страница4/15
Дата27.10.2018
Размер2.11 Mb.

Република србијА


1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

Такође, тај закон је више него лоше написан и у правном смислу. Не знам ко је писао те законе, које министарство, да ли Европска канцеларија Владе Републике Србије, али овде видимо један апсурд – и то ће вам рећи сваки правник који је прочитао било коју књигу о ЕУ – да се овде помињу у чл. 6. и 10. Европска заједница и Суд правде Европске заједнице. Одговорно вам кажем, иако сам припадник партије која је потпуно против ЕУ, да тако нешто не постоји. Постоји Суд правде ЕУ, постоји ЕУ после Лисабонског уговора, али Европска заједница не постоји и свако ко је написао такав закон би пао на испиту из права Европске уније.

Дакле, то је срамота и то показује две чињенице, да се ради о типским законима, типским уговорима, преписивању и једној врсти неусаглашености у Влади Републике Србије или незнању, непрофесионалности, како год хоћете, али то је срамота за вас. То је срамота за правника или било ког чиновника који је писао ове законе јер не зна да више не постоји Европска заједница, већ ЕУ од 2009. године. И то показује колико је неозбиљно тзв. усвајање европског законодавства и да је то опет једна врста обмане грађана Републике Србије – не само да нећемо живети боље, него ни у правном смислу то није исправно.

Што се тиче Уговора о гаранцији између Републике Србије и Европске банке за обнову и развој о зајму који се даје ЕПС-у у износу од 45 милиона, овде видимо Део Ц, где се наводи да ће се давати подршка консултантима. Каквим консултантима? Одакле су ти консултанти? Из ЕУ, из Србије? Нажалост, искуство нам показује да се ради о консултантима из ЕУ, који ће се плаћати из кредита који ће отплаћивати Република Србија, и то је суштина кредита који данас разматрамо и који смо разматрали неколико задњих година.

Такође, консултантске услуге које ће се давати тим анонимним консултантима, за које ми основано сумњамо да долазе из ЕУ, морају бити у минималном износу од 10% од једне транше кредита. Једна транша кредита по овом закону износи 100.000 евра, значи за сваку траншу кредита ће ићи 10.000 евра тзв. консултантима или консултантима које ће одредити Европска банка за обнову и развој и који ће бити, наравно, из ЕУ. Наравно, ту је и маржа, ту је и еурибор.

Долазимо и до кредита које Европска инвестициона банка даје малим и средњим предузећима. Овде видимо да поново нема камате, поново се не зна да ли је фиксна или варијабилна камата, поново се не зна ко ће бити посредник, а ми кажемо – тај посредник ће бити европске банке, из ЕУ, које држе 70% финансијског тржишта и они ће зарађивати на овим кредитима. И то је јасно, зарађиваће европске банке, европски консултанти и то је задуживање под маском бесмислене догме да ЕУ нема алтернативу.

Наравно, то је више него штетно. То показује и члан 1, где се наводе посредници за исплату, члан 3. варијабилна или фиксна камата и члан 9, који наводи некакве фантомске остале трошкове плаћања. Наравно, у том кредиту, или оквирном кредиту, не знам како да га назовем, ни у правном ни у економском смислу, на крају имате формуларе који ће одређивати захтеве Републике Србије за фиксну или варијабилну камату. Дакле, задужујемо се за 250 милиона евра, а не зна се каква је камата. То је срамота. То је и у економском и у правном смислу срамота.

Дакле, наш став према овим кредитима је аргументован, конструктиван. Ми смо против њих. Сматрамо да су они узети под једном врстом притиска Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, ММФ-а, који покушава да откупи и преузме, заједно са Европском банком за обнову и развој, нашу једину и задњу српску банку, Комерцијалну банку, и ми ћемо у Дану за гласање бити против тога, јер сматрамо да је даље задуживање, посебно задуживање под оваквим условима и у овако тешкој економској ситуацији, штетно за Републику Србију и њене грађане. Захваљујем.

ПРЕДСЕДНИК: Захваљујем и дајем реч народном посланику Велимиру Илићу.

ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Госпођо председавајућа, даме и господо народни посланици, све смо могли очекивати, али да се на једној од задњих седница Скупштине Републике Србије догоди оваква ситуација нисмо могли очекивати. Ово је изневерило и нас из опозиције, који смо очекивали да ће ипак ова влада ући у изборе знатно мирније, али, као што видите и сами, на данашњој седници имамо дневни ред који задужује државу Србију за 1.350.000.000 евра.

Данас треба да легализујемо многе послове који су почети, незавршени, који су ризични, сумњиви, који немају никакву законску документацију, који неким кредитима који су тражени… Ево, кад погледате списак банака од којих су добијени, не постоји једна значајнија банка да није узет кредит. Све банке су ту на гомили, а неко то све треба да плати.

Човек кад посматра Србију, која је презадужена у овом моменту и која не може никако да сервисира кредите који су досада узети у мандату ове владе, јер ова влада је задужила државу Србију за преко 6.200.000.000 евра, ми данас у једном дану, у јединственој расправи, са веома штуром документацијом, без икаквих аргумената, треба да задужимо Србију са 1.350.000.000 евра. То неко мора да плати.

Наравно, чули смо у претходним дискусијама да овде силне паре одлазе за неке консултанте, за неке сумњиве људе. То су милиони, стотине милиона, да ми уопште немамо механизам контроле. Ко су ти људи, шта раде, под којим условима, како?

Пазите, ми из једног папира, који има једну страницу и са десет реченица задужујемо државу за стотине милиона евра. Знам да владајућој коалицији сад гори под ногама и она жели да започне неке радове месец дана, два месеца и да се ту потроше силне паре које ће се махом трошити за изборну кампању, али ми то све треба овде данас, односно ви из владајуће већине да благословите и да кажете да је то све исправно и да је то све у реду.

Шта сте чекали четири године мандата? Ви хоћете да накуцате онај задњи сат мандата, да сад почнете ауто-пут. Нашли Азербејџан, нашли неку цифру и кажете направићете ауто-пут од Љига до Чачка. Направићете ауто-пут за 300 милиона евра, а један мост на Сави кошта, по данашњим рачунима, негде испод 500 милиона евра. А знате ли ви колико има на Руднику надвожњака, тунела и осталог?

Како мислите то да изградите и на који начин? Где вам је документација, где су аргументи? Где је био тендер? Како сте одредили цене? Битно је да ви задужите државу и неким фирмама ћете дати средства да се види да се тобоже нешто ради.

Ово са Галеником је смешно. Без икакве папирологије, без ичега – 70 милиона евра. Ви сада, на крају мандата, као Деда Мраз, десет милиона евра дајете за Јат, рупу без дна. Пет милиона евра само за неки авион да се поправи у Јат Техници. Дулић прави нешто тамо код Војводе Степе касарне; неке ваше фирме раде неке станове, дајемо и тамо 35 милиона евра.

Према томе, 28 милиона евра дајете, само не знате ни ви коме дајете, нити вас то интересује. Видим да данас нисте ни присутни, нити то читате. Ви ћете за то дићи руку и све благословити.

За Мост на Ади дајете 160 милиона евра. Нек се нађе Ђиласу, требаће човеку можда. Шта је то 160 милиона евра? Замислите, један мост који је на тендеру био око сто милиона евра. Људи, да ли је вама јасно једно – да цела обилазница ''прстен око Београда'', чији је пројекат урађен, са два моста на Дунаву, код Винче и овај кинески мост о коме се прича, укупно кошта 500 милиона евра по пројектној документацији? А ви за овај мостић на Ади толике паре дадосте колико кошта цела обилазница ''прстен око Београда'' са два моста на Дунаву.

Да ли има неко нормалан у тој држави, у тој влади, у граду Београду, па да зовне неке људе и да пита – људи, о чему се овде ради? Али видите и сами и како се градоначелник понаша. Њега уопште не интересују државне институције. Каква државна ревизиона комисија? Она му је нешто написала, а њега то уопште не интересује. Он каже – ја радим по своме и уопште ме не интересује шта они пишу. А ви ћутите и гласате. Сви ви што будете гласали, одговорни сте за ове паре.

Да ли је неко поднео извештај о Мосту на Ади и шта се ту заправо догодило? Недавно сам, пролазећи, када је пао онај снег од тридесетак сантиметара, видео забрану да се пење на мост аутом. Стајао је знак – не може. Како ви мислите то да урадите и шта ви то правите и чему ће то да служи?

