догађаје и обављене активности.



2. ЛИНГВИСТИЧКА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.3.2.1. Углавном коректно изговара све гласове и гласовне групе, чак и у понеким тежим комбинацијама гласова, уз поштовање акценатско-интонацијских правила, а евентуалне неправилности не угрожавају комуникацију.

ДСТ.3.2.2. Записује речи и изразе с релативном ортографском тачношћу (тако да не долази до неспоразума) и познаје и примењује фреквентна правописна правила.

ДСТ.3.2.3. Познаје и/или користи одређени број граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке, као и основне начине творбе и флексије именица, глагола, придева, прилога.

ДСТ.3.2.4. Користи фреквентне лексичке елементе који се односе на теме и ситуације из његовог непосредног искуства.

3. ИНТЕРКУЛТУРНА КОМПЕТЕНЦИЈА

ДСТ.3.3.1. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у различитим аспектима свакодневног живота и прихвата постојање разлика.

ДСТ.3.3.2. Разуме основне сличности и разлике између своје и циљних култура у области умећа живљења и прихвата постојање разлика; примењује неке основне елементе у области умећа живљења (нпр. начин обраћања и поздрављања).

Упутство за формативно и сумативно оцењивање ученика:


  • посматрање и праћење рада и активности на часу

  • усмена провера кроз играње улога у паровима

  • задаци у радном делу уџбеника и радној свесци

  • тестови слушања

  • ученички радови/ пројекти, панои и презентације

  • вођење сопственог речника

  • домаћи задаци

  • диктати и петнаестоминутне провере

  • писмени и контролни задаци

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Разред: пети

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36


Циљ наставе и учења предмета: Циљ наставе и учења грађанског васпитања је да ученик изучавањем основних принципа, вредности и процедура грађанског друштва постане свестан својих права и одговорности, осетљив за потребе појединаца и заједнице и спреман да активно делује у заједници уважавајући демократске вредности






ИСХОДИ

По завршеној области/теми ученик ће бити у стању да:



ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

− разликује жеље од потреба и наведе примере везе између потреба и људских права;

− препозна своје потребе, као и потребе других и да их уважава;

− штити своја права на начин који не угрожава друге и њихова права;

− учествује у доношењу правила рада групе и поштује их;

− аргументује потребу посебне заштите права детета;

− на примеру препозна уграђеност права деце у основним документима која уређују рад школе;

− наводи примере и показатеље остварености и кршења дечијих права;

− наводи чиниоце који утичу на остварење дечијих права;

− поштује права и потребе ученика који су у инклузији у његовом одељењу /школи;

− препозна ситуације кршења својих права и права других;

− идентификује кршење људских права на примеру неког историјског догађаја




ЉУДСКА ПРАВА

Права детета




Потребе и права

Потребе и жеље.

Потребе и права.

Права и правила у учионици.

Правила рада у учионици, доношење групних правила.
Права детета у документима о заштити права

Посебност права детета и људска права.

Конвенција о правима детета.

Врсте права.

Показатељи остварености и кршења дечијих права .

Конвенција о правима детета у документима која се односе на школу









− поштује правила одељењске заједнице и правила на нивоу школе;

− поступа у складу са моралним вредностима грађанског друштва;

− искаже свој став о значају правила у функционисању заједнице;

− понаша се у складу са правилима и дужностима у школи;

− наводи начине демократског одлучивања;

− препозна одговорност одраслих у заштити права деце;

− објасни улогу појединца и група у заштити дечијих права;

− реално процени сопствену одговорност у ситуацији кршења нечијих права и зна коме да се обрати за помоћ









ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО

Школа као заједница





Права и функционисање заједнице Моје заједнице.

Школа као заједница.

Одлучивање у учионици и школи. Гласање и консензус као демократски начини одлучивања.
Одговорности и обавезе у заједници Одговорност деце.

Одговорности одраслих (родитеља, наставника).

Кршење и заштита права

Шта могу и коме да се обратим у ситуацијама насиља



- препозна и анализира сличности и разлике изнеђу ученика у групи

- прихвата друге ученике и уважава њихову различитост

- проналази примере моралних поступака у књижевним делима које чита, у медијима и у свакодневном животу

- наводи примере из свакодневног живота предрасуда, стереотипа, дискриминације, нетолеранције по различитим основама;

- проналази примере нетолеранције и дискриминације у књижевним делима која чита;

- у медијима проналази примере предрасуда, стереотипа, дискриминације, нетолеранције по различитим основама и критички их анализира

- препозна и објасни врсте насиља

- прави разлику између безбедног и небезбедног понашања на друштвеним мрежама;

- заштити од дигиталног насиља

- анализира сукоб из различитих углова

(препознаје потребе учесника сукоба) и налази конструктивна решења прихватљива за све стране у сукобу;

- аргументује предности конструктивног начина решавања сукоба





ПРОЦЕСИ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Сукоби и насиље


Наши идентитети

Наше сличности и разлике

(раса, пол, национална припадност, друштвено порекло, вероисповест, политичка или друга уверења, имовно стање, култура, језик, старост и инвалидитет).

Стереотипи и предрасуде.

Дискриминација.

Толеранција.


Cукоби и насиље

Сукоби и начини решавања сукоба.

Предности конструктивног решавања сукоба.

Врсте насиљa: физичко, активно и пасивно, емоционално, социјално, сексуално, дигитално.

Реаговање на насиље.

Начини заштите од насиља



− препознаје примере грађанског активизма у својој школи и исказује позитиван став према томе;

− идентификује проблеме у својој школи;

− прикупља податке о проблему користећи различите изворе и технике;

− осмишљава акције, процењује њихову изводљивост и предвиђа могуће ефекте;

− активно учествује у тиму, поштујући правила тимског рада (у групној дискусији показује вештину активног слушања, износи свој став заснован на аргументима, комуницира на неугрожавајући начин);

− учествује у доношењу одлука у тиму/групи поштујући договорене процедуре и правила;

− учествује у извођењу акције;

− процењује ефекте спроведене акције и идентификује пропусте и грешке;

− презентује, образлаже и аргументује изабрану акцију и добијене резултате за унапређивање живота у школи






ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ




Планирање и извођење акција у школи у корист права детета

Учешће ученика у школи.

Избор проблема.

Тражење решења проблема.

Израда плана акције.

Анализа могућих ефеката акције.

Планирање и извођење акције.

Завршна анализа акције и вредновање ефеката.

Приказ и анализа групних радова









ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИН И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (по областима)

ЉУДСКА ПРАВА

Права детета

Путем интерактивног и радионичарског начина рада подстицати ученике да на почетку петог разреда разговарају о потребама, жељама и правима, да кроз примере уоче везу између ових појмова. Користећи симулацију и игру улога наставник подстиче ученике да у свакој ситуацији размишљају о потребама које стоје иза поступака. Наставник подстиче конструктивну комуникацију и труди се да сви ученици буду равноправно укључени.

Правила рада у учионици се доносе демократском процедуром, сви ученици дају предлоге на нивоу малих група, а онда се договором доносе заједничка правила рада на нивоу одељења.

Упознавање са Конвенцијом о правима детета врши се подсећањем на садржаје са којима су упознати у млађим разредима и анализом картица дечјих права, које садрже чланове из Конвенције. Наставник се труди да навођењем примера из искуства, примера поштовања и кршења права ученици разумеју права као блиска и присутна у свакодневном животу.


