страница2/7
Дата22.01.2019
Размер1.67 Mb.

Стратегија одрживог развоја градске општине гроцка за период 2017. Године до 2021. Године


1   2   3   4   5   6   7

Slika 1. Grb opštine Grocka




    1. ИСТОРИЈАТ

Најстарији трагови о постојању насеља на територији данашње општине Гроцка датирају из почетка неолита (млађег каменог доба). Највеће неолитско насеље у овом делу Европе, које се још увек истражује, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура, која је настала на овом простору у доба средњег и позног неолита (5250-4250. године пре нове ере), добила је назив "Винчанска култура". Римљани су главну саобраћајницу која је повезивала Сингидунум (Београд) и Виминацијум (Костолац), изградили уз обалу Дунава на територији данашње Гроцке. Докази за то су бројни: виле-рустике, гробнице римских великодостојника, златан накит, новац и многе друге ископине.

Прво помињање Гроцке, у писаној форми, забележено је у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Гардец. Следеће писано помињање забележено је у запису Евлије Челебије 1521. године, под називом Хисарлик (утврђена војна постаја на цариградском друму).

Највише података о Гроцкој у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац који је 1578. године прошао кроз Гроцку је забележио: "...велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених."

Општина је основана 1955. од када је приступила заједници београдских општина. Дан општине, као и општинска слава, је Света Петка, 27. октобар. Северни део територије излази на реку Дунав дужином од 24 километра, а обим границе општинске територије је 96 километара. До Гроцке се стиже аутопутем Београд-Ниш, железничком пругом Београд-Ниш-Скопље-Солун-Атина, магистралним путем Београд-Смедерево. На територији општине Гроцка саобраћају возила ГСП.

Општина Гроцка је постала део ширег подручја Града Београда 1955. године. Распуштањем општине Мали Мокри Луг 1957. источни део (села Калуђерица, Лештане и Винча) је припојен Гроцкој. Раних шездесетих општине Умчари и Врчин су такође распуштене и прикључене општини Гроцка.

Пријатељска је општина са атинским предграђем Агиа Параскеви (грчки: Αγία Παρασκευή) и општином Косовска Каменица.



    1. ГЕОГРАФИЈА

Центар општине Гроцка, односно централно урбано насеље Гроцка, налази се на само 25 километара удаљености од ужег центра града Београда. Ова општина лежи на 20° 43' источне географске дужине и 44° 40' северне географске ширине, међу осталим градским општинама Београда истиче се својом надморском висином која износи 71 метар што је чини једном од најнижих делова Београда. Гроцка заузима површину од 289,23 километара квадратних на којима живи око 85 654 становника.

Градска општина Гроцка граничи се са општинама Панчево, Ковин, Смедерево, и градским општинама града Београда – Младеновац, Сопот, Вождовац, Звездара и Палилула.

Градска општина Гроцка налази се на контакту шумадијског побрђа и војвођанске равнице. Ограничена је Дунавом са североистока, долином Завојничке реке, Авалом и „Шумадијском гредом“ са запада и долином реке Раље са југа. Има повољан географски положај у односу на ширу регионалну средину, на шта утиче међународна пловна река Дунав, град Београд, као и контакт Шумадијске површи и Панонског басена. Општина има и веома повољан саобраћајни положај (два европска коридора - X и VII). Аутопут Београд–Ниш и железничка пруга Београд–Пожаревац су главне саобраћајнице које од Београда прелазе у Моравску долину, пролазе кроз подручје општине долинама Завојничке реке и реке Раље. 

Природни услови су дали основне црте регионалној специјализацији коришћења пољопривредног земљишта у правцу, пре свега воћарске и повртарске производње, и са знатним учешћем винограда.

Укупна површина шумског земљишта износи око 5,0% у односу на укупну територију. Може се констатовати да је шумовитост, гледајући према површини шума по становнику, веома мала. Генерално, мали проценат шумског земљишта последица је крчења шума у корист пољопривредног и грађевинског земљишта. Према врстама дрвећа, преовлађују различите врсте тополе и врбе (92%), док су остале мање заступљене. Општа је оцена да је шумско земљиште недовољно заступљено и искоришћено.

