• Електроенергетска инфраструктура
  • Гасоводна инфраструктура
  • Нафта и нафтни деривати
  • Термоелектране - топлане (ТЕ-ТО)
  • Обновљиви извори енергије (ОИЕ)
  • Енергетска ефикасност



  • страница6/28
    Дата10.01.2019
    Размер4.91 Mb.

    Стратегија одрживог развоја града сомбора 2014 – 2020. Година


    1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28

    КАРАКТЕРИСТИКЕ И АНАЛИЗА ЕНЕРГЕТИКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

        1. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА


    Развој енергетике и енергетске инфраструктуре треба да делује подстицајно на привредни развој, заштиту животне средине и интеграцију у регионално и европско тржиште енергије.

    Концепција развоја енергетике подразумева ревитализацију, реконструкцију и модернизацију постојећих енергетских објеката у циљу сигурности, поузданости, смањења губитака, смањења негативних утицаја на животну средину, повећање удела коришћења расположивих потенцијала, рационализацију коришћења енергије и енергената на свим нивоима, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових енергетских објеката, нарочито неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних објеката за интерконективно трансгранично повезивање са државама у окружењу и изградњу нових енергетских објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу поузданог и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима.


    Рационална употреба квалитетних енергената и повећање енергетске ефикасности у производњи, преносу, дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника у свим секторима потрошње захтева у првом реду технолошку модернизацију. Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије.
        1. Електроенергетска инфраструктура


    Насеља на територији града Сомбора се електричном енергијом снабдевају следећим преносним далеководима који су у надлежности ЈП ''Електромрежа Србије'' :

    - ДВ 400 kV бр. 456 Сомбор 3 – Суботица - ДВ 110 kV бр.1012/1 Бајмок – Сомбор 3 - ДВ 110 kV бр.1012/2 Сомбор 3 – Сомбор 1 - ДВ 110 kV бр.132/1 Сомбор 3 – Црвенка - ДВ 110 kV бр.132/4 Сомбор 1 – Сомбор 3 - ДВ 110 kV бр.1107/1 Сомбор 1 – Сомбор 2 - ДВ 110 kV бр.1107/2 Сомбор 2 – Апатин - ДВ 110 kV бр.1107/3 Апатин – Сомбор 3 - ДВ 110 kV бр.1107/4 Сомбор 3 – Оџаци.

    Трафостанице трансформације 400/110 kV и 110/20 kV као делови преносне мреже које се налазе на предметном простору су следеће:

    - ТС 400 kV/110 kV ''Сомбор 3'' - ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' инсталисане снаге 2X31,5 MVA

    - ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' инсталисане снаге 2X31,5 MVA

    Територија Града Сомбора се напаја електричном енергијом из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' преко шеснаест 20 kV извода, из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' преко тринаест 20 kV извода.Ове две трафостанице су повезане на ТС 400 kV/110 kV Сомбор 3.

    Територија Града Сомбора се напаја електричном енергијом из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' преко шеснаест 20 kV извода, из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' преко тринаест 20 kV извода. Ове две трафостанице су повезане на ТС 400 kV/110 kV Сомбор 3.

    Из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' се преко 20 kV извода напајају следећа насељена места:, Чонопља, Градина, Ленија, Кљајићево, Телечка, Чичови, Лугово, Централа, Стапар, Милчић, Обзир, део Станишића, Светозар Милетић, Жарковац, Радојевићи, Шапоње и Билић и око 50% насељеног места Сомбор.

    Из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' се напајају преко 20 kV извода: Бачки Моноштор, Бездан, Мала Пешта, Гаково, Крушевље, Риђица, део Станишића, Колут, Бачки Брег, Ненадић, Ранчево, Растина, Швраке, Козара и Буковац и око 50% насељеног места Сомбор.

    Изводи су углавном међусобно повезани, те у случају квара на једном изводу постоји могућност напајања са другог.


    Неопходна је технолошка модернизација постојећих објеката. Концепција изградње преносне мреже обухата и потребе везане за изградњу обновљивих извора енергије.
    У зависности од договара између ЕМС-а и оператера суседних преносних система планирани су интерконективни прекогранични водови:

    - ДВ 400 kV између Србије и Мађарске (Сомбор-Печуј-(или Пакс))

    - ДВ 400 kV између Србије и Хрватске (Сомбор-Ернестиново).
    Такође је планирана изградња

    - ДВ 400 kV Сомбор 3 – Сремска Митровица (правац југ-југоисток).