ДЕМОКРАТСКО ДРУШТВО

Школа као заједница

Путем интерактивног и радионичарског начина рада подстицати ученике да уоче правила понашања у заједници и у школи. Ученици се упућују на демократске начине одлучивања, као што су гласање и консензус, навођењем примера из њиховог искуства и свакодневног живота. Анализом ситуација из школе и путем игре улога омогућити ученицима да разумеју повезаност права и одговорности и препознају одговорност одраслих у заштити права деце. Наставник подстиче ученике да размишљају о активизму у ситуацијама када се крше дечја права, уоче одговорне особе у решавању ових ситуација и осмисле могућа повољна и неповољна решења у групном раду.Анализом ситуација насиља у групном раду и симулацијама ситуација и могућих решења подстиче се превенција насиља у школи.

ПРОЦЕСИ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Сукоби и насиље

Путем интерактивног и радионичарског начина рада и путем пројекција кратких едукативних филмова подстицати ученике да уочеразлике међу људима

(раса, пол, национална припадност, друштвено порекло, вероисповест, политичка или друга уверења, имовно стање, култура, језик, старост и инвалидитет). Анализом ситуација из свакодневног живота, са филма и из књижевних дела подстицати ученике да уоче примере моралних поступака, испољавања предрасуда, стереотипа и дискриминације. Дискусијом на нивоу малих група и на нивоу велике групе подржати ученике у осмишљавању начина реаговања који подразумевају толеранцију различитости. Појаснити кроз примере кључне појмове: предрасуде, дискриминација, толеранција. Пројектним моделом наставом подстаћи истраживање примера дискриминације, постојања предрасуда и стереотипа, или толеранције у ближем,или даљем окружењу, у медијима или књижевним делима. Након одређеног периода истраживања и праћења ученици презентују путем постер презентација податке до којих су дошли. Упознавање ученика са радом Тима за превенцију од насиља и Протоколом за заштиту од насиља-нивои насиља путем ПП презентације. Анализа ситуација из искуства ученика и на нивоу група разврставање ситуација по нивоима насиља. Укључивање стручњака из Полицијске управе за упознавање ученика са безбедним и небезбедним понашањем на друштвеним мрежама и заштитом од дигиталног насиља.



ГРАЂАНСКИ АКТИВИЗАМ

Путем едукативних филмова о активизму ученика и путем разговора упознати ученике са основним карактеристикама активног учешћа ученика у животу школе. На нивоу малих група анализирати живот у школи и идентификовати проблеме које ученици уочавају. Путем постер презентација мале групе излажу о проблемима које су уочили. Поштовањем демократске процедуре доноси се одлука о једном, или више проблема којима ће се бавити. Наставник кроз примере блиске ученицима упознаје ученике са елементима и израдом плана акције, поделом улога у тимском раду, реализацијом акције и начинима за процену успешности. Наставник подстиче ученике да у што краћем року израде план акције, пружа подршку у реализацији и води рачуна да се прикупе докази о реализованој акцији. Ученици путем постер или ПП презентација приказују реализацију акције, врше процену успешности и дају сугестије о евентуалним недостацима.

Кључне речи по областима:

Људска права; права детета: права, потребе, правила, Конвенција

Демократско друштво; школа као заједница: заједница, демократско одлучивање, одговорност, кршење права

Процеси у савременом свету; сукоби и насиље: предрасуде, стереотипи, дискриминација, толеранција, насиље

Грађански активизам: проблем, план акције, тимски рад, презентација, евалуација
Општа предметна кометенција: Оспособљавање ученика за активно учешће у грађанском животу и друштву

Специфичне предметне компетенције: Развијање знања, вештина и ставова који омогућавају активну улогу у грађанском животу и друштву

Међупредметне компетенције:

1. Рад с подацима и информацијама-прикупљање података, анализа и презентација

2. Решавање проблема- ученици се оснажују да препознају проблеме и активно траже решења

3. Сарадња-интерактивни начин рада, групни рад, тимски рад

4. Дигитална компетенција-прикупљање података на интернету, израда ПП презентација

5. Компетенција за учење-развијање знања, вештина и ставова

6. Одговорно учешће у демократском друштву-ученици се оснажују и подстичу да одговорно и активно учествују у друштву

7. Комуникација-изношење сопственог мишљења, осећања, ставова на конструктиван начин

8.Одговоран однос према околини-бављење непосредним окружењем, уочавање проблема

ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА
Праћење и вредновање постигнућа ученика је континуирано, на сваком часу.

Прати се:



  • Степен активности ученика на часу, индивидуално, у пару или у групи

  • Однос према раду

  • Сарадња са другим ученицима

  • Мотивисаност ученика да изнесе свој став, мишљење и да га аргументовано брани

  • Самостална припрема и презентација информација о некој теми-истраживачки задаци

  • Ангажовање у акцијама

  • Самоиницијативност

На почетку школске године ученици се упознају са сегментима праћења и елементима оцене.

На крају сваког часа ученицима се даје повратна информација о успешности реализације планираног и даје им се могућност да дају коментаре и сугестије.

У оцењивању се уважава мишљење вршњака и подстиче се самооцењивање. Посебно се истиче сваки напредак у свим претходно наведеним сегментима оцењивања.

НАЧИНИ ПРИЛАГОЂАВАЊА ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА УЧЕНИЦИМА КОЈИМА ЈЕ ПОТРЕБНА ДОДАТНА ПОДРШКА


  • укључивање у групни рад и вршњачка помоћ у извршавању задатака

  • прилагођени задаци и садржаји, према потреби

  • подстицање на изношење сопственог мишљења и учешће у играма улога

  • размена искустава са колегама

  • истицање сваког напретка и похвала са циљем јачања самопоуздања

ВЕРСКА НАСТАВА

Разред: пети

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36



Циљ наставе и учења предмета:

Да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.



Задаци верске наставе су да код ученика:

- развија отвореност и однос према Богу, другачијeм и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;

- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.



ИСХОДИ

ОБЛАСТ/ТЕМА

САДРЖАЈИ

По завршеној теми/области ученик ће:

-моћи да сагледа садржаје којима ће се

бавити настава Православног катихизиса у току 5. разреда основне школе;

-моћи да уочи какво је његово предзнање из градива Православног катихизиса обрађеног у претходном циклусу школовања



I УВОД


1. Упознавање са садржајем програма и начином рада

2. Прелиминарна систематизација



- моћи да именује неке политеистичке религије.

- моћи да наведе неке од карактеристика

политеистичких религија и културе старог века


II - РЕЛИГИЈА И

КУЛТУРА

СТАРОГ СВЕТА

1. Религија и култура старог света

2. Човек тражи Бога (Човекова жеђ за Богом и вечним животом)

3. Митови и легенде


- моћи да уочи да се Бог откривао изабраним људима, за разлику од

паганских божанстава;

-моћи да објасни да је рођење Христово

догађај који дели историју на стару и нову еру;

-моћи да наведе неке од библијских књига, њихове ауторе и оквирно време

настанка


-моћи да разликује Стари и Нови Завет

-бити подстакнут да се односи према Библији као светој књизи;



III - ОТКРИВЕЊЕ -

СВЕТ БИБЛИЈЕ

1. Божије Откривење

2. Свето Писмо (настанак, подела)



-моћи да преприча библијску причу о

постању и доживи је као дело љубави Божије

-моћи да увиди да је Бог поред видљивог света створио и анђеле

-моћи да преприча библијску приповест о стварању човека и уочи да је човек сличан Богу јер је слободан

-бити подстакнут на развијање осећаја личне одговорности према природи;

-моћи да наведе неке од последица првородног греха по човека и читаву

створену природу;

-моћи да преприча неку од библијских прича до Аврама;

-моћи да повеже причу о Нојевој барци са Црквом

-бити подстакнут на послушност као израз љубави према Богу;



IV - СТВАРАЊЕ

СВЕТА И ЧОВЕКА

1. Стварање света (Шестоднев)

2. Стварање човека "по икони и подобију"

3. Прародитељски грех

4. Човек изван рајског врта (Каин и Авељ, Ноје, Вавилонска кула)



-моћи да наведе неке од најважнијих старозаветних личности и догађаја

-моћи да уочи везу старозаветних праотаца и патријараха са Христом

-моћи да исприча да јеврејски народ

прославља Пасху као успомену на излазак из Египта

-моћи да извуче моралну поуку из

библијских приповести

-моћи да препозна старозаветне личности и догађаје у православној

иконографији.



