• Информисање Одбора о здравственој исправности речне рибе

  • Скачать 78.06 Kb.


    Дата30.07.2017
    Размер78.06 Kb.

    Скачать 78.06 Kb.

    Република србија народна скупштина




    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    НАРОДНА СКУПШТИНА

    Одбор за заштиту животне средине

    19 Број: 06-2/84-13

    28. фебруар 2013. године

    Б е о г р а д


    ЗАПИСНИК

    19. СЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ,

    ОДРЖАНЕ 28. ФЕБРУАРА 2013. ГОДИНЕ

    Седница је почела у 12,10 часова.


    Седницом је председавала Милица Војић Марковић, председник Одбора.
    Седници су присуствовали чланови Одбора: Јудита Поповић, Ивана Динић, Јелена Травар Миљевић, Љубан Панић, Гордана Чомић и Владимир Гордић.
    Седници нису присуствовали чланови Одбора: Константин Арсеновић, Зоран Бојанић, Жељко Сушец, Биљана Илић Стошић, Александра Томић, Јелена Мијатовић, Зоран Васић, Дејан Николић, Иван Карић и Живојин Станковић.

    Седници Одбора је присуствовала и народни посланик Ружица Игић.


    Седници Одбора присуствовали су: Слободан Пузовић, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, др Весна Ђикановић, са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, др Вера Николић, са Института за зоологију Биолошког факултета, доц др Оливера Бјелић Чабрило, са Департмана за екологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду и проф. др Бранко Миљановић, са Департмана за биологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду.
    С обзиром да није било кворума за одлучивање, на основу члана 72. став 5. Пословника, седницa је одржана без кворума за одлучивање и обављена је расправа у циљу обавештавања одбора о питањима из његовог делокруга, по дневном реду предложеном у Сазиву:


    1. Информисање Одбора о здравственој исправности речне рибе;

    2. Разно.


    Прва тачка дневног реда - Информисање Одбора о здравственој исправности речне рибе
    Доц др Оливера Бјелић Чабрило, са Департмана за екологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду одржала је члановима Одбора презентацију „Рибљи фонд у АП Војводини и ваљкасти црви (nematode)“. Том приликом је објаснила какав је животни циклус ове врсте паразита, као и да овај паразит узрокује еустронгулиозу, болест која напада птице. Различите врсте овог рода могу се наћи у целом свету: у Америци, Аустралији, Азији и Африци, али и у Европи. Чланови Одбора су у презентацији видели како изгледају паразити о којима је било речи и информисани су о њиховој величини и изгледу, као и о томе да имају прелазне домаћине: први је водени црв (Oligochaeta), а други прелазни домаћини су бентофагне рибе. Рибе грабљивице су транспортни домаћини. Овај паразит може се наћи у телесној дупљи рибе, у мишићу и зиду желудца. Лако се могу уочити приликом чишћења рибе. Дефинитивни домаћини овог паразита су птице које се хране рибом (чапље, велики корморан), код којих овај паразит ствара тумор. Одрасле птице имају проблема са гутањем, повраћањем, анорексичне су, много врте главом. Нематоде се репсорбују у организму, уколико не дође до поновне заразе. На крају презентације представљен је на карти приказ колоније чапљи и великог корморана. Ни у једној студији која је рађена у свету није наведено да су нематоде опасне за људе. Све студије указују на то да појава овог рода нематода указује на то да се нешто дешава са воденим екосистемом, да се ради о органском оптерећењу, да је повећана температура у таквој води. Закључила је: да би дошло до инфекције морају да постоје сва три домаћина, у довољном броју и на једном месту, како би се успоставио циклус развоја овог паразита, чије су жртве птице које се хране рибом. Указала је на то да се у медијима погрешно интерпретирају изјаве које стручњаци дају (Блиц, Курир), као и на чињеницу да то доприноси ширењу панике, и да се на тај начин позива на одстрел корморана

    Проф. др Бранко Миљановић, са Департмана за биологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду истакао је да је паразита увек било у рибама, као и да немамо податке о заражености риба и птица овим паразитом, јер не постоји мониторинг, па тренутно немамо праву слику стања њихове инфицираности. Истакао је да нема места за ширење панике, што се ових дана могло десити захваљујући писањима одређених новина. Рекао је да би се санацијом рибљих станишта смањио број ових паразита, као и да је потребно спровести мониторинг како би се сагледало стање и јавност известила о томе. Указао је на то да је проблем финансирање. Рекао је да рибу заражену овим паразитом не би јео, јер визуелно изгледа тако да би већину људи одвратило да једу заражену рибу, али да уколико би се таква риба адекватно термички обрадила, не постоји никаква опсаност по здравље људи.

    Др Весна Ђикановић, са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ апеловала је да се сви резултати добијени у спровођењу пројеката које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја искористе да би се проценило стање рибљих ресурса, што би се ставило на увид јавности. Чланове Одбора упознала је са чињеницом да је радила са др Предрагом Цакићем, доктором ветеринарске медицине, који већ 35 година ради на паразитима риба отворених вода, као и са тим да је у сталном контактом са рибарима на свим водотоковима на територији Републике Србије. Истакла је да у узорцима које је добијала од рибара који пецају на Дунаву, на београдском подручју (гргрч, сом, штука) налазила нематоде других, али не и овог рода. Тренутно се прикупљају релевантни подаци. Закључила је да треба узети у обзир и појаву ових паразита као индикатор приликом оцене квалитета стања животне средине.