Према томе, ова задужења о којима се сада ради и која ћете ви изгласати (јер имате 126 и то неће бити спорно) Србију ће у црно завити. Неко ће ово морати да отплати, господо. Ове ће се паре потрошити и то ће бити једна кампања. Сад у марту-априлу кренуће неки радови, неке машине почеће нешто да копају, пет-шест камиона ће возити.

Отворили сте мост Београд–Чачак. Два пута сте га отварали. Шта је сада проблем? Сад отварате и трећи пут. Знам да је кампања, знам да вама треба пара, али ово стварно нема смисла. Не зна се ни која је камата, ни под којим условима, ни ко је дао, ништа. Паре ће се убацити, паре ће потрошити и од тога неће бити ништа.

Молим вас лепо, како сте ступили у контакт са Азербејџаном? Ко је одредио параметре колико то кошта, како да се направи? Где је био тендер, где је документација? Да ли је прошло то овде у Парламенту, да о томе расправљамо? Сећам се, када смо овде радили концесију, у ситна цревца сте тражили сваку страницу, сваку реч да се прикаже на интернету, да се види и да се размотри. Тражили сте све податке и нисте хтели од тога да одустанете, а данас вас не интересује ниједан податак. Бланко правите ауто-пут. И то ће да кошта. Као што покушавате да градите и метро. И ту сте потписали неки уговор, а нико не зна пошто, где и како.

Не могу да схватим да ви у Влади будете толико неозбиљни, а и ви, господо из владајуће коалиције, да то све изгласате. Сутра ће доћи неко па ће вас питати шта сте то радили, како сте трошили ова средства, на који начин сте подизали кредите, ко вам је одобрио, ко су ови консултанти, кол'ко је узео дечко који је подигао ужад за Мост на Сави, кол'ко је наплатио провизију и одакле.

Молим вас лепо, понављам, цео прстен обилазнице око Београда, по идејном пројекту који је урађен, коштао је, са два моста на Дунаву, 500 милиона евра. Вама ће Мост на Сави изаћи преко 500 милиона евра. То је рупа без дна. Пазите, он је садржао два моста на Дунаву.

Не могу да разумем да се ви овде појавите толико неозбиљно и да радите, да градите, да подижете кредите и да то све стављате на терет грађана Србије и да немате ниједно објашњење за ово што радите. Дајете милијарду у једном дану. У једном преподневу, у обједињеној расправи, задужити Србију за 1.350.000.000 евра – мислим да то нормалан човек не може да схвати.

О овоме је требало данима да расправљамо, да видимо, да погледамо документацију, да испитамо. Ја сам, штавише, овде предлагао за тај мост на Сави се направи неки анкетни одбор у овом парламенту и да погледамо, људи, шта се то тамо догађа. Овде дајемо одмах 160 милиона бланко. Дулићу дајемо 35 милиона евра за насеље Степа Степановић. Коме правимо станове? Ко то купује, како, код којих банака се људи задужују?

Људи, где сте дошли на крају мандата, на крају грађевинске сезоне, усред зиме да долазите, кад је у земљи ванредно стање, кад не може да се преживи а камоли да се гради, ви толика средства хоћете да уложите, да дате неким вашим фирмама? Ко су вам извођачи? Ваша предузећа.

Молим вас, немојте да заборавите Хоменовог тату, он је врло важан фактор у грађевинарству Србије. Немојте заборавити породицу Триван, они су изузетно важни у грађевинарству Србије. Какав, бре, "Енергопројект", какав "Ратко Митровић", какав "Планум", какав "Рад", какав "Комграп", "Пим"? То погасите, шта ће нам. Имамо ми све, међу нама. Ви ту лепо скупите те ваше, поделите им ове паре сада пред изборе, дајте им, а после нек вам је бог у помоћи шта ће они и како урадити.

Овај мост на Сави сте као грлом у јагоде пошли да правите, са неких сто милиона евра. Гурате једну по једну кредитну линију, напуцали сте сад, мислим, негде 450-460 милиона евра и гурате даље.