V - СТАРОЗАВЕТНА ИСТОРИЈА СПАСЕЊА

1. Аврам и Божији позив

2. Исак и његови синови

3. Праведни Јосиф

4. Мојсије

5. Пасха


- моћи да преприча библијски опис давања Десет Божијих заповести Мојсију;

- моћи да наведе и протумачи на основном нивоу Десет Божјих заповести;

- моћи да разуме да је од односа према

Заповестима зависила и припадност Божијем народу;

- бити подстакнут да примени вредности Декалога у свом свакодневном животу.


VI - ЗАКОН

БОЖИЈИ

1. На гори Синају (Добијање Божијих заповести на гори Синају)

2. Десет Божијих заповести (Садржај Десет Божјих заповести)

3. Закон Божији као педагог за Христа (Смисао Декалога као припреме за Христа)


- моћи да препозна на слици Ковчег Завета и Скинију и да у једној реченици каже шта је мана

- моћи да именује најважније личности

јеврејског народа у Обећаној земљи

- моћи да уочи да је Светиња над

светињама посебно место Божијег

присуства

- знати да је цар Давид испевао Псалме у славу Божију

- моћи да наведе неке од старозаветних

пророка

- моћи да уочи да су старозаветни пророци најављивали долазак Месије



-увидети значај покајања и молитве као „жртве угодне Богу“ на основу одељака поучних и пророчких књига

VII - МЕСИЈАНСКА

НАДА

1. „Земља меда и млека“ (Насељавање Обећане земље (Исус Навин, Самсон...)

2. Цар Давид

3. Соломон и јерусалимски храм

4. Псалми Давидови

5. Старозаветни пророци

6. Месијанска нада





ОБЛАСТ/ТЕМА

НАЧИН И ПОСТУПЦИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА (по областима)

I УВОД


Катихизација као литургијска делатност је заједничко дело катихете (вероучитеља) и његових ученика. Катихета (вероучитељ) би требало стално да има науму да катихеза не постоји ради гомилања информација ("знања о вери"), већ као настојање да се учење и искуство Цркве лично усвоје и спроведу у живот кроз слободно учешће у Богослужбеном животу Цркве. На почетку сваке наставне теме ученике би требало упознати са циљевима и исходима наставе, садржајима по темама, начином остваривања програма рада, као и са начином вредновања њиховог рада. Врсте наставе: Настава се реализује кроз следеће облике наставе: 1) теоријска настава (35 часова) 2) практична настава (1 час). Место реализације наставе: 1) Теоријска настава се реализује у учионици; 2) Практична настава се реализује у цркви - учешћем у литургијском сабрању; Уводне часове требало би осмислити тако да допринесу међусобном упознавању ученика, упознавању ученика с циљевима, исходима, наставним садржајима, али и тако да наставник стекне почетни увид у то каквим предзнањима и ставовима из подручја Православног катихизиса, група располаже.


II - РЕЛИГИЈА И

КУЛТУРА

СТАРОГ СВЕТА

Катихета (вероучитељ) треба да упозна ученике са основним елементима религије и културе старог века, најзначајнијим паганским митовима и легендама о вечном животу и да припреми ученике за сусрет са Правим и Истинитим Богом који нам се открива у личном односу, а о чему нам сведоче Свето Писмо и Свето Предање. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на

доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања



наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе(процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

III - ОТКРИВЕЊЕ -

СВЕТ БИБЛИЈЕ

Катихета је позван да код ученика развија свест о Богу као Личности која нам се открива и да их упозна са појмовима Светог Писма и Светог Предања, као и са узроком и начином настанка Библије. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе(процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

IV - СТВАРАЊЕ

СВЕТА И ЧОВЕКА

Катихета (вероучитељ) треба да упозна ученике са истином да Бог ствара свет из љубави како би му дао вечно постојање, да их оспособи да увиде посебну улогу човека као споне између Бога и створеног света коју му је (човеку) Бог наменио, објасни им повест о прародитељском греху и упозна их са његовим последицама, укаже им на начин на који се Бог стара о свету и човеку од Адама до Ноја и пробуди у ученицима одговорност за свет који их окружује. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе(процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

V - СТАРОЗАВЕТНА ИСТОРИЈА СПАСЕЊА

Катихета (вероучитељ) треба да упозна ученике са старозаветним личностима и догађајима и њиховом повезаношћу са Христом, а посебно догађаја Пасхе, као и да им укаже на етичку вредност старозаветних списа, на библијску историју као сведочанство Божије бриге о свету и човеку, а осим тога и да их упозна са старозаветним мотивима у иконографији. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе(процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

VI - ЗАКОН

БОЖИЈИ

Катихета (вероучитељ) треба да објасни ученицима околности у којима је Бог дао Закон преко Мојсија, да им пружи основно знање о томе да се кроз Десет Божијих заповести остварује заједница Бога и људи и да оне представљају водич и припрему за Христове заповести љубави. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе(процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

VII - МЕСИЈАНСКА

НАДА

Катихета (вероучитељ) треба да упозна ученике са појмом Обећана земља и његовим значајем за изабрани Народ Божији, да им објасни значај Старозаветне Скиније и Храма, да им укаже на улогу старозаветних царева и пророка, лепоту Давидових псалама, да им објасни појам Месије и предочи им специфичност библијског текста и омогући да доживе његову сликовитост. Реализација програма требало би да се одвија у складу с принципима савремене активне наставе, која својом динамиком подстиче ученике на истраживачки и проблемски приступ садржајима тема. У току реализације стављати нагласак више на доживљајно и формативно, а мање на сазнајно и информативно. Квалитет наставе се постиже када се наставни садржаји реализују у складу са савременим педагошким захтевима у погледу употребе разноврсних метода, облика рада и наставних средстава. Имајући у виду захтеве наставног програма и могућности транспоновања наставног садржаја у педагошко дидактичка решења, наставник би требало да води рачуна и о психолошким чиниоцима извођења наставе - узрасту ученика, нивоу психофизичког развоја, интересовањима, склоностима, способностима и мотивацији ученика. У остваривању савремене наставе наставник је извор знања, креатор, организатор и координатор ученичких активности у наставном процесу. Настава је успешно реализована ако је ученик спреман да Цркву схвати као простор за остваривање своје личности кроз заједничарење са ближњима и Тројичним Богом који постаје извор и пуноћа његовог живота. Евалуацију наставе (процењивање успешности реализације наставе и остварености задатака и исхода наставе) наставник ће остварити на два начина: 1) процењивањем реакције ученика или прикупљањем коментара ученика путем анкетних евалуационих листића; 2) провером знања које ученици усвајају на часу и испитивањем ставова; Непосредно описно оцењивање ученика може се вршити кроз: усмено испитивање; писмено испитивање и посматрање понашања ученика;

В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ
ЧУВАРИ ПРИРОДЕ

Разред: пети

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36


Циљ и задаци:

Циљ наставе изборног предмета чувари природе јесте развијање функционалне писмености из области заштите животне средине,усвајање и примена концепта одрживог развоја и остваривање образовања о квалитету живота.