    Планиране трафостанице 110/20 kV су :

    - TС 110/20 kV'' Бездан'';

    - TС 110/20 kV'' Гаково'';

    - TС 110/20 kV '' Сомбор 4'';


    Планирани водови 110 kV су:

    - прикључак ТС ''Сомбор 4'' на ''Сомбор 3'' – Апатин (двоструки) – упоредо са изградњом ТС 110/20 kV ''Сомбор 4'';

    - планирани 110 kV далеководи на релацији ТС 400/110 kV ''Сомбор 3'' – планирана ТС ''Гаково'';

    - ТС 400/110 kV ''Сомбор 3''- планирана ТС 110/20 ''Бездан'' и

    - планирани далековод 110 kV на релацији постојећа ТС 110/20 ''Сомбор 2'' – планирана ТС 110/20 ''Сомбор 4''.
    За напајање радне зоне Града Сомбора планира се изградња три 20 kV кабловска вода из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' и због пораста потрошње електричне енергије планира се реконструкција и проширење ове трафостанице (проширење 20 kV постројења и уградња трећег трансформaтора инсталисане снаге 31,5 MVA).
    Планира се изградња новог 20 kV ваздушног вода из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' до села Станишић, затим нови 20 kV ваздушни вод из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' до РП Бездан, као и 20 kV далековод Бачки Брег - Гаково. У плану ЕД Сомбор је и изградња 20 kV далековода Чичови - Пригревица.
    Изградњом и проширењем црпних станица на северном делу конзума ЕД Сомбор очекују се лошије напонске прилике у том подручју. Поправка напонских прилика у том делу и растерећење постојеће ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' и ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' планира се у првој фази изградњом разводног постројења код насеља Гаково, које ће бити пројектовано за будућу ТС 110/20 kV.
    Изградњом новог 20 kV извода ''Бездан'', биће потребно планирати реконструкцију и проширење 20 kV постројења у ТС 110/20 kV ''Сомбор 2''.

    Поред изградње свих планираних електроенергетских објеката предвиђених овим Планом, на простору обухвата Плана неопходно је обезбедити услове за прикључење на електроенергетску мрежу свих стамбених објеката чији су корисници заинтересовани и за чије прикључење постоје реалне техничке могућности. Једнак третман применити и за стамбене објекте изграђене ван грађевинског реона-у атару, који имају обезбеђен приступ на јавну површину – пут и испуњавају услов – изграђени су или легализовани у складу са Законом.


    У свим насељима, туристичким и другим локалитетима потребно је изградити квалитетну јавну расвету.
    Изградња електроенергетске мреже, високонапонске и нисконапонске, на простору Плана вршиће се у складу са плановима развоја електроенергетске мреже, односно условима надлежних предузећа. Поправљање квалитета испоруке и напонских прилика у мрежи решаваће се локално по потреби, изградњом нових средњенапонских и нисконапонских објеката. Градиће се углавном монтажно-бетонске и стубне трафостанице. Зидане трафостанице типа "кула" потребно је заменити новим.

    Напајање електричном енергијом садржаја ван насеља може се обезбедити и из сопствених извора (агрегати, обновљиви извори енергије).