Водна својства општине Гроцка су одређена њеним специфичним положајем у непосредном контакту са Дунавом. Развитак и физиономија речне мреже је последица развоја долине Дунава на јужном панонском ободу. Дунав је североисточна граница општине и најмаркантнији је морфолошки облик ове територије. Све реке на територији општине припадају сливу Дунава, а осим Раље која се у њега улива преко Језаве, остале су директне притоке. Водно земљиште које обухвата све површинске воде, баре и мочваре, водозаштитна подручја и захвате на територији Општине учествује са око 2-3%.

У погледу металичних и неметаличних минералних сировина, може се рећи да подручје општине Гроцка не располаже ресурсима од већег значаја. Извесне могућности се огледају у коришћењу геолошких грађевинских материјала. Наиме, на територији општине експлоатишу се опекарске глине у Винчи и Врчину. Када су овакве сировине у питањуна оваквим теренима увек постоји опасност провоцирања покретања потенцијано нестабилних падина. Активирање нових мањих позајмишта је неминовно, па приликом њиховог планирања треба бити посебно опрезан и дозволити експлоатацију само уз адекватне мере заштите.


    1. ДЕМОГРАФИЈА




У Гроцкој укупно живи 85 654 становника, од тога је око 67 000 пунолетних грађана. Становништво у Гроцкој се у последњих 50 година значајно увећало. Са 32 836 становника 1961. године на 54 599 становника 1981. године до 75 466 становника 2002. године. Тренд раста је настављен и у последњих 10 година.9 У периоду од 2013. до 2015. године тренд досељених и одсељених лица је слицан и годишње изности око 1700-1900 досељених и око 1300-1400 одсељених.10 У 2015. години међу досељенима највише је оних који долазе из другог града/општине у оквиру исте територијалне области (1086), затим они који се досељавају из друге области (511), а на крају досељеници из другог насеља у оквиру истог града/општине (238). Када су у питању одсељени из Гроцке, највише је оних који одлазе у други град/општину у оквиру исте територијалне области (814), затим они који се одсељавају у друге области (301), а на крају одсељеници у друга насеља у оквиру истог града/општине (238).11

Полна структура говори да има укупно 41 661 мушкарац и 42 246 жена. Просечна старост становника у Гроцкој износи 40,1 година. Старосна структура у стратумима се може видети у табели испод12:



Године

Проценат становништва (%)

Број становника

0 – 14

15,7

13 176

15 – 34

27,47

23 053

35 – 54

26,87

22 545

55 – 84

29,22

24 514

85 и више

0,74

619

Према националној припадности у Гроцкој живи 78 979 Срба, 855 Рома, 394 Горанца, 374 Македноца, 255 Црногораца и 198 Муслимана. Према вероисповести у Гроцкој има 80 616 становника хришћанске вероисповести, од тога 80 066 православне и 262 католичке вероисповести, као и 766 припадника исламске вероисповести. Атеиста има 298, није се изјаснило 1013, док су подаци непознати за 1189 становника.13

У Гроцкој на последњим локалним изборима је било уписано укупно 71 530 бирача14.

Образовна структура становништва старијих од 15 година у Гроцкој према нивоу стручне спреме15:


Ниво стручне спреме

Проценат становништва (%)

Број становника

Без школске спреме

2,01

1 426

Непотпуно основно образовање

6,08

4 298

Основно образовање

21,13

14 939

Средње образовање

58,28

41 226

Више образовање

5,67

4 006

Високо образовање

6,16

4 357

Непознато

0,67

479



    1. ПОЛИТИЧКО-АДМИНИСТРАТИВНО ОДРЕЂЕЊЕ




Гроцка је градска општина у оквиру града Београда. Права и обавезе, као и надлежности градске општине Гроцка су утврђене Статутом града Београда и Статутом градске општине Гроцка. Градска општина има својство правног лица.

Град Београд је јединица локалне самоуправе у Републици Србији и ради ефикаснијег и економичнијег обављања одређених надлежности града Београда, у оквиру законом утврђене територије града Београда, Статутом града се образују градске општине16, једна од њих је градска општина Гроцка.

