• НАРОДНИ ПОСЛАНИ ЦИ Александар Чотрић Милорад Стошић РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАРОДНА СКУПШТИНА

  • Скачать 137.92 Kb.


    Дата31.03.2018
    Размер137.92 Kb.

    Скачать 137.92 Kb.

    Република србија народна скупштина oдбор за дијаспору и Србе у региону



    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    НАРОДНА СКУПШТИНА

    Oдбор за дијаспору и Србе у региону

    01 Број: 114-3278/12

    05. новембар 2012. године

    Б е о г р а д
    ОДБОРУ ЗА СПОЉНЕ ПОСЛОВЕ

    У прилогу достављамо Извештај народних посланика Александра Чотрића и Милорада Стошића о посети Македонији од 27. до 29. октобра 2012. године, са молбом да га Одбор размотри и усвоји.



    НАРОДНИ ПОСЛАНИЦИ


    Александар Чотрић


    Милорад Стошић

    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    НАРОДНА СКУПШТИНА

    Одбор за дијаспору и Србе у региону

    01 Број: 114-3278/12

    05. новембар 2012. године

    Б е о г р а д
    И З В Е Ш Т А Ј
    о посети народних посланика Александра Чотрића, председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије и Милорада Стошића, члана Одбора Републици Македонији поводом обележавања сто година Кумановске битке,

    од 27. до 29. октобра 2012. године

    I
    Народни посланици Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије и Милорад Стошић, члан Одбора присуствовали су 28. октобра 2012. манифестацији којом је обележено сто година Кумановске битке, у месту Зебрњак код Куманова у Републици Македонији.

    Организатор државне церемоније био је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

    Најзначајнија битка Првог балканског рата вођена је у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска победила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

    Споменик кумановским јунацима, првобитно висок више од 48 метара, дело је српског архитекте Момира Коруновића. Подигнут је 1937. године, а маја 1942. године минирале су га и већим делом уништиле бугарске окупационе трупе. Садашња висина спомен обележја је око 15 метара.

    Споменик је ове године заштићен, покривен и конзервиран, захваљући помоћи Владе Републике Србије, Владе Републике Македоније и добровољним радом чланова и присталица Демократске партије Срба у Македонији. Спомен комплекс је ограђен и у њему је сада изложба посвећена Кумановској бици и Првом балканском рату.

    У крипти споменика положени су посмртни остаци 723 српска војника, погинула у Кумановској бици. 

    Манифестација је почела у 11 часова и директно је преношена на Другом програму РТС-а.

    Венце на споменик борцима погинулим у Кумановској бици положили су председник Републике Србије Томислав Николић, председник Владе Србије Ивица Дачић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, председник Републике Српске Милорад Додик и делегација Народне скупштине Републике Србије у којој су били народни посланици Александар Чотрић и Милорад Стошић. На ленти ловоровог венца који смо положили исписано је: "Слава јунацима Кумановске битке – Одбор за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије".

    Помен погинулима у Кумановској бици служио је његово преосвештенство епископ хвостански Атанасије (Ракита).

    На почетку званичног дела манифестације интониране су химне Републике Македоније и Републике Србије.

    Заменик министра културе у Влади Републике Македоније и заменик председника Демократске партије Срба у Македонији Драган Недељковић рекао је да када се сећамо хероја, не смемио изгубити из вида историјски и цивилизацијски значај победе на Куманову и осталих победа, тим пре што смо суочени са покушајима ревизије, не само српске, него и балканске историје.

    Председник Републике Србије Томислав Николић истакао је у свом говору да је “обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света”.

    Председник Томислав Николић је рекао да “данас са Зебрњака, места које нас спаја, Србија и Македонија шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету”.

    „Испуњени поносом, потомци весника слободе, стојимо на Зебрњаку, месту где је пресуђена судбина Отоманском царству“, рекао је председник Томислав Николић.

    Председник Николић је нагласио да о значају Првог балканског рата у националној свести сведочи то што се на мобилизацију одазвало више људи него што је позвано, нарочито је било много добровољаца из Босне, Далмације и Војводине. „Од три милиона становника Србије, 402 хиљаде људи је стављено под шајкачу и пушку“, подсетио је председник Србије.

    Председник је нагласио да је данас циљ Србије улазак у Европску унију и да је на том путу много учињено.

    Председник Србије је указао да 100 година након велике војне победе, Србија бије другачије битке са једнаком историјском тежином.

    "Идемо у сусрет својој европској будућности уз очување територијалног интегритета и безбедности за све своје грађане", рекао је председник Николић.

    Председник је додао да је данас Србија пред великим искушењима и да покушава да досегне дубину и значај косовског завета "који је у основи нашег идентитета".