Задаци наставе предмета чувари природе су да ученици:

-развијају образовање за заштиту животне средине;

-развијају вредности,ставове,вештине и понашање у складу са одрживим развојем;

-развијају здрав однос према себи и другима;

-умеју да на основу стечених знања изаберу квалитетне и здраве стилове живота;

-примењују рационално коришћење природних ресурса;

-препознају изворе загађивања и уочавају последице;

-стичу способност за уочавање,формулисање,анализирање,и решавање проблема;

-развијају радозналост,активно учествовање и одговорност;

-поседују развијену свест о личном ангажовању у заштити и очувању животне средине,природе и биодиверзитета;




Р.Б.

Наставна тема

Обрада

Понављ.

Вежбе

Провера

УКУПНО

I

I Положај и улога човека у природи


4

2

9




15

II

II Природна богатства (ресурси) и одрживо коришћење

4

1

1




6

III

III Извори и последице загађивања животне средине

5

1

5




11

IV

IV Биодиверзитет-биолошка разноврсност

2

1

1




4

УКУПНО:

15

5

16




36



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ)

основни

средњи

напредни

I Положај и улога човека у природи

-основни појмови у екологији

-одрживи развој

- акције у заштити и очувању животне средине

- квалитетан и здрав стил живота


-фронтални

-индивидуални

- групни

- рад у пару

-практичан рад

-ПП презентације

-примена знања











II Природна богатства (ресурси) и одрживо коришћење

-обновљиви и необновљиви природни ресурси



- одрживо коришћење природних ресурса

-фронтални

-индивидуални

- групни

- рад у пару

-практичан рад

-ПП презентације

-примена знања











III Извори и последице загађивања животне средине

- појам,извори и врсте загађивања

- глобалне промене и глобалне последице

- смањење загађења од отпада.,рециклажа


-фронтални

-индивидуални

- групни

- рад у пару

-практичан рад

-ПП презентације

-примена знања











IV Биодиверзитет-биолошка разноврсност

-биодиверзитет

-нестајање врста и заштита


-фронтални

-индивидуални

- групни

- рад у пару

-практичан рад

-ПП презентације

-примена знања












СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ

Разред: пети

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36





Садржај програма

Број часова

Активности ученика у образовно-васпитном раду

Активности наставника у образовно-васпитном раду

Начин и поступци остваривања програмапрограма

Циљеви и задаци садржаја програма

Увод

3

-Активно слушање

-Учешће у разговору

-Гледања илустрација


Објашњава, сугерише,

мотивише,

подстиче


-наративна -илустративна

-дијалошка



-Разумевање појма прошлости

-упознавање начина проучавања прошлости

-примењивање временских одредница


Живот у праисторији

6

-Активно слушање

-Истраживање

-Илустровање

-Упоређивање

-Закључивање


Објашњава,

наводи,

сугерише,

анализира,

усмерава,

подстиче


-наративна -илустративна

-дијалошка

-текстуална

-истраживачка

-рад у пару

-рад у групи



-Разумевање временског оквира Праисторије

-Схватање промена начина живота људи током развоја

-Улога човековог ума у развитку цивилизације


Живот на Старом

Истоку

9

-Активно слушање

-Истраживање

-Читање историјских ижвора

-Илустровање

-Анализа документарног филма

-Закључивање



Објашњава,

наводи,

сугерише,

анализира,

поставља проблем, упућује на изворе


-наративна -дијалошка

-демонстративна

-илустативна

-текстуална

-истраживачка

-рад у групи

-рад у пару


-Схватање историјског тренутка распадања првобитне заједнице и настанка државе

-Разумевање разлика између класа

-Разумевање различитог начина живота људи у свакој класи

-Разумевање појма роб



Живот у Старој Грчкој

9

-Активно слушање

-Истраживање

-Анализа филма

-Анализа текста

-Закључивање

-Упоређивање



Објашњава, поставља проблем, подстиче, упућује на изворе, сугерише, анализира

-дијалошка

-демонстративна

-наративна

-илустративна

-текстуална

-истраживачка

-рад у групи и пару


-Схватање врста ропства

- Разумевање напретка цивилизације у Европи

-Критичка анализа класа на основу филма

-Разумевање разлика у класама Старе Грчке и њених полиса



Живот у старом Риму

9

-Активно слушање

-Истраживање

-Читање и анализа историјских извора

-Илустровање

-Упоређивање

-Закључивање



Објашњава, наводи, сугерише, анализира, мотивише, проверава, упућује на изворе, поставља проблем

-демонстративна

-илустративна

-дијалошка

-наративна

-текстуална

-истраживачка

-рад у групи и пару


-Разумевање начина живота у Риму

-Разумевање појма класично ропство

-Живот класа у Риму- анализа класног друштва



Циљ изучавања наставног предмета Свакодневни живот у прошлости је културни напредак и хуманистички развој ученика као и да допринесе разумевању прошлости не само владара и славних личности, већ и обичног народа-

Задаци изучавања наставног предмета Свакодневни живот у прошлости је да разумеју живот у прошлости да уоче сличности и разлике у животу људи на различитом простору и различитим епохама праисторије и Старог века
ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ, ВАЈАЊЕ

Разред: пети

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36


Циљ и задаци

  • развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја;

  • стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;

  • развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење;

  • развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, апримењују у раду и животу;

  • развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;

  • подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

  • стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;

  • омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја уметности;

  • развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.

Оперативни задаци

  • коришћење различитих техника и средстава за креативно изражавање

  • развијање способности ученика за визуелно памћење

  • покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света облика: светло- тамно, облик- боја, простор, композиција;

  • посматрају и естетски доживљавају дела ликовне уметности;

  • развијају љубав према ликовном наслеђу;

  • пратити интересовања за посећивањем музеја, изложби и јачање потреба ученика за чување културних добара

  • развијају способност за креативно и апстрактно мишљење;

  • развија моторичке способности ученика инавиек за лепо писање;

  • развијају способност сарадње и самопоуздања у тимском раду;




САДРЖАЈ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

ПР. ВЕЖБА

ЕСТ. АНАЛИЗА И ПРОЦЕЊИВАЊЕ

УКУПНО

1.

ЦРТАЊЕ

11

1

12

2.

СЛИКАЊЕ

12

0

12

3.

ВАЈАЊЕ

11

1

12

УКУПНО:

36




Трајање

садржај

Начин остваривања

Циљеви и задаци садржаја прогама


10+2

10+1+1

Цртање

-врсте и својства линија ( 2)

-линија као средство за стварање различитих квалитета површина (2)

-естетско процењивање (1)

-однос величина(2)

-лепо писање са калиграфијом (2)

-компоновање више римичких целина у простору (2)

-естетско процењивање (1)



Сликање

-својства сликарских материјала и подлога (2)

-ритмичко компоновање боја и облика (2)

-коришћење разних материјала за компоновање (2)

-визуелно споразумевање (2)

-временски и просторни низови (цртани филам,стрип) (2+1)

-сликање,естетско процењивање (1)

Вајање

- вајање,врсте вајарског материјала (4)

-везивање тродимензионалних облика у простору (2)

-слободно компоновање (2)

-обликовање употребних предмета(ситна пластика,накит) (2+1)

-вајање, естетска анализа (1)



- објашњавање, дискусија, дијалог, демонстрација

- показивање основних цртачких техника

- објашњавање и упознавање са основним ликовним елементима

- индивидуални рад и рад у групама

- коректуре и естетске анализе (заједно са ученицима )

