страница1/15
Дата27.10.2018
Размер2.11 Mb.

Република србијА


  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

НАРОДНА СКУПШТИНА

ДРУГО ВАНРЕДНО ЗАСЕДАЊЕ

27. фебруар 2012. године

(Први дан рада)

(Седница је почела у 10.30 часова. Председава Славица Ђукић Дејановић, председник Народне скупштине.)


*

* *
ПРЕДСЕДНИК: Поштоване даме и господо народни посланици, отварам седницу Другог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години.

На основу службене евиденције о присутности народних посланика констатујем да седници присуствује 118 народних посланика.

Да бисмо тачно утврдили број присутних посланика у сали, молим народне посланике да убаце картице у посланичке јединице електронског система.

Констатујем да нас има 126, што значи да има услова за рад.

Обавештавам вас да су спречени да седници присуствују народни посланици Есад Џуџевић и Младен Грујић.

Сагласно члану 86. став 2. и члану 87. став 2. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да сам ову седницу сазвала у року краћем од рока утврђеног чланом 86. став 1. Пословника Народне скупштине изузетно за понедељак, дакле мимо дана утврђених у члану 87. став 1. Пословника, због потребе да Народна скупштина што пре размотри предлоге аката из дневног реда који је одређен у захтеву Владе за одржавање ванредног заседања.

Сагласно члану 90. став 1. Пословника Народне скупштине, обавештавам вас да сам позвала да седници, поред представника предлагача др Мирка Цветковића, председника Владе и министра финансија, Милутина Мркоњића, министра за инфраструктуру и енергетику, др Оливера Дулића, министра животне средине, рударства и просторног планирања, проф. др Жарка Обрадовића, министра просвете и науке, и госпође Снежане Маловић, министра правде, присуствују и: Немања Комазец, државни секретар у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања, Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија, Вук Ђоковић, државни секретар у Министарству финансија, проф. др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете и науке, Душан Никезић, државни секретар у Министарству финансија, Душан Мракић, државни секретар у Министарству за инфраструктуру и енергетику, Радослав Томашевић, помоћник министра за инфраструктуру и енергетику, Јагода Јеличић, помоћник министра правде, Михајло Гаврић, директор Сектора за заштиту животне средине у ЈП Електропривреда Србије, Александар Коцић Ранђеловић, саветник у Министарству финансија – Управи за јавни дуг, Александар Симовић, саветник у Министарству финансија – Управи за јавни дуг, и Вишња Кузмановић, саветник у Министарству финансија – Управи за јавни дуг.

Поштоване даме и господо народни посланици, уз сазив Другог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2012. години, које је сазвано на захтев Владе, сагласно члану 106. став 3. Устава Републике Србије и члану 148. Пословника Народне скупштине Републике Србије, достављен вам је захтев за одржавање Другог ванредног заседања са одређеним дневним редом садржаним у том захтеву.

Као што сте могли да видите, за Друго ванредно заседање Народне скупштине Републике Србије у 2012. години одређени је следећи


Д н е в н и р е д:
1. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Societe Generalе Banka Srbija а.д. Београд, Erste GCIB Finance I.B.V. Amsterdam, UniCredit Bank Srbija а.д. Београд и АИК банке а.д. Ниш по задужењу Галенике а.д. Београд, који је поднела Влада,

2. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Комерцијалне банке а.д. Београд по задужењу Акционарског друштва за ваздушни саобраћај Јat Airways а.д. Београд, који је поднела Влада,

3. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист UniCredit Bank а.д. Београд за изградњу Анекса хангара 2, довођење у радну функцију одржавања и оправке за већ освојени тип авиона „Boeing 737 NG“ и опремање у циљу освајања одржавања и оправке авиона типа „Airbus 320“ по задужењу Јат Техника д.о.о Београд, који је поднела Влада,

4. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Hypo Alpe Adria Bank а.д. Београд и Societe Generalе Banka Srbija а.д. Београд за измиривање обавеза Грађевинске дирекције Србије д.о.о. Београд по основу Уговора о кредиту за изградњу стамбено-пословних објеката на локацији касарне "Степа Степановић" у Београду, који је поднела Влада,

5. Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист Japan International Cooperation Agency по задужењу Јавног предузећа Електропривреда Србије Београд, који је поднела Влада,

6. Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији између Републике Србије и Европске инвестиционе банке "Град Београд мост на Сави/А, Град Београд мост на Сави/Б и прилазни путеви", који је поднела Влада,

7. Предлог закона о потврђивању Уговора о гаранцији (ЕПС Пројекат за мале хидроелектране) између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој, који је поднела Влада,

8. Предлог закона о потврђивању Оквирног уговора о зајму Ф/П 1739 између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије, који је поднела Влада,

9. Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму за кредит за повлашћеног купца за прву фазу Пакет пројекта Kostolac–B Power Plant Projects између Владе Републике Србије као зајмопримца и Export-Import банке Кине као зајмодавца, који је поднела Влада.