Према томе, стварно вас упозоравам – пазите шта радите. Ово нема смисла. Ово је прешло све границе пристојности. Изаћи на једној седници, која је последња пред изборе који се за неки дан расписују, са задужењем Србије, која је ионако дошла до црвене црте, са 1.350.000.000 задужења, то је неозбиљно и за Владу и за владајућу већину. И задужити државу и потпуно уништити генерације које долазе.

Шта ће да раде следеће владе? Како да отплаћују? Како да заврше ове послове? Ви, једноставно, о томе не размишљате. Размишљате да трајете до 6. маја, а шта ће после бити – не знамо. Вама је битно да накуцате мандат до задњег дана. Сваки дан је за вас важан. Зашто? Ваше фирме раде, средства се пребацују. И немојте овде да вам читам списак кол'ко ко има фирми. Немојте сада да вам овде износим ко је све повезан с ким и кол'ко фирми ради, и како се то све одвија, и ко су вам консултанти, и одакле су консултанти, и ко ургира за ове кредите, и које провизије узима што вам обезбеђује кредите итд.

Нама се са вама црно пише. Мада су се дани одбројали, почиње да се броји оно ситно, како се каже, али за нас ће бити тешко. Јер баш ме је чудило да данас у току преподнева ви без имало стида, без имало срама дођете у Парламент и донесете једну страницу која је тешка 1.350.000.000 евра, које ће грађани Србије морати да плате. Ви ћете дићи ручицу, притиснути дугменце, гласати и све ово озваничити. Ово ће вама бити добро за кампању, имаћете ту резерви колико хоћете. Не питате за цену, само да вам се да глас. А куд ћете даље? Куд ће Србија?

Слушајте, ја не знам стварно да ли ви о томе размишљате, али неко ће о томе сигурно размишљати. Нашли сте владу и Француске и Јапана, и једну банку и другу банку, Азербејџан, ископали сте све што постоји банака. Пазите, погледајте, све сте их пронашли и свима узели помало и вели – хајде, гурајмо на гомилу, да то завршимо и урадимо како ваља. А колико ће ових уложених пара запослити нових људи? Колико ће повећати извоз? Колико ће бити пуњење буџета из ових свих кредитних линија? Нема од тога ништа. Ово све иде у једно велико предузеће, ваше предузеће, и ту ће се неки наши пријатељи још више обогатити.

Како вас није срамота да овај мост на Ади више стављате на дневни ред? Како вас није срамота да, ако је укупан кредит био, разговарало се о пројекту од сто милиона евра, сад одједном дижете неки кредит од 160 милиона евра и гурате тамо на гомилу? Покупили сте једну екипу која не мисли добро Србији. Покупили сте неке људе који имају име и презиме. Дошли су тамо на тај мост и они воде главну политику. Неки од њих иду и са два штапа; не могу да изађу, али сте их активирали. Они сенилни, не знам шта им можете.

Тако сте форсирали, господо, Лала Секулића, који вас је задужио, оцрнио, производио лекове, снабдевао све болнице, Клинички центар, а сад је добио амнезију мозга и све заборавио. Сад се брчка лепо на базену у свом хотелу и медитира. Шта год га питате, он има амнезију и не може ничег да се сети. Е, ви сте му тако нагурали лопатама пара и ево где нас је довео и упропастио једну општину, лепу Ивањицу. Дали сте му да буде и градоначелник. Један министар је одлазио код њега, обећао му и дао му одрешене руке. Ево где смо дошли.

И овоме сте на Ади овде дали одрешене руке. Он ради шта хоће. Ревизор га не интересује, државне институције га не интересују, а ви овде гласате и дижете руку и верификујете све шта се тамо догађа.

Према томе, ово је једна тешка ситуација за Србију и сматрам, господо из владајуће коалиције, да не бисте смели никако ово да изгласате и прихватите на последњој седници овог сазива Скупштине Србије. Не бисте смели да ставите омчу око врата српском народу и будућим владама на седници која је последња пред расписивање избора и да Србију оволико задужите и оставите изузетно велики дуг, да неко сутра неће знати шта ће са собом, а ви ћете дати бефел на све ове малверзације које су овде предвиђене и које су се појавиле.