        1. Гасоводна инфраструктура


    Изградњом транзитног гасовода ''Јужни ток'' за алтернативно снабдевање руским гасом земаља југоисточне и западне европе, Србија постаје важно чвориште гасног тржишта региона и Европе. Планирана реализација Споразума о изградњи гасовода ''Јужни ток'' подразумева завршетак изградње и његово пуштање у рад до краја 2015. године.
    На територији Града Сомбора коридор гасовода ''Јужни ток'' пролази кроз КО Стапар, прелази преко Малог канала, затим мења правац ка североистоку и враћа се на територију општине Кула. Улазећи поново на територију општине Кула коридор гасовода пружа се у правцу севера и враћа се на територију града Сомбора.
    Улазећи поново на територију Града Сомбора коридор гасовода, пролази кроз КО Кљајићево западно од грађевинског подручја насеља Кљајићево, даље наставља у правцу северозапада обилази са источне и североисточне стране грађевинско подручје града Сомбора (КО Сомбор II) и наставља преко територије КО Гаково, КО Бездан, КО Колут и КО Бачки Брег и у правцу северозапада наставља ка државној граници са Републиком Мађарском излазећи из територије Републике Србије. На територији Града Сомбора за основну трасу гасовода ''Јужни ток'' планирано је да се изграде и објекти блок станице БС 20 у КО Сомбор II и објекат пријемне и отпремне чистачке станице ПОЧМ КО Бачки Брег.
    Изградњом разводног гасовода РГ 04-15 Госпођинци-Сомбор, створени су услови примене природног гаса за задовољење потреба привредних, комуналних и индивидуалних потрошача. Развој гасне мреже кренуо је од јужног дела града, где се налази главна мерно-регулациона станица за снабдевање града земним гасом. Гасна мрежа развијена у свим деловима града, осим у деловима где постоји систем даљинског грејања, а посебно у објектима колективног становања.

    У току израде Плана на територији Града Сомбора изведено је 98% дистрибутивне гасне мреже (ниског и средњег притиска). У наредном периоду планира се стављање у функцију гасне мреже у насељеним и приградским местима Града Сомбора.


    ЈП ''Србијагас'' планира у Сомбору изградњу гасовода високог притиска Сомбор-Кљајићево RG-04-22 којом ће се створити предуслови за гасификацију целокупне територије Града Сомбора. Изградња планираног гасовода довешће до побољшања рада и поузданости постојеће магистралне и разводне гасоводне мреже, енергетске стабилности у снабдевању природним гасом и стварања предуслова за даљи привредни развој.
    Како би се успешно завршила гасификација насељених места на територији града Сомбора ЈП ''Србијагас'' планира изградњу новог гасовода високог притиска Сомбор-Кљајићево у оквиру К.О. Сомбор II и К.О. насељеног места Кљајићево између ГМРС Сомбор и ГМРС Кљајићево.
        1. Нафта и нафтни деривати


    У планском периоду планира се изградња система продуктовода у складу са Просторним планом подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш), (''Службени гласник РС'', број 19/11) којима би се транспортовала моторна горива (бензин и дизел горива). Систем продуктовода подразумева и изградњу одређеног складишног простора, терминала са пумпним станицама и надзорно управљачким и комуникационим центрима у сваком од наведених пунктова Система. Сходно усвојеном плану предвиђено је да се изгради терминал система продуктовода у Сомбору (на локацији складишта НИС-петрол) и да један део цевовода пређе преко територије Града. Циљ је да се поред снабдевања домаћег тржишта, преузме и снабдевање пограничних подручја суседних земаља и да се у перспективи размотри могућност повезивања са системом продуктовода. У том смислу терминал у Сомбору би био оријентисан на снабдевање тржишта у Мађарској и Хрватској.
    Изградња деонице продуктовода Нови Сад - Сомбор конципира се као једноцевни систем за транспорт моторних горива. Траса продуктовода деонице Нови Сад-Сомбор полази од терминала ''Нови Сад'' и води се до терминала ''Сомбор'' у дужини од cca 92,2 km и углавном прати трасу Ауто-пута Е75: деонице Београд - Нови Сад и Нови Сад - Суботица. Продуктовод се једино удаљава од поменутог Ауто-пута северно од Новог Сада, заобилазећи планиране комерцијалне зоне дефинисане усвојеним урбанистичким плановима смештен у планирани енергетски коридор, а затим се враћа уз коридор Ауто-пута Е75: Нови Сад - Суботица. Затим се води у правцу северозапада око 6 km до пружног појаса једноколосечне неелектрисане пруге Нови Сад – Врбас – Римски Шанчеви – Сента – Хоргош, а онда непосредно уз поменуту жел.пругу у дужини од око 14 km. јужно од Врбаса па до терминала ''Сомбор'' продуктовод прати трасу постојећег разводног гасовода: деоница РГ 04-15 Госпођинци-Сомбор.
        1. Термоелектране - топлане (ТЕ-ТО)

    У оквиру програма и пројеката реконструкције постојећих или изградње нових извора са гасним технологијама, као потенцијални објекат је издвојена ТЕ-ТО Сомбор до 40 МW електричне снаге. Од стратешког је значаја то да ће се део енергије у индустријским зонама града Сомбора обезбеђивати из когенерационих постројења са гасним блоковима.