10. Предлог закона о потврђивању Споразума о зајму између Владе Републике Србије као зајмопримца и Владе Републике Азербејџан као зајмодавца за финансирање изградње деоница Љиг–Бољковци, Бољковци–Таково и Таково–Прељина ауто-пута Е-763 у Републици Србији, који је поднела Влада,

11. Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора између Републике Србије и Европске инвестиционе банке и Народне банке Србије „Апекс зајам за мала и средња предузећа и предузећа средње тржишне капитализације II/Ц“, који је поднела Влада,

12. Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора „Унапређење објеката правосудних органа“ између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, који је поднела Влада,

13. Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Јапана у вези са Пројектом за изградњу постројења за одсумпоравање за Термоелектрану "Никола Тесла", који је поднела Влада,

14. Предлог закона о потврђивању Споразума о економској и технолошкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Републике Азербејџан, који је поднела Влада,

15. Предлог закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) у вези са давањем статуса придруженог чланства као етапе која претходи чланству у ЦЕРН-у, који је поднела Влада.

16. Предлог закона о потврђивању Оквирног споразума између Републике Србије и Банке за развој Савета Европе о финансирању пројекта „Образовање за социјалну инклузију“, који је поднела Влада,

17. Предлог закона о потврђивању Меморандума о разумевању између Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у Акционом програму за целоживотно учење (2007–2013), који је поднела Влада,

18. Предлог закона о потврђивању амандмана на члан 1. и 18. Споразума о оснивању Европске банке за обнову и развој, који је поднела Влада,

19. Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације, који је поднела Влада,

20. Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области поморског саобраћаја, који је поднела Влада,

21. Предлог закона о потврђивању Протокола о дуготрајним органским загађујућим супстанцама уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године, који је поднела Влада,

22. Предлог закона о потврђивању Протокола о тешким металима уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великим удаљеностима из 1979. године, који је поднела Влада,

23. Предлога закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске уније о успостављању оквира за учешће Републике Србије у операцијама Европске уније за управљање кризама, са изјавама Републике Србије и држава чланица Европске уније о одрицању од тужби, који је поднела Влада,

24. Предлог закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске уније о безбедносним процедурама за размену и заштиту тајних података, који је поднела Влада,

25. Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о сарадњи и узајамној помоћи у ванредним ситуацијама, који је поднела Влада,

26. Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о међусобној заштитити поверљивих информација и материјала размењених у оквиру сарадње у области војне индустрије, који је поднела Влада,

27. Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Кабинета министара Украјине о сарадњи у области одбране, који је поднела Влада.

Достављени су вам записници седнице Једанаестог ванредног заседања, Треће седнице Другог редовног заседања, Пете седнице Другог редовног заседања и Шесте седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години.

Пошто данашњој седници присуствује већина од укупног броја народних посланика, констатујем да постоји кворум за усвајање записника са наведених седница (члан 88. став 5. Пословника). Обавештавам вас да је провером у Служби утврђено да Административном одбору нико од народних посланика није доставио у писаном облику примедбе на наведене записнике, па прелазимо на одлучивање.

Стављам на гласање Записник седнице Једанаестог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржаној 7, 8, 9, 26, 29. септембра и 26. децембра 2011. године. Молим народне посланике да се изјаснимо.

Од 131 народног посланика, 122 је гласало за. Констатујем да је Народна скупштина усвојила Записник седнице Једанаестог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 7, 8, 9, 26, 29. септембра и 26. децембра 2011. године.

Стављам на гласање Записник Треће седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 22, 23, 24, 28, 29. и 30. новембра и 1. и 5. децембра 2011. године. Молим народне посланике да се изјаснимо.

Од 128 посланика, 116 је за. Констатујем да је Народна скупштина усвојила Записник Треће седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 22, 23, 24, 28, 29. и 30. новембра и 1. и 5. децембра 2011. године.

Стављам на гласање Записник Пете седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 15, 16, 20, 21, 22, 23. и 26. децембра 2011. године. Молим да притиснете одговарајући тастер.

Од 128 посланика, 120 је за. Констатујем да је Народна скупштина усвојила Записник Пете седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 15, 16, 20, 21, 22, 23. и 26. децембра 2011. године.