    Др Вера Николић, са Института за зоологију Биолошког факултета навела је да је ова врста први пут нађена у Србији 2006. године. Истакла је да је риба у којој је овај паразит нађен инвазивна врста, која је дошла из Азије и представља озбиљан проблем у Европи (Амурски шаран), јер са собом доносе паразите из својих првобитних станишта. И друге инвазивне врсте могу бити домаћин овом паразиту. Одувек је било паразита у рибама, али се овај проблем дешава највероватније због лошег квалитета воде, због глобалног загревања, континуираног загађивања органског порекла (малочекињасти црви, шкољке), канализација, мале хидроцентрале. Сложила се да проблем по здравље људи не постоји, осим ако би неко конзумирао живу заражену рибу.

    Слободан Пузовић, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине осврнуо се на ову проблематику са два аспекта: 1. као покрајински секретар и 2. као стручњак за птице. У покрајинском секретаријату се координира рад корисника риболовних вода на територији покрајине (има их 16). Ти корисници су дужни да праве програм управљања тим риболовним водама, при чему им помажу експерти, а на тај програм покрајински секретаријат даје сагласност, а покрајинска инспекција која ради у оквиру рибљег фонда контролише спровођење тог програма на терену. АП Војводина има буџетски фонд за животну средину, у који се годишње слије близу 20 милиона динара, који се користе за порибљавање, опремање чуварске службе и управљање риболовним водама и за унапређење рибљих станишта. Осврнуо се на популацију колонија корморана. Закључио је да је квалитет вода, биланс вода на годишњем нивоу, органско оптерећење вода кључни окидач за концентрацију птица на неком подручју, али и за бројност риба, односно паразита које носе те рибе. Ово што се дешава је последица нашег немарног односа према загађењу водених екосистема. Покрајински секретаријат намерава да средства из фонда искористи да се поправи стање, али и за мониторинг, о чијим ће се резултатима известити јавност. Било би лепо да се и лекари укључе и да се осврну на здравствени аскпект ове приче.
    У дискусији која је уследила, учествовали су: Милица Војић Марковић, Вера Николић, Гордана Чомић, Весна Ђикановић, Јудита Поповић, Бранко Миљановић, Јелена Травар Миљевић, Владимир Гордић, Оливера Бјелић Чабрило и Ружица Игић.
    Истакнуто је да доносиоци политичких одлука те одлуке не могу доносити тек тако, као и да је потребно добити праве информације од стручних људи, како би се смањила паника која може довести до уништавања птица. Постављено је питање шта значи недовољна термичка обрада рибе. Указано је на проблем на реци Градац, где је убачена атлантска пастрмка, која је прилично променила екосистем те реке. Постављено је питање коме се треба обратити у вези са тим проблемом. Добијен је одговор да је ДНК анализом Биолошког факултета потврђено да се у реци Градац налази атлантска пастрмка, која је унета у ту реку. На основу те анализе, направљен је рад, који се налази на рецензији. Појашњено је шта подразумева адекватна термичка обрада рибе, и речено да је залеђена риба безбедна за употребу.

    У даљој дискусији је истакнуто да слобода медија ипак односи превагу над проценама о неодговорности медија, приликом освртања на наводе о погрешном преношењу информација стручњака у медијима. Постављено је питање да ли се кумулативно морају стећи сви фактори који у неким сезонама повећавају популацију паразита или је довољан један параметар. Одговорено је да постоје резултати истраживања о паразитираности риба, аутохтоних и уведених, која нико никада није тражио да се класификују, обраде и предају неком министарству. Паразити имају свој циклус, за који су потребни прелазни домаћини из фауне дна. Фактори који доводе до повећања бројности тих домаћина (континуирано загађење органског порекла), доводе и до повећања бројности паразита. Не може се издвојити један фактор, као кључни, али загађење носи са собом бројне последице. Све је један динамичан циклус.

    У дискусији је, приликом осврта на проблем сензационалистичког извештавања медија, изнета препорука да је потребно продубити сарадњу Одбора са научним радницима, као и да треба организовати конференцију за штампу, када год постоји потреба да се брзо реагује, како би се амортизовале последице погрешног интерпретирања њихових изјава медијима. Истакнуто је и да је проблем стварања панике у недостатку информација у средствима јавног информисања, што доводи до спиновања од стране медија. Можда би решење за погрешно преношење изјава у медијима било тражење ауторизације датих изјава.

    Истакнуто је да нема правог мониторинга квалитета вода, јер га обавља Републички хидрометеоролошки завод за целу територију Републике Србије, а има само 3 запослена биолога. Предложено је да Одбор да препоруку да се обједиње сви подаци, као и да се побољша комуникација међу институцијама, уради праћење пројеката који се финансирају из републичког и покрајинскиг буџета, како би се ти подаци јавно објавили.

    У дискусији је изнета и сумња у то шта је разлог ширења панике у медијима (да би дошло до повећања конзумирања морске и рибе из увоза). Постављено је питање ко би од тога могао имати користи.

    Предложено је да Одбор на некој од наредних седница једну тачку дневног реда посвети тзв. зеленом извештају, како би се установио стандард да се износе чињенице о животној средини онакве какве јесу, а не непроверене информације.

    На крају је резимирано:

    - да нема опасности од конзумирања речне рибе ако се она претходно адекватно термички обради;

    - да је веома важно пратити квалитет вода, јер загађење може бити окидач за све ово што се дешава;

    - да треба обратити пажњу да на то да треба заштити птице, које су у ствари погођене овим паразитом;

    - да је важно одвојити средства за мониторинг риба;

    - да је наопходно појачати сарадњу између институција и министарстава, како би се подаци са којима располажу одређене институције учиниле доступним министарствима, ради доношења одлука.


    Друга тачка дневног редаРазно

    Поводом ове тачке дневног реда није било предлога ни дискусије.


    Седница је завршена у 13,40 часова.

    СЕКРЕТАР ПРЕДСЕДНИК


    Милица Башић Милица Војић Марковић

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Република србија народна скупштина

    Скачать 78.06 Kb.