    Народни посланици Александар Чотрић и Милорад Стошић изјавили су за медије, на прослави значајног јубилеја, да је "Кумановска битка била велика победа српске војске која је пресудно утицала на исход Првог балканског рата и довела до ослобођење од турске окупације великих подручја на којима је вековима живело потлачено и обесправљено српско и остало  хришћанско становништво".

    На крају манифестације изведен је културно-уметнички програм, у режији Јована Ристића, по тексту Милована Витезовића, који су играли драмски уметници: Миша Јанкетић, Ирфан Менсур, Драган Вујић, Милан Михаиловић, Небојша Кундачина, Иван Јефтовић и Павле Јеринић.

    Свечаности на брду Зебрњак, поред највиших званичника Србије, присуствовали су министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић, министарка културе у Влади Републике Македоније Елизабета Ташевска, саветник председника Србије Марко Ђурић, председник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић, народни посланици Народне скупштине Републике Србије Милан Лапчевић из Ниша и Драган Николић из Врања и други.

    Посланици Народне скупштине Републике Србије Александар Чотрић и Милорад Стошић разговарали су после манифестације у Старом Нагоричану са председником ове општине Миодрагом Јовановићем, чланом Демократске партије Срба у Македонији, о облицима сарадње парламента са овом пограничном локалном самоуправом.


    II
    Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије Александар Чотрић и члан овог Одбора Милорад Стошић разговарали су 29. октобра у Скопљу, у седишту Демократске партија Срба у Македонији са послаником у македонском парламенту и председником Демократске партије Срба у Македонији Иваном Стоилковићем, замеником министра културе у Влади Македоније и замеником председника ДПСМ Драганом Недељковићем и извршним директором АД ГА-МА и генералним секретаром ДПСМ Гораном Стојковићем.

    Представници ДПСМ истакли су у разговору задовољство због успешног обележавања стоте годишњице Кумановске битке на Зебрњаку, којој је присуствовало више од 15 хиљада људи, међу којима највиши представници државе Србије. Они су истакли значај уређења и заштите спомен комплекса на Зебрњаку, после вишедеценијског руинирања обележја.

    Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић одао је признање Организационом одбору за обележавање сто година Кумановске битке и Демократској партији Срба у Македонији, за одлично организовану манифестацију и уручио је председнику ДПСМ Ивану Стоилковићу поклон парламента - државни грб Републике Србије.

    Према резултатима последњег пописа становништва у Македонији из 2002. године, у овој бившој југословенској републици живи 35.939 припадника српског народа, који чине 1,78% укупног становништва. Број Срба се континуирано смањује од 1971. године, када су са 46.465 декларисаних припадника нашег народа чинили 2,85 процената укупне популације у тада најјужнијој југословенској републици. Због непристајања Албанаца да буду пописани, у Македонији је прекинуто одржавање пописа становништва 2012. године. Срба у Куманову има око девет посто, а у Скопљу око пет посто од укупног становништва ових градова.

    Нашим сународницима у Македонији Уставом је признат статус националне мањине и представљени су, кроз коалицију са странком ВМРО, у Собрању и Влади, Агенцији за остваривање права мањина са годишњим буџетом од око 150 хиљада евра (директорица је Весна Бабић Петревска, представница ДПСМ), јавном предузећу ГА-МА (мешовито предузеће за транспорт гаса), као и у појединим локалним самоуправама у Скопљу, Старом Нагоричану и Чучер Сандову. У марту 2013. године биће одржани локални избори у Македонији.

    Представници ДПСМ су замрзли контакте са председником Македоније Ђорђијем Ивановим (ВМРО), због његовог одбијања да 11. јуна 2012. године присуствује у Београду инаугурацији председника Србије Томислава Николића. С обзиром на сусрет двојице председника у Скопљу 26. октобра 2012. године, очекује се нормализација односа ДПСМ и македонског председника.

    Први људи ДПСМ веома су незадовољни односом Амбасаде РС у Скопљу према њиховој странци, која репрезентује највећи број Срба у Македонији, тврдећи да је амбасадор Томислав Ђурин (који је повучен на консултације у Београд), отворено радио против њихове организације, те да је на последњим парламентарним изборима фаворизовао конкурентски и опозициони Социјалдемократски савез Македоније, на чијој листи је био кандидат за посланика Драгиша Милетић.

    Стоилковић, Недељковић и Стојковић истичу да је Амбасада Србије подстицала стварање више десетина српских невладиних организација у Македонији, касније обједињених у Национални савет Срба у Македонији, с циљем да се у српски корпус у Македонији унесе раздор. Они сматрају да је Дејан Кошутић, делегат у Скупштини дијаспоре у Срба у региону, која је конституисана у Београду 28. јуна 2010. године нелегитиман представник српског народа из Македоније и да је његов избор наметнуо амбасадор Томислав Ђуран, уз подршку Млађана Ђорђевића, бившег саветника за Србе у региону бившег председника Бориса Тадића. Представници ДПСМ кажу да је Амбасада Србије у Скопљу игнорисала централну прославу празника Светог Саве 27. јануара 2011. године у Скопљу, којој је присуствовао премијер Македоније Никола Груески, и да је организовала „паралелну“ прославу у селу Кучевиште у околини Скопља.