Људи, ви не можете да потрошите руски кредит који смо добили. Зашто? Зато што не дате да пројекте ради државни институт ЦИП, него сте дали Росићу, вашем члану, господо, који има два-три запослена и који све пројектује за Железницу. Он то не може да испројектује, све су подлоге у ЦИП-у. Не дате. Само нек је ваш, из окружења неких страначких функционера, и онда гурај, љуљај, али Србији се добро не пише. Хвала вам пуно.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА (Гордана Чомић): Захваљујем.

Пре него што дам реч председници посланичке групе ЗЕС народној посланици Нади Колунџија, на основу чл. 90. и 87. обавештавам вас да смо паузу од једног сата, коју сваког дана имамо, данас већ имали од 11.00 до 12.00 часова, те се преостали део радног дана наставља, а радићемо и после 18.00 часова уколико то буде захтевао темпо расправе.

Народна посланица Нада Колунџија има реч. Изволите.

НАДА КОЛУНЏИЈА: Поштована председавајућа, уважени господине министре, даме и господо народни посланици, данас имамо пред собом ратификацију финансијских аранжмана и можда је важно напоменути, истине ради, а пре свега због грађана Србије и покушаја неких овде да представе како Скупштина Србије користи задњи час како би на задњој седници на некакав чудан начин задужила Србију за паре које се сада појављују као задужење, да се ради о томе да је све ове аранжмане Влада потписала, неке 2010. године а највећи број 2011. године.

Већина ових аранжмана заправо представља гаранције Владе Републике Србије, а да су зајмопримци или друштвена предузећа или град или друга правна лица. Дакле, није Република Србија та која се задужује свим овим средствима. Такође је важно напоменути да су сва ова средства приказана у буџету Републике Србије за 2012. годину. Дакле, апсолутно се не ради о некаквим новим парама које се сада не виде у буџету, а овим ратификацијама ће се појавити као некакви нови мањкови.

Наравно, потпуно је разумљиво да треба бити обазрив када је задуживање у питању и мислим да је питање одговорности свакога ко посегне за позајмицом да добро размисли, пре свега, за шта узима ту позајмицу и да ли та позајмица дугорочно грађанима доноси добробит. У том смислу увек бих била против тога да се задужујемо за потрошњу и зато је важно посебно напоменути за шта су ови кредити и ови финансијски аранжмани. Зато што нису намењени потрошњи. Намењени су, пре свега, инфраструктурним пројектима.

Мислим да нема никакве сумње да је потпуно бесмислено оптуживати странке које ће гласати за ове финансијске аранжмане да то раде због избора који ће се десити за два-три месеца јер узимају паре како би показале како оне тобоже нешто граде. То је просто немогуће. За два-три месеца ништа се неће десити осим припреме документације за све ове пројекте. Неки су пројекти већ у фази реализације, као што је Мост на Ади, и аранжман који се сада прави везано за изградњу инфраструктуре за тај мост ће бити нешто што ће наставити да се ради.

Мислим да је превише политикантски тврдити како ови аранжмани имају везе са изборима који ће се десити за два месеца. Што се грађана тиче, они уопште не могу да се виде; они ће се видети у наредним не само годинама, већ у наредним деценијама, зато што ће омогућити грађанима да добију неке врло важне инфраструктурне пројекте.

Само ћу кратко, због грађана, да кажем за шта су намењена ова финансијска средства, опет понављајући да су ови уговори потписани у току протекле године и да се апсолутно не ради о некаквом покушају да се на брзину, у задњи час нешто провуче кроз Народну скупштину. Већина ових уговора чекала је у Народној скупштини на ратификацију.

Један од ових аранжмана намењен је за пројекат изградње постројења за одсумпоравање за Термоелектрану "Никола Тесла". Он се финансира кредитима Јапанске агенције за међународну сарадњу. Дакле, еколошком стратегијом и законима које смо ми донели предвиђено је смањење загађености ваздуха због рада електрана и ово су средства која су намењена како би електрана "Никола Тесла" била унапређена у технолошком смислу како би смањила загађење.

Други аранжман везан је, то сам већ помињала, за завршетак Моста на Ади. Мислим да грађани Београда најбоље знају колико им тај мост значи и свако ко покушава да обесмисли или да представи тај мост као лош пројекат заправо има највеће непријатеље у грађанима Београда, који не само да су задовољни што је Београд после 40 година добио неки мост, већ су задовољни и због тога што ће он омогућити да Београд као град функционише много једноставније, пре свега имајући на уму грађане.