Стављам на гласање Записник Шесте седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 26, 27, 28. и 29. децембра 2011. године. Молим да се изјаснимо.

Од 128 посланика, 122 је за. Констатујем да је Народна скупштина усвојила Записник Шесте седнице Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години, одржане 26, 27, 28. и 29. децембра 2011. године.

Поштовани народни посланици, народни посланик Нада Колунџија је на основу члана 92. став 2, члана 157. став 2. и члана 170. Пословника НСРС предложила да се, као што сте добили у предлогу, заједнички начелни и јединствени претрес о тачкама о којима сам вас управо обавестила реализује у два дела, први и други део.

Да ли народни посланик Нада Колунџија жели реч? (Не.)

Стављам на гласање предлог народног посланика Наде Колунџије. Молим да се изјаснимо.

Од 127 посланика, 125 је гласало за. Констатујем да је Народна скупштина прихватила овај предлог.

Прелазимо на рад по дневном реду, на први део.

Прелазимо на тачке 1–13 дневног реда – ПРЕДЛОЗИ ЗАКОНА О ДАВАЊУ ГАРАНЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПО ЗАДУЖЕЊУ ГАЛЕНИКЕ, ЈAT ЕРВЕЈЗА, ЈАТ ТЕХНИКЕ, ГРАЂЕВИНСКЕ ДИРЕКЦИЈЕ СРБИЈЕ, ЕПС … (заједнички начелни и јединствени претрес)

Сагласно одлуци Народне скупштине да се обави заједнички начелни и јединствени претрес о овим тачкама дневног реда, дакле од 1. до 13, а пре отварања заједничког начелног и јединственог претреса, подсећам вас да, сходно члану 97. Пословника Народне скупштине, укупно време расправе за посланичке групе износи пет часова и да се расподељује тако да Посланичкој групи ЗЕС припада – сат, 33 минута и 36 секунди; Посланичкој групи СРС – сат, осам минута и 24 секунде; Посланичкој групи УРС – 28 минута и 48 секунди; Посланичкој групи „Напред, Србијо“ – 25 минута и 12 секунди; Посланичкој групи ДСС - Војислав Коштуница – 24 минута; Посланичкој групи СПС–ЈС – 18 минута; Посланичкој групи ЛДП – 14 минута и 24 секунде; Посланичкој групи „Нова Србија“ – 10 минута и 48 секунди; Посланичкој групи мањина – осам минута и 24 секунде и Посланичкој групи ПУПС – шест минута.

Сагласно члану 96. став 3. Пословника Народне скупштине, народни посланици који нису чланови ниједне посланичке групе имају право да говоре свако по једном, до пет минута.

Молим посланичке групе, уколико то већ нису учиниле, да одмах поднесу пријаве за реч са редоследом народних посланика.

Обавештавам вас да је СПС–ЈС овластила господина Зорана Касаловића да представља ову посланичку групу, ДСС је овластила господина Милана Димитријевића, а посланичка група СРС народног посланика Дејана Мировића.

Сагласно члану 157. став 2. и члану 170. Пословника Народне скупштине, отварам заједнички начелни и јединствени претрес.

Господо народни посланици, у 12.00 часова ћемо имати представника предлагача, па ћемо онда наставити са радом. Дакле, одређујем паузу до 12.00 часова.

(После паузе – 12.05)

ПРЕДСЕДНИК: Настављамо са радом.

Даме и господо народни посланици, питам да ли др Оливер Дулић, министар животне средине, рударства и просторног планирања, жели реч, као представник предлагача. (Да.) Изволите.

ОЛИВЕР ДУЛИЋ: Захваљујем. Даме и господо народни посланици, пред вама је сет ратификација различитих споразума који треба значајно да поправе и доврше пројекте у многим областима нашег живота.

Као представник Министарства животне средине, рударства и просторног планирања данас ћу нешто више да вам кажем о разлозима због чега је важно да се донесе закон о давању гаранције Републике Србије у корист Hypo Alpe Adria банке и Societe Generale банке када је у питању довршетак изградње стамбеног комплекса "Степа Степановић" у Београду, а на рачун Грађевинске дирекције Србије.

Верујем да ћемо током дана имати прилике да разговарамо и о другим пројектима и очекујем да ће током данашњег дана неколико мојих колега министара такође присуствовати расправи по осталим темама.