Надлежности градске општине Гроцка су утврђене Стаутом градске општине Гроцка у складу са Статутом града Београда. Најважније надлежности градске општине Гроцка су: доноси статут, буџет и завршни програм; доноси програме и спроводи пројекте развоја и стара се о унапређењу услова привређивања; образује месне заједнице; стара се о одржавању комуналног реда и комуналних делатности, одржава дечје вртиће и основне школе; спортске објекте; спроводи стратегију за младе; стара се о развоју облика самопомоћи и солидарности за лица са посебним потребама, извршава прописе и опште акте града и општине. 17

Организациона структура градске општине Гроцка


  • Скупштина Градске општине Гроцка,

  • Председник Градске општине Гроцка,

  • Веће Градске општине Гроцка,

  • Управа Градске општине Гроцка.

Скупштина Градске општине је највиши орган градске општине. Организација и рад Скупштине Градске општине Гроцка уређени су Пословником Скупштине Градске општине Гроцка. Скупштина општине Гроцка има 35 одборника.19 У последњем сазиву изабрано је 10 одборница и 25 одборника. Скупштина општине оснива стална, посебна и повремена радна тела за разматрање питања из њене надлежности. За разматрање појединих питања из надлежности Скупштине и вршење других послова у складу са Пословником Скупштине, оснивају се савети и комисије као стална радна тела20.

Председник Градске општине је извршни орган Градске општине. Председника општине бира Скупштина општине, из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине општине.

Председник Градске општине: представља и заступа градску општину, извршава и стара се о извршењу одлука и других аката Скупштине градске општине, наредбодавац је за извршење буџета, усмерава рад Управе градске општине, доноси појединачне и друге акте за које је овлашћен. 21



Веће градске општине предлаже Статут, буџет и друге одлуке и акта које доноси Скупштина општине, непосредно извршава и стара се о извршењу одлука и аката Скупштине градске општине, врши надзор над радом Управе градске општине, решава у управном поступку у другом степену, поставља и разрешава начелника Управе градске општине.22

Ако законом или другим прописом није утврђено који орган је надлежан за обављање послова из надлежности Градске општине, све послове који се односе на уређивање односа из надлежности Градске општине врши Скупштина Градске општине, а послове који су по својој природи извршни, врше извршни органи Градске општине.



  • Основне организационе јединице23 које врше послове Управе Градске општине су:

1.Одељење за општу управу и имовинско-правне послове

У овом одељењу постоје два одсека, и то:

Одсек за општу управу,

Одсек за имовинско-правне послове.



2.Одељење за финансије, привреду и друштвене делатности

У овом одељењу постоје три одсека и то:

Одсек за финансије, привреду и друштвене делатности,

Одсек за послове трезора,

Одсек за послове јавних набавки.

3.Одељење за грађевинско-урбанистичке и комунално-стамбене послове

У овом Одељењу постоје два одсека, и то:

Одсек за грађевинско-урбанистичке послове,

Одсек за комунално-стамбене послове.



4.Одељење за инспекцијске послове

У овом Одељењу постоје три одсека, и то

Одсек за грађевинску инспекцију,

Одсек за комуналну инспекцију.



5.Служба за скупштинске послове

6.Служба за заједничке послове

7.Служба за кадровске и опште послове и управљање људским ресурсима

Општинско правобранилаштво24 као законски заступник Градске општине Гроцка, врши послове правне заштите имовинских права и интереса Градске општине Гроцка. У заштити имовинских права и интереса Општине, њених органа, организација и других правних лица чије се финансирање обезбеђује у буџету Општине, Правобранилаштво предузима све правне радње и правна средства пред судовима и другим надлежним органима. Општинско правобранилаштво даје мишљења у поступцима које воде Општински органи у којима може бити повређен интерес Градске општине Гроцка. Радом Општинског правобранилаштва руководи јавни правобранилац који има једног заменика. Општинског правобраниоца и заменике именује и разрешава Скупштина општине Гроцка.

Број запослених:

Управа градске општине Гроцка има одређен максималан број запослених на неодређено време од 118 запослених25, а према Правилнику о организацији и систематизацији радних места у Управи градске општине Гроцка систематизовано је 73 радних места са 118 службеника односно намештеника и то:

- 2 службеника на положају,

- 107 службеника на извршилачким радним местима и

- 11 на радним местима намештеника.