    Први људи ДПСМ истакли су да њиховој положај, као и укупне односе између Србије и Македоније оптерећује нерешено питање статуса и слободе деловања Српске православне цркве у овој држави. СПЦ је забрањено деловање на територији Македоније, а регистрација Православне охридске архиепископије није дозвољена. Поново је крајем 2011. године ухапшен поглавар Охридске архиепископије Јован Шести. У затвору се налази и више његових сарадника. Велики број међународних организација које се баве заштитом људских и верских права оцениле су однос македонских власти према архиепископу Јовану као политички и верски прогон, али је изостално реаговање државе Србије.



    Домаћини су нас информисали да је Демократска партија Срба у Македонији формирана 16.  марта 1992. године. Први председник партије био је Бора Ристић, а након његове смене на ту функцију долази Драгиша Милетић, који је био председник до краја 2001. године.

    На Трећем  Конгресу, одржаном 15. децембра 2001. године за председника Партије изабран је Иван Стоилковић. На парламентарним изборима 15. септембра 2002. године Демократска партија Срба у Македонији постала је први пут парламентарна партија, у коалицији са Социјалдемократским савезом Македоније. ДПСМ на Парламентарним изборима одржаним 5. јула 2007. године остаје парламентарна партија у опозицији, која, ипак, успева да остане важан политички чинилац у политичком животу Републике Македоније. На ванредним парламентарним изборима одржаним 1. јуна 2008. године, ДПСМ у коалицији са ВМРО - ДПМНЕ, поново успева да освоји посланички  мандат. На IV Конгресу Демократске партије Срба у Македонији одржаном 15. новембра 2009. за председника партије је поново изабран Иван Стоилковић, за заменика председника Драган Недељковић, а за генералног секретара Горан Стојковић.

    На парламентарним изборима јуна 2011. године победила је Коалиција „За бољу Македонију“, коју је предводио ВМРО, а представник ДПСМ Иван Стоилковић је поново постао посланик у Собрању.

    У свом досадашњем деловању Партија се залаже за остваривање права на очување националног, језичког, културног, верског и обичајног идентитета Срба у Македонији. Заслугом ДПСМ 27. јануар, Дан Светог Саве проглашен је за  национални празник Срба у Македонији, усвојен је Закон о националним мањинама и формирана је Агенција за остваривање права мањина. ДПСМ је иницијатор и интензивно се бори за промену изборног закона којим би се српском народу у Македонији гарантовала два посланичка места у Собрању.  

    Партија даје пуну подршку држави Србији у очувању њеног суверенитета и интегритета, противи се кршењу међународног права и самопроглашеној нелегалној сецесији  Косова и Метохије.

    Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић и члан Одбора Милорад Стошић информисали су представнике ДПСМ о формирању Одбора, о његовим саставу и надлежностима, планом рада, досадашњим активностима и истакли су да ће се Одбор и Народна скупштина Републике Србије ангажовати на пружању подршке српској заједници у Македонији да очува свој идентитет и ојача везе са матицом кроз разне облике културне, просветне, научне, информативне, привредне и спортске сарадње са партнерима у Србији.

    Чланови Одбора упутили су позив представницима ДПСМ да посете Народну скупштину Републике Србије, што су они са задовољством прихватили, а челници ДПСМ су чланове Одбора позвали да 27. јануара 2013. године присуствују обележавању празника Светог Саве у Македонији.
    III
    Дана 29. октобра 2012. разговарали смо у Скопљу са председником македонске Комисије за верификацију чињеница Тометом Аџиевим. У разговору су учествовали потпредседник Комисије Агим Мехмети и генерални секретар Мукадес Хајдаровска.

    Македонија је усвојила Закон о лустрацији 2008. године са циљем да исправи неправде из претходног периода, када су људи слати на суд и у затвор на основу информација добијених од полицијских доушника.

    Према том закону, сви државни службеници, бивши и садашњи политичари, новинари, универзитетски професори, адвокати и активисти невладиних организација морали су да се подвргну истрази Комисије за верификацију чињеница, или изгубе посао.

    Задатак Комисије, коју је изабрао македонски парламент, јесте да примени Закон о лустрацији, тако што ће да истражи досијее и утврди повреде људских права и слобода почињене у периоду од 2. августа 1944. до 2006. године. Комисија утврђује ко је био сарадник служби безбедности у време комунистичке власти и касније, и да ли је кршио или ограничавао основна права и слободе грађана из идеолошких, или политичких разлога. За таква лица Комисија доноси решење којим се утврђује њихова сарадња са органима државне безбедности и забрањује им се вршење јавних функција.