Као што знате, светска економска криза је драматично погодила економију свих земаља света. Готово највећи, драматичан пад је био управо у области некретнина и у грађевинском сектору. Током 2010. и 2011. године управо због те кризе, због изузетно великог пада тражње на тржишту некретнина и пада активности у грађевинском сектору, без посла је само у Европи остало пет милиона грађевинских радника.

Нажалост, тај негативни тренд није заобишао ни нашу земљу. Ми смо током 2009. године, предвиђајући да ће тренд у грађевинском сектору бити негативан, као Влада Републике Србије, донели одлуку да реагујемо и делујемо кроз посебан закон о помоћи грађевинској индустрији и кроз покретање неколико великих пројеката који би требало да упосле грађевинску оперативу.

Тада је замишљено да Република Србија постане активни учесник у грађевинским делатностима у Србији, што дуго није била, готово неколико деценија, и тада се по изузетно хитном поступку формирало неколико великих и комплексних пројеката.

Можда највећи и најизразитији од њих је било управо искоришћење војног земљишта на простору касарне "Степа Степановић", односно некадашње касарне "Четврти јули", зарад изградње великог стамбеног комплекса. Поред тога смо, током 2010–2011. године, покренули 250 грађевинских пројеката широм Србије и ових дана очекујемо покретање поступка социјалне станоградње, изградње 1.700 станова у 12 градова на територији Републике.

Захваљујући овим пројектима успели смо да, након изузетно великог пада у грађевинском сектору и изузетно негативних статистика које смо имали, у 2011. години постигнемо, упошљавајући грађевинску оперативу, добре резултате. Завршили смо 2011. годину с укупно 17% раста у грађевинском сектору и по томе смо једна од ретких земаља у Европи, која је имала раст у грађевинском сектору током кризне 2011. године.

Пројекат помоћи грађевинској индустрији у условима светске економске кризе је успео досада да упосли негде око 80.000 грађевинских радника, који свакако не би имали посла и сигурно не би имали посла да није било ових пројеката. Упослили смо неколико стотина великих грађевинских предузећа и хиљаде малих грађевинских предузећа, значајно смо упослили капацитете у производњи грађевинских материјала и постигли ефекат који је зацртан када је цео пројекат замишљен и када је цео пројекат од самога почетка реализован.

Напомињем да је целокупан пројекат помоћи грађевинској индустрији реализован у најкраћем могућем року и да је управо активност грађевинских предузећа данас на локацији касарне "Степа Степановић" и широм Србије најбољи одговор на све оне критике које су у почетку биле око неспособности државе да овакве пројекте води или довођење под знак питања да ли држава треба да реагује и буде активан учесник у грађевинским активностима или је то нешто што треба ексклузивно препустити приватном сектору.

Одмах да кажем, идеја и план државе није да буде станоградитељ и у будућности. Држава треба да остане значајан и активан партнер у изградњи социјалних станова, а већина активности оперативе када је у питању станоградња треба да се препусти приватној иницијативи. Такође, доношењем Закона о јавно-приватном партнерству отворена је могућност да у будућности држава остане активан учесник у активностима у грађевинском сектору кроз моделе јавно-приватног партнерства. Верујем да ћемо у будућности моћи да представимо неколико таквих модела.

Разлози због којих је неопходно да се овај кредит реализује су у томе што је потребно да се прикупе додатна финансијска средства да би се овај пројекат комплетно финансијски заокружио. Нама је за довршетак овог пројекта, који је вредан око 250 милиона евра, неопходно да изнађемо још неколико десетина милиона евра. Управо због тога што су све пословне банке имале веома стриктне услове и донеле одлуке да прекину активности у пројектном финансирању у станоградњи и било каквом другом финансирању када је у питању активност у промету некретнина било је неопходно да се изнађе додатних 35 милиона евра који су потребни да би се овај пројекат завршио.

Из тог разлога било је неопходно да се ова средства обезбеде. Ова средства су обезбеђена кроз кредите које је држава Србија, односно Грађевинска дирекција, узела од ове две банке. Укупна вредност свих ових кредита је око 35 милиона евра и хоћу одмах да кажем да ово нису кредити који се узимају зарад јавне потрошње.

Ми данас овде, у Народној скупштини Републике Србије, фактички само доносимо одлуку о давању гаранција за реализацију ових кредита, који ће бити реализовани кроз модел пројектног финансирања, где ниједан буџетски динар неће бити утрошен у изградњу ових станова, него ће ти станови бити продати по тржишним ценама и сав новац који се на тај начин уприходује ће бити враћен Грађевинској дирекцији, односно неће бити било какав сегмент јавне потрошње који би оптеретио буџет Републике Србије.