- рад по природи (моделу )

- посете културним институцијама (музеји, галерије )

- објашњавање, разговор

- демонстрирање осн.сликарских техника

- показивање репродукција познатих сликара (чисте и замућене боје )

- креирање вежби и њихова примена

- коректуре и ест. анализе

- рад по природи и рад из маште

- посета позоришту

- кроз разговор и објашњавање упознавање ученика са основним вајарским материјалима и техникама

- репродукције 2д и 3д уметничких дела и уочавање разлика

- демонстрација рада у појединим материјалима- глина, глинамол…

- индивидуални, рад у пару и групи са ученицима

- рад по природи

- коректура и естетска анализа



- стварање различитих вредности линија и површина

-опажање ритма линија, боја, облика

-развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја;

стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства

-развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;

-развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење;

развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, апримењују у раду и животу

-подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде

-опажање боја

-асоцијације у низу покретнеслике:боје,мрље,цртежи,облици

-стварање различитихвредности форме (конвексно,конкавно,отворено,затворено)

- чврсти материјали, меки

- упознавање са ситном пластиком



Г. ДОПУНСКА И ДОДАТНА НАСТАВА

СРПСКИ ЈЕЗИК - допунска настава

НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ)

ОСНОВНИ

СРЕДЊИ

НАПРЕДНИ

Jeзик:

- Граматика:

*падежи


*глаголски облици

( презент, перфекат, футур)

*глаголи

- Правопис



Индивидуални, фронтални

-зна да ин наброји и помоћу питања да мења реч по падежима

-зна које време казују и зна да их промени по лицима

-зна да одреди да ли је глагол свршен или несвршен

( читати – прочитати)

-зна да пише речцу не уз глаголе





СРПСКИ ЈЕЗИК - додатна настава

НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ)

ОСНОВНИ

СРЕДЊИ

НАПРЕДНИ

Jeзик:

- Граматика:

*падежи


*врсте речи

*глаголи


Књижевност



Индивидуални, фронтални, разговор, рад у пару, групни, метода рада на тексу





-именује и одређује службу падежа у реченици

-познавање свих десет врста речи (на тексту)

-познавање глагола и њиховог значења

-читање и анализа књижевних дела по избору



ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - допунска настава

Недељни фонд часова:1

Годишњи фонд часова: 36

Циљеви допунске наставе су:

Допунски рад се организује за ученике који , из објективних разлога , у редовној настави немачког језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САДРЖАЈА ПРОГРАМА


Граматика


-подстицање на усвајање знања;

-мотивисање за рад;

-методе рада прилагођава карактеристикама и способностима ученика;

-интерактивно учење;

-рад у пару;

-индивидуални рад.



Ученик:

- зна да препозна врсте речи;

- зна употребу глагола и њихову промену у презенту, футуру и прошлом времену

- зна да броји до 1000;

- правилно употребљава прилоге, предлоге, компарацију придева,

- зна да састави и изрази одричну реченицу и упитну реченицу

- зна да користи модалне глаголе, герундијум


Вокабулар и изговор

-читање наглас;

-вежбање акцентовања;

-вођење сопственог речника;

-рад у пару (дијалог).



-ученик зна одређен фонд речи, уз помоћ наставника правилно чита, разуме текст и спелује

Читање и слушање са разумевањем

-читање разноврсних текстова;

-дискусија.


-ученик зна да правилно прочита текст и разуме га на слушање



Писање и писмено изражавање

-диктати;

-преписивање текстова;




Ученик:

-разуме нови текст са мањим бројем непознатих речи;

-правилно пише унапред задате речи и краће текстове.


Конверзација

индивидуално, у пару

ученик је способан да монолошки, уз претходну припрему, у неколико реченица представи себе и друге и одговара на питања везана за унапред прочитани текст

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - додатна настава

Недељни фонд часова: 1

Годишњи фонд часова: 36

Циљеви додатне наставе су:

За додатни рад се опредељују даровити ученици и посебних интересовања за енглески језик. Ангажоване ученике стога треба стимулисати и постепено их уводити у области професионалне оријентације ка широком пољу делатности које пружа знање немачког језика.




НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САДРЖАЈА ПРОГРАМА


Граматика

- усвајање и адекватна примена новог вокабулара;



- савладавање техника читања;

- повезивање појмова;



-препознавање гласова (нарочито оних који не постоје у матерњем језику);

-правилно изговарање свих гласова и интонација;

-разумевање писаног текста,а то подразумева учење граматичких специфичности;

-упознавање нових правила фонетике и морфологије.



Оспособљавање ученика да унапреди све четири вештине страног језика: писање, читање, разумевање текста и конверзација.


Оспособљавање ученика, за употребу граматичких форми и лексичких структура.


Вокабулар и изговор

Читање и слушање са разумевањем

Писање и писмено изражавање

Конверзација

Свакодневни енглески

-усавршавање језика кроз медије, интернет, читање часописа

Богаћење вокабулара, развијање међупредметних компетенција, развијање креативности ученика

ИСТОРИЈА - допунска настава

НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ)







основни

средњи

напредни

Основи проучавања прошлости
Прошлост

Време


Историја, наука о прошлости


Објашњавање појма прошлости, хронолошких одредница, временских јединица у историји и вежбање на задатим и самостално задатим примерима; размена у пару

- Разликује појмове историја, историјски извор, прошлост

- Наводи питања на која историја треба да одговoри

- Именује врсте историјских извора

- Именује где се чувају писани, а где материјални историјски извори

- Разликује и препознаје појмове: век, деценија, миленијум, ера, датум

- Одређује, уз помоћ наставника, ком веку припадају одређене године

- Уме да напише датум

- Зна којим догађајем и када почиње хришћанска ера

- Препознаје на једноставним примерима, уз помоћ наставника, временске одреднице

- Показује на линији времена године пре и после нове ере

- Наводи поделу прошлости

- Именује историјске периоде

- Ређа историјске периоде исправним хронолошким редоследом





Праисторија
Основне одлике праисторије

Основне одлике праисторије и Централни Балкан у праисторији



Објашњавање праисторије у њеним главним карактеристикама

Уочавање карактеристика праисторије на основу слика, фотографија, експоната

Показивање на карти локалитета из праисторије у Србији

Вежбање на задатим примерима самостално и у пару



- Репродукује хронолошке оквире праисторије (постанак човека-постанак писма)

- Именује праисторијска налазишта у Србији: Лепенски Вир и Винчу

- Именује најзначајнија открића праисторије: ватра, точак, метал

- На карти, уз помоћ наставника, уме да покаже главна праисторијска налазишта у Србији

- Уме у локалном музеју, на локалитету, у књизи, да покаже историјски извор везан за праисторију








Стари исток
Основна обележја Старог истока

Основна обележја Старог истока

Култура народа Старог истока


Објашњавање кључних појмова, показивање на карти, одговарање на питања

-Именује хронолошке границе Старог века

-Уме, уз помоћ наставника, да објасни настанак првих држава у долинама Нила, Тигра и Еуфрата (IV миленијум п.н.е)

-Уме на карти да покаже, уз помоћ наставника, Египат и Нил; Месопотамију, Тигар и Еуфрат

- Разликује појмовеа роб и робовласник

- Препознаје титуле владара: цар, фараон

- Препознаје на слици пирамиду

- Именује политеизам и монотеизам

- Објашњава разлику између политеизма и монотеизма

- Препознаје на примерима врсте писама Старог истока (пре свега алфабет)

- Именује Библију

- Именује Јевреје и повезује их са монотеизмом - Јудаизмом, Библијом и Јерусалимом








Античка Грчка
Најстарији период грчке историје

Грчки полиси - Спарта и Атина

Грчко-персијски ратови и Пелопонески ратови

Грчка култура

Грчка култура

Хеленистичко доба и његова култура



Објашњавање кључних појмова, показивање на карти, одговарање на питања, анализа сликовног материјала, читање, тумачење и анализа писаних историјских извора, гледање филмова, израда ленти времена

- Именује Грке, народ који је створио полисе

- Зна ко је Хомер и именује његова дела

- Именује најзначајније полисе: Спарту и Атину и показује их на карти

- Проналази на карти, уз помоћ наставника, Крит, Средоземно море, Малу Азију, Атину, Спарту, Персију, Балканско полуострво

- Објашњава, уз помоћ наставника, појмове полис, колонизација, аристократија, демократија

- Зна ко је Перикле

- Препознаје грчке полисе као робовласничке

- Именује период када су били Грчко-персијски ратови ( ½ V в. п.н.е.)