Такође један од ових аранжмана јесте, о томе је било речи и мислим да то не треба понављати, аранжман за изградњу стамбено-пословних објеката на локацији касарне "Степа Степановић". Ми знамо колико Београд има потребе за становима, односно колико грађана у Београду има нерешено стамбено питање. Знамо да је у време финансијске кризе, када је економска криза овако снажна као што је сада, тешко да они грађани којима су станови најпотребнији могу сами да се изборе са околностима и обезбеде себи кредите којима ће доћи до свог стамбеног простора и мислим да је одговорност државе да покаже разумевање и за такве грађане, с једне стране.

С друге стране, наравно, овај пројекат има и другу врсту ефекта, а то је подстицај домаћој грађевинској оперативи. Сви смо хиљаду пута и чули и сами понављали да је грађевинска оператива у кризи и да, уколико држава не помогне да ову кризу преброди, прети опасност да се читав тај сектор у потпуности уруши и да хиљаде људи остане без посла, без икакве шансе да се касније запосле, јер је тешко замислити да, уколико се цео систем уруши, можемо очекивати у неком краћем року да се подигну некакве нове грађевинске фирме.

Један од ових финансијских аранжмана јесте и пројекат који унапређује образовање и стручну обуку. Дакле, формирање центара изврсних вредности у приоритетним научноистраживачким областима, изградња биомедицинског истраживачког центра у Београду, изградња и опремање пољопривредно-биотехнолошког центра у Новом Саду, изградња центра за нанонауке и нове материјале у Београду, формирање научнотехнолошког парка у Нишу, изградња станова за изнајмљивање за младе истраживаче у Београду, Крагујевцу и Новом Саду и финансирање и техничка подршка.

Ово је такође, по мени, један од важних доказа да су сви ови финансијски аранжмани имали развојну компоненту, пре свега, на уму, да ништа није тренутна потрошња, да је све оно што је предвиђено овим аранжманима заправо потреба да се изграде основе за поправљање инфраструктуре у земљи.

Један од ових финансијских аранжмана је и за пројекте финансирања малих и средњих предузећа. Опет, сви они који сматрају да српска привреда може да се развија пре свега развијањем сектора малих и средњих предузећа знају да у овим временима и након свега онога кроз шта је Србија прошла и како јој се економија распадала '90-их, а онда 2000. кроз процес приватизације мењала своју структуру, изгубивши претходно сва тржишта, не стварајући могућност у тако кратком периоду да створи нека нова тржишта, дакле показује се да ли Влада има или нема одговорност управо мерећи по томе да ли је спремна да помогне овом сектору пре свега омогућујући му да опстане у овим временима, али и да направи искорак и да се даље развија, заправо ствара претпоставку за оно што јесте базична економија Србије, а то јесу управо мала и средња предузећа.

Напоменућу још један од ових финансијских аранжмана. Он се односи на изградњу Коридора 11, дакле на изградњу пута Љиг–Бољковци. Ради се о изградњи 40 километара пута и мислим да сада опет сви они који сматрају да је ово непотребно заправо имају проблем са грађанима који живе у тим пределима и којима ће овај пут омогућити да буду боље повезани, да та веза буде транзитна веза кроз Србију и мислим да морају њима да објасне зашто мисле да овако нешто не треба градити.

Дакле, оно што је за нас важно и зашто ћемо ми гласати за ове аранжмане, иако сваки пут када треба да се задужимо заиста треба озбиљно да расправљамо о томе да ли су та задуживања дугорочно у интересу грађана Србије, дакле да ли им у будућности доноси боље услове за живот, да ли им доноси разрешење неких инфраструктурних проблема које имају деценијама и увек, уколико су та средства намењена за такве пројекте, мислим да, без обзира на политичке разлике, можемо да се сагласимо да таква врста задуживања тада има пуног смисла.

Верујем да би, када бисмо превазишли ту потребу да се страначки обрачунавамо, већина ових пројеката добила подршку свих посланика, зато што мислим да сви посланици мисле да ове пројекте треба урадити. Можда неко мисли да постоје нека друга средства, али би било добро да онда сви сазнамо која су та средства.

1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Република србијА