    Повећање потрошње је планирано у Новој Селенчи прикључењем већ изграђених објеката и објеката који су плану изградње у близини вреловода. Нова топлана 4x10 MW почела је са радом у грејној сезони 2011/2012. године. Пројектом је предвиђена производња вреле воде до 150 ◦C у 4 котловске јединице, свака по 10 MW топлотне снаге. У првој фази уграђене су три котловске јединице док је за четврту предвиђен простор. Основно погонско гориво је природни гас, а помоћно мазут.
    За насељена места Града Сомбора од стране ЈКП ''Енергана'' нису планиране никакве активности на изградњи извора топлотне енергије и ширења вреловодне мреже.

    Планира се прикључење на даљински систем грејања већ изграђених објеката који су у близини дистрибутивне мреже.


        1. Обновљиви извори енергије (ОИЕ)

    У наредном планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење обновљивих извора енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног стандарда и заштиту и очување природне и животне средине. На простору Плана као алтернативни облици енергије могу се користити: хидроенергетски потенцијал, геотермална енергија, биомаса, биогас, сунчева енергија и енергија ветра.


    Хидроенергију канала могуће је користити изградњом малих хидроелектрана нa каналима или реконструкцијом постојећих водопривредних објеката уградњом турбина на водном земљишту. Могућност коришћења хидроенергетског потенцијала се заснива на изградњи малих хидроелектрана (0,1-15MW). Хидроелектране не емитују штетне материје, а производња електричне енергије припада тзв. чистој производњи електричне енргије. То су хидроелектране које би се градиле на водотоцима, у првој фази уз већ изграђене водопривредне објекте. Планирана је изградња мале хидроелектране ''Бездан'' на месту истоимене водозахватне уставе на каналу Пригревица-Бездан. Изградња будуће МХЕ не би требало да промени досадашњи режим вода. МХЕ би имала првенствено енергетски значај, а водопривредни значај је и даље на постојећој устави. Процењена снага МХЕ је око 850 кW, проток воде је од 30 m3/s до максималних 60 m3/s и процењена годишња производња је 2600 MWh. Мале хидроелектране се могу градити и на пољопривредном земљишту, уз претходно прибављену сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде.
    На територији Града Сомбора налази се бушотина БМ-1 (Бачки Моноштор) која је позитивна хидрогеотермална бушотина ван производње на дубини од 1200 m. Термоминерална воде је излазне температуре 73◦C са изврсним референцама, како са аспекта физичко-хемијског састава, тако и по енергетском потенцијалу. Максимална регистрована издашност бушотине је 15 l/s. На основу извршеног хидротермалног испитивања постојећа бушотина могла би се кориситити за експлоатацију термоминералних вода без улагања у иначе врло скупе радове бушења на веће дубине. Због излазне температуре воде може имати примену у индустрији, пољопривреди (грејање стакленика и пластеника), грејању зграда и даљинском грејању и у балнеолошке сврхе те представља огроман потенцијал од стратегијског значаја за подручје Града, али и шире. На територији Града налази се и бања Бездан која се користи у балнеолошке сврхе. Одликује се термоминералном водом која припада категорији алкалних натријум хидрокарбонатних вода богатих јодом са температуром од 26°C i 37°C.
    Енергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде, шумске и дрвопрерађивачке производње. У сточарству, као остатак биомасе се сматра течни стајњак. Пошто је простор Града претежно пољопривредни, крај има значајну количину био отпада (ако би се само једна трећина од укупне количине биомасе која се годишње произведе користила за енергетске потребе потенцијал би био око 700.000 MWh) што указује на могућност и потребу валоризације и практичне примене свих врста биомасе. Због великих трошкова транспорта индиције говоре да биомасу на овом простору треба користити у непосредној близини настанка ових сировина (у оквиру појединих насеља и садржаја) ради задовољавања енергетских потреба објеката пољопривредне производње. Биогас се производи и користи првенствено из разлога економичног управљања стајским ђубривом, ради оптимизације доходка по хектару обрадиве површине, заштите човекове средине и радне околине и из потребе снабдевања фарми сопственом енергијом. Застој у развоју сточарства је, такође, један од фактора који дестимулативно делују на развој овог енергента.
    Сунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију. Ограничавајући фактор коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике површине за инсталисање сунчевих колектора. Коришћење сунчеве енергије треба комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије, због немогућности адекватне акумулације и коришћења током целе године.
    Подручје Плана, на основу Студије Атласа ветрова на територији АП Војводини, се налази у зони ветрова (3,5-4 m/s) на висинама преко 50m изнад тла, а нарочито 100 m изнад тла, што одговара савременим ветроелектранама снага 2-2,5 MW, где експлоатација енергије ветра може да буде економски исплатива. На Телечкој заравни је велика учесталост струјања ваздуха изнад граничне вредности за погон ветрењача са генераторима за производњу електричне енергије. Према Закону о планирању и изградњи, ветроелектране се могу градити и на пољопривредном земљишту, уз претходно прибављену сагласност органа надлежних за послове пољопривреде и заштите животне средине. Приликом одређивања локације за ветроелектране потребна пажња биће посвећена ризику по животну средину (бука, утицај на птице, слепе мишеве и пејзаж) и процени прихватљивости тог ризика са становишта домаћих прописа у области заштите природе и животне средине, пре свега Закона о заштити природе, и европских стандарда и искустава у изградњи ветроелектрана (израда стратешких процена утицаја на животну средину и студија о процени утицаја на животну средину), што се посебно односи на заштићена и еколошки значајна подручја.
    За искоришћавање енергије ветра, поред неопходних климатских карактеристика (брзина, учесталост и правац ветра, геомеханичка својства терена, сеизмолошки аспекти), један од важних фактора је и постојећа путна и железничка инфраструктура и приступачност терена на ком се планира изградња ветроелектрана. Важан фактор је и покривеност територије средњенапонском и високонапонском мрежом и постојање трансформаторских станица и могућност прикључења на њих. Такође важни критеријуми за одабир локација ветрогенератора су и:

    - довољна удаљеност од насеља и стамбених објеката како би се избегло повeћање интензитета буке;

    - довољна удаљеност од инфраструктурних објеката (електронских комуникационих мрежа и опрема, радарских, аеродрома, линијских инфраструктурних објеката и др).

    - утицај на животну средину и биодиверзитет - неугрожавање флоре и фауне, избегавање градње у границама постојећих и планираних заштићених природних добара и других еколошки значајних подручја и у њиховој непосредној близини;


    Начин прикључивања ветроелектрана на постојећу и планирану електроенергетску мрежу ће бити дефинисано кроз даљу урбанистичку разраду сваке поједине локације, а на основу услова надлежног предузећа (ЈП ЕМС и електродистрибуције).
        1. Енергетска ефикасност

    Повећање енергетске ефикасности већ сада постаје императив развоја енергетике и коришћења енергије јер су нерационалност у енергетском систему и неефикасна производња, транспорт и коришћење енергије толико велики и очигледни да је повећање енергетске ефикасности најбржи, најјефтинији и најбољи начин за повећање расположиве енергије, смањење губитака како у привреди, тако и код становништва и ублажавање енергетске зависности града.

    Изградњом нових енергетски ефикасних објеката и адаптацијом постојећих у енергетски ефикасне знатно ће се смањити трошкови коришћења енергије ових корисника али и укупна енергетска зависност. Основни циљ енергетске ефикасности је смањење коришћења примарне енергије и елеминисање загађења животне средине уз повећање коришћења ОИЕ.

    Концепција просторног развоја са аспекта енергетске ефикасности обухвата:

    - увођење биоклиматских и принципа енергетске ефикасности у све нивое планирања, пројектовања, извођења и коришћења објеката и инфраструктуре;

    - стварање услова за децентрализовану производњу топлотне енергије;

    - примена прописа о планирању и потрошњи енергије на регионалном нивоу, који би осигурали да сви органи локалне власти имају план за снабдевање, дистрибуцију и коришћење енергије у делокругу својих надлежности;

    - организовано систематско праћење потрошње енергије, истраживање расположивих залиха енергетских сировина и проучавање могућности примене неконвенционалних извора енергије (соларна, термалне воде, и слично).



    1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   28

    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    Стратегија одрживог развоја града сомбора 2014 – 2020. Година