- Именује, уз помоћ наставника, победнике Грчко-персијских ратова и Пелопонеског рата

- Објашњава, уз помоћ наставника, појмове: филозофија, Олимпијске игре, политеизам, мит,еп

- Именује грчке богове: Зевса, Херу, Атину, Посејдона

- Одређује век када су се организовале прве ОИ, кад су били ратови итд.

- Именује грчко писмо (алфабет)

- Зна ко је и када је владао Александар Велики (336-323г.п.н.е.)

- Препознаје да је за Александра Македонског везан појам хеленизам

- Репродукује дефиницију хеленистичке културе









Антички Рим
Постанак Рима

Рим, светска сила Старог века

Рим у доба Царства

Пад Западног Римског царства

Римска култура

Хришћанство



Објашњавање кључних појмова, показивање на карти, одговарање на питања, анализа сликовног материјала, читање, тумачење и анализа писаних историјских извора, гледање филмова, израда ленти времена

- Показује на карти, уз помоћ наставника: Италију и Рим, територију Римске државе у њеном највећем обиму, Сингидунум, Наисус, Сирмијум, Гамзиград, Константинопољ, Јерусалим

- На ленти времена, препознаје периоде римске историје

- Разликује и препознаје појмове Република, Провинција , роб и робовласник

- Именује Сенат и Народну скупштину, као главне органе власти у Римској републици,

- Зна ко је Гај Јулије Цезар, Октавијан Август и Константин Велики ( 306-337)

- Описује римску војску на основу слике војника

- Зна шта је то Трајанова табла

- Наводи хронолошке одреднице Римског царства

- Именује Римске провинције на тлу Србије, тј. уме, уз помоћ наставника, да прочита њихове називе на карти

- Именује годину и век када је био пад Западног Римског царства (476.г)

- Објашњава ко су варвари и шта је то Велика сеоба народа

- Примењује појам политеизам на примеру римске религије

- Именује римске богове: Јупитера, Марса и Венеру

- Повезује Хришћанство са монотеизмом

- Именује оснивача хришћанства (Исус Христос)

- Наводи, уз помоћ наставника, ко су апостоли и јеванђелисти и у чему је њихов значај

- Именује свету књигу хришћана (Библија) и из чега се састоји (Стари и Нови завет)

- Препознаје на примерима симболе хришћанства

- Израђује, уз помоћ наставника, линију времена, на којој се налазе, оснивање Рима, фазе развоја Римске државе, подела Римског царства, Пад Западног римског царства, Милански едикт, владавине Цезара, Октавијана Августа и цара Константина, оснивање Цариграда, Пунске ратове и пролазак Хуна кроз Врата народа

- Проналази једноставне историјске информације у кратким текстовима









-Сналажење на историјској карти

- Израда и проналажење информација на ленти времена

- Анализа и тумачење историјских извора

- Припремање за контролни




Повећање заинтересованости за садржаје из историје кроз рад на:

- решавању асоцијација

- анализи познатих изрека и легенди

- погађању тајанствене личности

- вежбању на историјској карти

- одговарању на питања

- кроз самосталан рад и рад у пару, групи

- ланац знања



Сви до сада наведени исходи







ИСТОРИЈА - додатна настава

НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ)

основни

средњи

напредни

Основи проучавања прошлости

Прошлост

Време

Историја, наука о прошлости




- Примена знања из историје на примерима: историјских извора, у хронологији

-Самостална продукција примера

- Израда прилога о неком Музеју или Архиву по избору





- Самостално проналази примере ист.извора из породичне и личне историје и сврстава их по категоријама

- Објашњава зашто историју зовемо учитељицом живота

- Процењује релевантност врсте историјских извора за историјску науку

- Селектује историјске изворе

- Примењује знање из историјске хронологије ( уме прецизно да одреди којој деценији, веку припада одређена година)

- Одређује од које до које године пне и нове ере трају одређене деценије, векови и миленијуми

-Одређује ком делу прошлости и историјском периоду припадају одређене године


Праисторија
Основне одлике праисторије

Основне одлике праисторије и Централни Балкан у праисторији



- Закључује на основу понуђених материјалних историјских извора

-Анализирање писаних историјских извора

-Самостално сналажење на историјској карти

-Повезивање догађаја у целину на задатим примерима

-Помагање другима из разреда








- Самостално на карти да показује праисторијска налазишта у Србији

- Процењује и просуђује о напретку људског друштва кроз праисторијске периоде: развој привреде, организацију друштва...

- Повезује настанак приватне својине са настанком државе и крајем праисторије

- Уочава разлику између историјских извора из праисторије и историје на примерима из локалног музеја



Стари исток
Основна обележја Старог истока

Основна обележја Старог истока

Култура народа Старог истока


-Развијање умења коришћења историјске карте

-Развијање умења тумачења историјских извора

- Развијање умења повезивања догађаја у целину, уочавања узрочно-последичних веза; поређење две појаве...

- Помагање другима из разреда

- Савладавање почетних корака у изради паноа и презентација на задату тему








- Самостално показује на карти задате географско- историјске одреднице

- Именује Хамурабија и Рамзеса II и уме да објасни зашто су значајни

- Описује власт владара на подручјима Старог истока

- Препознаје на примерима клинопис и хијероглифе

- Закључује о значају религије и свештенства у управљању државом и у обичном животу

- Анализира поједине чланове Хамурабијевог законика

- Објашњава настанак алфабета

- Упоређује државно и друштвено уређење Египат и Месопотамију

- Савладавање почетних корака у процесу израде паноа на задату тему


Античка Грчка
Најстарији период грчке историје

Грчки полиси - Спарта и Атина

Грчко-персијски ратови и Пелопонески ратови

Грчка култура

Грчка култура

Хеленистичко доба и његова култура



-Развијање умења коришћења историјске карте

-Развијање умења тумачења историјских извора

- Развијање умења повезивања догађаја у целину, уочавања узрочно-последичних веза; поређење две појаве...

- Помагање другима из разреда

- Савладавање почетних корака у изради паноа и презентација на задату тему

-Уочавање значаја историјских личности: Александар Македонски

- Развијање критичког мишљења

-Повезивање прошлости и садашњости










- Показује на карти, без легенде, путеве грчке колонизације, Александрију, поделу Александрове државе

- Повезује прошлост и садашњост: Зна који појмови су се до данас задржали из овог периода историје

- Целовито објашњава државно уређење Атине: архонти, народна скупштина, ареопаг и друштвено уређење Атине: аристократија и демос

- Упоређује Спарту и Атину

- Анализира кроз историјске изворе тактику и стратегију, предности и мане грчке и персијске војске

- Анализира и упоређује моћ Атинског поморског савеза и Пелопонеског савеза

- Зна кад је била Маратонска битка и уме да је опише

- Зна да објасни узроке и последице Грчко-персијских и Пелопонеских ратова

- Зна када су организоване прве ОИ (776. г. п.н.е.)