    - Најважнија је политичка воља за доношење и примену Закона о лустрацији и отварању досијеа - рекао је Томе Аџиев, који је напоменуо да су - највећи противници оваквих решења левичарске странке наследнице комунистичке партије, а највећи поборници млади људи, неоптерећени хипотекама из времена недемократског режима. У Македонији се показало да је то и интерес политичких странака, да прочисте своје редове и ослободе се оних који су баласт за њихов демократски преображај.

    Комисија за верификацију чињеница на својој веб страници: http://www.kvf.org.mk/mk/resenija.html објављује имена лица за која је утврдила да су у прошлости били сарадници тајних служби, као и документе који то доказују, због чега им се ускраћује вршење јавних функција. Закон о лустрацији предвиђа објављивање имена и података лустрираних на интернету у року од три дана после одлуке Комисије. Решењем Комисије, функционери ће добити отказ из државне институције, ако су у њој запослени.

    Према новом закону, који је ступио на снагу средином јула, ту обавезу имају сви бивши и актуелни носиоци јавних функција, председник државе, премијер, министри, посланици, судије, јавни тужиоци, адвокати, директори јавних предузећа, чланови академија наука и уметности, војна лица, запослени у високообразовним институцијама. Новом закону подлежу и бизнисмени који су капитал стекли у процес транзиције.

    Комисија за верификацију чињеница обрађује око 30 хиљада досијеа, који су у њеном поседу, и сарађује са службом државне безбедности, МУП-ом, војном безбедносном службом, војном контраобавештајном службом и државним архивом.

    Комисија има 11 чланова који су у професионалном статусу. Мандат чланова македонске Комисије је пет година и могу два пута да буду бирани. Њих је изабрао парламент двотрећинском већином, после јавног конкурса на који се пријавило 69 кандидата. Комисија је вишенационална (три члана су Албанци).


    IV
    У скопској општини Карпош у поподневним часовима 29. октобра 2012. разговарали смо са одборником ове градске општине и председником Градског одбора за Скопље ДПСМ-а Давором Грцеом, који нас је информисао да је општина Карпош на његову иницијативу упутила значајну хуманитарну помоћ Краљеву, после земљотреса који је погодио град и околна села. Давор Грце нас је упознао са радом Градског одбора ДПСМ-а који окупља већи број припадника српске заједнице у главном граду Македоније. У марту идуће године биће одржани локални избори, а ДПСМ ће на њима наступити у коалицији са ВМРО-ом.

    У разговору су учествовали и чланови Градског одбора за Скопље ДПСМ-а Милан Богуновић и Драган Грачанин.

    С обзиром на то да ДПСМ сарађује са странкама у Србији (ДСС, СНС...) и региону, народни посланик и председник Градског одброа ПУПС-а за Ниш Милорад Стошић упутио је позив представницима Градског одбора ДПСМ-а за Скопље да у наредном периоду посете Ниш, што су они прихватили.
    V

    Оцене и предлози:
    Делегација сматра да су присуство манифестацији „Сто година Кумановске битке“ и разговори са представницима српске заједнице у Македонији били значајни у смислу подршке матичне земље делу свог народа у Македонији у његовим настојањима да очува свој идентитет, учвршћивању и јачању српског присуства у Македонији да буде признат као политички фактор у РМ и спона у повезивању Србије и Македоније, те да је са скупа на Зебрњаку упућена порука мира, добре регионалне сарадње и стабилности Западног Балкана, као и јачања односа Србије и Македоније и два блиска народа.

    Делегација сматра да је разговор са директором македонске Агенције за чињенице била корисна размена информација и искустава због неопходности да и Скупштина Србије усвоји Закон о отварању досијеа служби безбедности и да тај документ буде квалитетно сачињен и успешно примењиван у пракси.

    Делегација остаје на располагању за додатне информације, уколико за то постоји интерес.


    VI
    Делегација предлаже:
    -да Одбор за спољне послове и Одбор за дијаспору у Србе у региону Народне скупштине Републике Србије размотре и усвоје Извештај о посети делегације Одбора за дијаспору и Србе у региону Македонији од 27. до 29. октобра 2012. године;

    - да се настави сарадња Одбора за дијаспору и Србе у региону са представницима српског народа у Македонији;



    - да се извештај ради информисања достави свим посланицима Народне скупштине Републике Србије;

    - да се извештај, ради информисања и евентуалног предузимања мера из домена њихове надлежности, достави Министарству спољних послова РС и Канцеларији Владе Србије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Република србија народна скупштина oдбор за дијаспору и Србе у региону

    Скачать 137.92 Kb.