Управо из разлога да се овај пројекат успешно финализује позивам вас да за овај закон гласате, као што вас позивам да гласате и за све друге законе који су данашња тачка дневног реда. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем министру Дулићу.

Да ли неко од известилаца надлежних одбора жели реч? (Не.)

Да ли председници, односно представници посланичких група желе реч? (Да.) Народни посланик господин Чедомир Јовановић. Изволите.

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Госпођо председнице, поштовано представништво, даме и господо народни посланици, нисам се јавио да говорим као шеф посланичке групе.

Знате шта, ми имамо овде пред собом 13 закона, министар Дулић је говорио само о једном. Да ли може неко да преузме довољно одговорности и Парламенту објасни зашто треба да задужи земљу у износу од готово милијарду евра, макар тако што ће нам понудити неке аргументе?

Можемо да полемишемо око аргументације с којом је изашао господин Дулић, али имамо око чега да полемишемо. Ко нам је саговорник за Јат, ко је саговорник за Галенику, ко је наш саговорник за преосталих 12 закона које треба у оквиру једне тачке дневног реда да продискутујемо? Замолио бих вас да нам обезбедите нормалне услове за рад. У супротном, ово је монолог. Прилично бесмислено, а врло је озбиљна ситуација.

Немам ништа против да и господин Дулић то образложи. Било је ситуација када су ресорно ненадлежни министри тако нешто радили, али нека макар министар прочита те законе и каже јавности због чега се земља задужује. Рекао је за овај свој закон и око тога можемо да се сложимо или не, али је занимљиво да чујемо аргументацију и за ове друге кредите које треба одобрити. То је суштина представника Владе на седници, а не просто присуство некога ко ће про форме отворити седницу и потом је напустити.

ПРЕДСЕДНИК: Господине Јовановићу, представнике предлагача сам позвала на начин како је то уобичајено.

Прочитаћу вам обраћање господина Цветковића, који каже да нас обавештава да су за представнике Владе у Народној скупштини приликом разматрања наведених предлога закона одређени: господин Оливер Дулић, министар животне средине, рударства и просторног планирања, Снежана Маловић, министар правде, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру и енергетику, и Жарко Обрадовић, министар просвете и науке.

Вероватно ће министри у различитим деловима током дана бити овде, тако да је предлог Владе да овлашћени предлагачи апсолутно активно учествују у раду.

Реч има министар Дулић. Изволите, господине министре.

ОЛИВЕР ДУЛИЋ: Слажем се, наравно, са вама, господине Јовановићу. Расправа би свакако била квалитетнија да су овде и моје колеге министри. Оно што могу да кажем је да ће они током дана доћи. Очекујемо да ће доћи у Скупштину и министар Жарко Обрадовић и министар Милутин Мркоњић. Они ће доћи ускоро, ја сам данас овде.

Само вас молим једну ствар. Увек онај који дође, а дође зато што је то његова обавеза, зато што то Пословник налаже, али дође и да би испоштовао овај дом, добије грдњу и критику на рачун оних који нису ту. Молим вас да, када министри буду дошли, с њима дебатујете и полемишите о другим темама. Ја сам данас дошао да браним један конкретан закон, да браним аргументе и разлоге због чега је потребно да се да гаранција државе и наравно да ћемо одговорити на сва питања. Хвала.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем.

Питам да ли неко од председника, односно овлашћених представника жели реч. (Да.) Народни посланик Чедомир Јовановић.

ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ: Јавио сам се, госпођо, да бих одговорио министру Дулићу.

Немам намеру да вас критикујем због вашег присуства. Просто, ми смо овде дошли у 10.00 сати, направили смо паузу до 12.00, имали сте неке обавезе, али су спојене тачке, господине Дулићу. Спојене су тачке дневног реда. Тринаест закона је пред нама, а ви браните један.

Да ли сте ви наш саговорник за Галенику? Ви о томе не можете ништа да кажете. Чак ни не желим да вама сручим ту Галенику на леђа. Где је директор Галенике? Зашто задужујемо Галенику за 60 милиона евра? Зашто је другачија каматна стопа и маржа на кредит који узимамо за Галенику од оних које узимамо за Електропривреду, од оних које узимамо за помоћ преко вашег министарства грађевинској индустрији?

Када се обједине тачке дневног реда, онда је предуслов нормалне расправе и дискусије, ако треба да буде нормална, да имамо са ким да разговарамо о томе. Милијарда евра је у питању, са просечном каматном стопом која је пет пута већа од раста друштвеног производа о којем можемо да маштамо. Само се о томе ради.

  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Република србијА