- Описује самостално ОИ (трајање, учешће, Зевс, ловоров венац)

- Препознаје и наводи у садашњости остатке грчке архитектуре и културе (алфабет, ОИ, науке: историја, филозофија, драма...)

- Анализира значај битке код Гаугамеле

- Анализира и сумира слабљење грчких полиса у међусобним ратовима, ширење Македонске државе, стварање хеленистичке културе, распад Александрове државе


Антички Рим
Постанак Рима

Рим, светска сила Старог века

Рим у доба Царства

Пад Западног Римског царства

Римска култура

Хришћанство



-Развијање умења коришћења историјске карте

-Развијање умења тумачења историјских извора

- Развијање умења повезивања догађаја у целину, уочавања узрочно-последичних веза; поређење две појаве...

- Помагање другима из разреда

- Израђивање паноа и презентација на задату тему

-Уочавање и објашњавање значаја историјских личности: Цезара, Октавијана, Константина Великог

-Развијање критичког мишљења

-Повезивање прошлости и садашњости










- Описује друштвено уређење Рима: патрицији и плебејци

- Зна ко су конзули

- Објашњава значај Народне скупштине и Сената у Римској републици

- Објашњава појам Пирова победа

- Анализира зашто је Рим најразвијенија робовласничка држава Старог века

- Показује на карти битку код Кане 216.г.п.н.е и да објасни њен значај.

- Зна ко је Ханибал

- Проналази римске провинције на Балкану и повезује их са именима данашњих држава, које се ту налазе

- Објашњава зашто је Рим најразвијенија робовласничка држава Старог века

- Самостално описује Пунске ратове

- Зна ко је Трајан и у чему његов значај

- Зна када је основан Константинопољ ( 330.г)

- Уз помоћ карте, именује државе, које се данас налазе на местима некадашњих римских провинција, као и градове, који су настали на местима некадашњих римских градова на Балкану

- Упоређује принципат и доминат

- Зна којим догађајем и када је почела Велика сеоба народа

- Зна ко су Готи и какав је њихова улога у пропадању Римског царства

- Зна који владар је и када признао хришћанство у Римском царству

- Објашњава значај Божића и Васкрса за хришћане

- Упоређује основне грчке и римске богове

- Препознаје елементе римске културе у календару, именима планета

- Израђује ленту времена најзначајнијих догађаја из римске историје


-Сналажење на историјској карти

- Израда ленти времена, асоцијација, питања

- Проналажење и тумачење историјских извора

- Помагање другима у припреми за контролни




Повећање заинтересованости за садржаје из историје кроз рад на:

- изради асоцијација, питања

- проналажењу и презентацији познатих изрека и легенди

- погађању тајанствене личности

- вежбању на историјској карти

- одговарању на питања

- кроз самосталан рад и рад у пару, групи

Систематизовање знања









- Анализира и сумира најзначајније личности Старог века и уочи њихов значај

- Упоређује друштвена уређења држава Старог века, које су учили током године

- Упоређује културу држава Старог века

- Показује, са лакоћом, тражене историјско-географске одреднице из целокупног градива




ГЕОГРАФИЈА – допунска настава

Циљеви допунске наставе су:

Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за оне који желе да утврде своје знање, са циљем разумевања, препознавања , отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања, умења и вештина из наставног градива.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ )

ОСНОВНИ

СРЕДЊИ

НАПРЕДНИ

ЧОВЕК

И

ГЕОГРАФИЈА

-слушају,

питају,


описују,

препознају



ГЕ.1.1.1. оријентише се у природи и на географској карти
ГЕ 1.2.1. именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред

ГЕ 1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања







ВАСИОНА

-слушају,

питају,


описују,

препознају



ГЕ 1.2.1. именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред

ГЕ 1.2.2. описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања







ПЛАНЕТА

ЗЕМЉА

-слушају,

питају,


упоређују,

показују


ГЕ 1.2.3. Именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу) и препознаје њихове основне одлике








ГЕОГРАФИЈА – додатни рад

Циљеви додатног рада:

Додатни рад се организује за ученике који показују веће интересовање и жељу за новим сазнањима која превазилазе оквире предвиђене планом и програмом, са циљем повезивања и примене научеог.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИН РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ ( СТАНДАРДИ )

ОСНОВНИ

СРЕДЊИ

НАПРЕДНИ

ЧОВЕК И ГЕОГРАФИЈА

-разговор

-упознавање са радом, средствима за рад и начином остваривања








ГЕ.3.1.2. користи и анализира географске информације датe у писаним и

електронским медијима




ВАСИОНА

-разговор

-читање и анализа текстова

-прављење паноа








ГЕ 3.2.1. препознаје димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика

ПЛАНЕТА

ЗЕМЉА

-разговор

-оспособљавање за самостално препознавање дејства сила Земље









ГЕ.3.2.2. објашњава физичко географске законитости у географском оматачу и наводи мере за његову заштиту обнову и унапређивање

ГЕ.3.2.4. објашњава деловање и последице елементарних непогода у географској

средини и предлаже мере за превенцију, ублажавање и отклањање последица у

географској средини.


МАТЕМАТИКА - допунска настава

Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за оне који желе да утврде своје знање,са циљем разумевања,препознавања,отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања,умења и вештина из наставног градива.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ИСХОДИ

ОСНОВНИ

СРЕДЊИ

НАПРЕДНИ

ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И ДЕЉИВОСТ

-фронтални

-индивидуални

-рад у пару


  • Ученик уме да :

  • - Израчуна вредност једноставног бројевног израза и реши једноставну линеарну једначину ( у скупу природних бројева);

  • - дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим;

  • - одреди унију, пресек и разлику два скупа







ОСНОВНИ

ПОЈМОВИ ГЕОМЕТРИЈЕ

-фронтални

-индивидуални




Ученик

- влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује паралелне и нормалне праве);

- влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор);








УГАО

-фронтални

-индивидуални




Ученик

- влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван 'и угао(уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве);

- користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе,времена и углова;

- претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;

- користи различите апоене новца;

- при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокружује величине исказане датом мером;









РАЗЛОМЦИ


-фронтални

-индивидуални

-рад у пару

-групни



Ученик уме да

- прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне);

- преводи децимални запис броја у разломак и обратно;

- пореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно;

- изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где јеn дати природан број;








ОСНА

СИМЕТРИЈА


-фронтални

-индивидуални




Ученик

-интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до преклапања);







МАТЕМАТИКА - додатна настава

НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ




ИСХОДИ




основни

средњи

напредни

ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ И ДЕЉИВОСТ


-фронтални

-индивидуални

-рад у пару








Ученик

- уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза;

-оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама;

- уме да користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама;

- користи једначине и неједначине решавајући и сложеније текстуалне задатке


ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ


-фронтални

-индивидуални

-мултимедијална настава





-Решава сложене задатке применом особина основих геометријских појмова

- пребројава тачке, дужи, праве,...



УГАО


-фронтални

-индивидуални










Ученик

-рачуна са угловима

укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих,укључујући углове

на трансверзали;

- по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;

- процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);


РАЗЛОМЦИ


-фронтални

-индивидуални

-рад у пару

-групни


-мултимедијална настава









Ученик

-уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза;

- уме да користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама;

- користи једначине и неједначине решавајући и сложеније текстуалне задатке.

ОСНА

СИМЕТРИЈА


-фронтални

-индивидуални

-мултимедијална настава








-решава конструктивне задатке применом особина осне симетрије

БИОЛОГИЈА - допунска настава

Циљеви допунске наставе су:

Допунска настава се организује за ученике који спорије усвајају знања или су били одсутни са часова и за оне који желе да утврде своје знање,са циљем разумевања, препознавања, отклањања нејасноћа и бржег и квалитетнијег усвајања знања,умења и вештина из наставног градива.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

СТАНДАРДИ

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА


-рад на тексту

-демонстрација сликом, графиком, шемом и компјутером,

-провера и примена знања


БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света

БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња

БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије

БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим одељцима се одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија

БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма

БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал

БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

-рад на тексту

-демонстрација сликом

-провера и примена знања


БИ.1.1.1. уме да наведе основне карактеристике живог света

БИ.1.1.3. препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња

БИ.1.2.1. зна да су најмањи организми саграђени од једне ћелије у којој се одвијају сви карактеристични животни процеси и зна основне карактеристике грађе такве ћелије

БИ.1.2.2. зна да је ћелија најмања јединица грађе свих вишећелијских организама у чијим одељцима се одвијају разноврсни процеси, и зна основне карактеристике грађе тих ћелија

БИ.1.2.3. зна основне карактеристике грађе биљака, животиња и човека и основне функције које се обављају на нивоу организма

БИ.1.3.3. зна да свака ћелија у организму садржи генетички материјал

БИ.1.5.1. зна основне мере за одржавање личне хигијене и хигијене околине и разуме зашто је важно да их се придржава


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

-рад на тексту

-демонстрација сликом, графиком, шемом и компјутером,

-провера и примена знања


БИ.1.3.1.разуме да јединка једне врсте даје потомке исте врсте

БИ.1.3.2.зна основне појмове о процесима размножавања



ЖИВОТ У

ЕКОСИСТЕМУ


-рад на тексту

-демонстрација сликом, графиком, шемом и компјутером,

-провера и примена знања


БИ.1.1.3.препознаје основне сличности и разлике у изгледу и понашању биљака и животиња

БИ.1.4.2.препознаје утицаје појединих абиотичких и биотичких фактора на организме и популације

БИ.1.4.3.уме на задатом примеру да одреди материјалне и енергетске токове у екосистему, чланове ланаца исхране и правце кружења најважнијих супстанци (воде, угљеника, азота).

БИ.1.4.4.препознаје животне услове који владају у карактеристичним екосистемима Србије и најважније представнике врста које их насељавају,



ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

-рад на тексту

-демонстрација

-провера и примена знања


БИ.1.5.3.разуме значај одржавања хигијене кућних љубимаца, домаћих и дивљих животиња и правилног опхођења са њима

БИОЛОГИЈА – додатна настава

Циљеви додатног рада:

Додатни рад се организује за ученике који показују веће интересовање и жељу за новим сазнањима која превазилазе оквире предвиђене планом и програмом, са циљем повезивања и примене научеог у свакодневном животу.



НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

СТАНДАРДИ

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА


-практичан рад

-ПП презентације

-демонстрација графиком или шемом

-провера и примена знања



БИ.2.2.3. зна карактеристике и основне функције спољашње грађе биљака, животиња и човека

БИ.2.2.4. разуме да је за живот неопходна енергија која се производи, складишти и одаје у специфичним процесима у ћелији и да се то назива метаболизам

БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату

БИ.2.6.2. зна шта је грешка инструмента и прецизност мерења и уме по упутству да калибрише инструмент

БИ.2.6.3. уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз коментар резултата

БИ.3.1.2. уме да објасни зашто је нешто класификовано као живо или као неживо

БИ.3.1.3. разуме критеријуме по којима се разликују биљке и животиње и уме да их примени у атипичним случајевима

БИ.3.6.1. разуме значај и уме самостално да реализује систематско и дуготрајно прикупљање података

БИ.3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

-практичан рад

-ПП презентације

-демонстрација графиком или шемом

-провера и примена знања



БИ.2.1.2.познаје и користи критеријуме за разликовање биљака и животиња и примењује их у типичним случајевима

БИ.2.3.3.разуме зашто потомци личе на родитеље и њихове претке, али нису идентични са њима

БИ.3.1.1 примењује критеријуме за разликовање живог од неживог у граничним случајевима и у атипичним примерима (вируси, делови организама, плодови и сл.)

БИ.3.6.2. уме да осмисли једноставан протокол прикупљања података и формулар за упис резултата,



НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

-практичан рад

-ПП презентације

-демонстрација графиком или шемом

-провера и примена знања



БИ.2.6.1. уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату

БИ.2.6.3.уме, уз помоћ наставника, да прави графиконе и табеле према два критеријума уз коментар резултата




ЖИВОТ У

ЕКОСИСТЕМУ


-практичан рад

-ПП презентације

-демонстрација графиком или шемом

-провера и примена знања



БИ.2.1.3.познаје критеријуме по којима се царства међусобно разликују на основу њихових својстава до нивоа кола/класе

БИ.2.4.4.зна да у природи постоји кружење појединих супстанци (воде, угљеника и азота)

БИ.2.6.1.уме да уз навођење реализује сложено прикупљање података, систематизује податке и извести о резултату

БИ.3.4.2.разуме да се уз материјалне токове увек преноси и енергија и обратно и интерпретира односе исхране у екосистему (аутотрофне, хетеротрофне, сапротрофне животне комплексе, ланце исхране и трофичке пирамиде)



ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

-практичан рад

-ПП презентације

-демонстрација графиком или шемом

-провера и примена знања



БИ.2.5.3.зна како се чува хранљива вредност намирница.

БИ.2.5.4.зна механизме којима загађење животне средине угрожава здравље човека

БИ.3.5.5.познаје симптоме и главне карактеристике болести метаболизма и узроке због којих настају (гојазност, анорексија, булимија, шећерна болест)


НЕМАЧКИ ЈЕЗИК – допунска настава

Циљеви допунске наставе су:
Допунски рад се организује за ученике који , из објективних разлога , у редовној настави немачког језика не постижу задовољавајуће резултате у неком од програмско-тематских подручја.


НАСТАВНА ТЕМА

НАЧИНИ РЕАЛИЗАЦИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ САДРЖАЈА ПРОГРАМА


Граматика


-подстицање на усвајање знања;

-мотивисање за рад;

-методе рада прилагођава карактеристикама и способностима ученика;

-интерактивно учење;

-рад у пару;

-индивидуални рад.



Ученик:

- зна да препозна врсте речи;

- зна употребу глагола и њихову промену у презенту;

- зна да броји до 1000;

- правилно употребљава прилоге, предлоге;

- зна да састави и изрази одричну реченицу;

- зна када се користе номинатив и акузатив;


Вокабулар и изговор

-читање наглас;

-вежбање акцентовања;

-вођење сопственог речника;

-рад у пару (дијалог).



-ученик зна одређен фонд речи потребних за лично представљање

Читање и слушање са разумевањем

-читање разноврсних текстова;

-дискусија.


-ученик зна да правилно прочита непознат текст



Писање и писмено изражавање

-диктати;

-преписивање текстова;




Ученик:

-разуме нови текст са мањим бројем непознатих речи;

-пише кратка неформална писма.


Конверзација

индивидуално, у пару

ученик је способан да монолошки, уз претходну припрему, у неколико реченица представи себе и друге.

1   2   3   4   5   6   7   8

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Програма за разред Допуна Школског програма за разред