Тренутан број попуњених радних места је 10926.




Šema 2. Šematski prikaz organizacione strukture Gradske opštine Grocka

Градске општине у складу са Статутом града Београда могу оснивати месне заједнице. Месна заједница има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.



У градској општини Гроцка постоји 15 месних заједница27:

Месна заједница

Адреса

Контакт телефон

Калуђерица

Краља Петра И 7А

011/3411-241, 011/3413-715

Лештане

Маршала Тита 60

011/8030-770

Винча

Профе.Васића 174

011/8065-383

Болеч

7. Јула 1

011/8063-131

Ритопек

Београдска 4

011/8064-454

Заклопача

ЈНА 4

011/8525-119

Врчин

29.Новембра 25

011/8053-479

Гроцка

Бул. Ослобођења 29

011/8501-811

Бегаљица

Бориса Кидрича

011/8530-040

Брестовик

Трг Вучка Милићевића 3

011/8520-051

Живковац

Добривоја Михајловића 22

011/8541-186

Камендол

21. Августа 131

011/7873-938

Пударци

Палих бораца 21

011/7873-383

Умчари

Трг Републике 2

011/8541-115

Дражањ

Народног фронта 2

011/7873-015

У градској општини Гроцка ради седам општинских јавних предузећа и то: ЕКО Гроцка д.о.о., ЈП за развој општине Гроцка, ЈКП Гроцка, ЈП Водовод и канализација, ЈП Грочански комуналац, ЈП Пијаце и зеленило и ЈП Топлификација28.

    1. ЕКОНОМИЈА




Значајнија предузећа у општини су Хладњаче Брестовик, Нова Шумадија, Металлинеx, ЕУРО-ТЕЕР, ГроНет Мултимедиа, Ливница Јеремић, Фабрика за прераду хемијских влакана ДУНАВ А.Д. ГРОЦКА, Феропласт Врчин, Дан-Ил Лештане, Ботруго, Веолдас инжењеринг, ММ Продукт, Yу Лабел, Г-нет, Асмен, Техника хидраулике као и земљорадничка задруга у Гроцкој.29 Поред поменутих важно је истаћи и друга привредна друштва која представљају носиоце локалног развоја - АС „Браћа Станковић“, Нова Шумадија, Амбалажерка, ПДМ Агро фруит, Етаж, Ферокомерц, Зам плус, КИТ Коммерце, Немања плус и ЕдеПро.

Број економски активног становништа у Гроцкој је 34 847, а пензионера је 17 05930. У самој Гроцкој је запослено 11 474 становника, од тога 7 502 запослених у правним лицима (привредна друштва, предузећа, установе, задруге и друге организације), 3 333 становника су приватни предузетници (лица која самостално обављају делатност) и запослени код њих и у Гроцкој има 639 регистрованих индивидуалних пољопривредника31.



Структура запослених према сектору делатности у Гроцкој је следећа32:

Сектор

Проценат (%)

Пољопривреда, шумарство и рибарство

0,9

Рударство

0,2

Прерађивачка индустрија

15,3

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром

0,6

Снабдевање водом и управљање отпадним водама

3,0

Грађевинарство

7,9

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

20,5

Саобраћај и складиштење

6,9

Услуге смештаја и исхране

2,6

Информисање и комуникације

1,2

Финансијске делатности и делатност осигурања

0,4

Пословање некретнинама

0,1

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

10,4

Административне и помоћне услужне делатности

0,8

Државна управа и обавезно социјално осигурање

7,1

Образовање

6,5

Здравствена и социјална заштита

7,1

Уметност, забава и рекреација

0,5

Остале услужне делатности

2,4

Регистровани индивидуални пољопривредници

5,6

Национална служба за запошљавање од 2016. године је организована кроз две испоставе на тероторији општине Гроцка као резултат приближавања услуга крајњим корисницима. Једна испостава се налази у Гроцкој, а друга у Калуђерици. Укупан број незапослених лица на евиденцијама испостава Гроцка и Калуђерица има укупно 5 018 незапослених лица, 8 тражилаца промене запослења и 54 других лица која траже запослење што је укупно 5 080 лица (децембар 2016.).У децембру 2015.године на евиденцији Службе Гроцка било је евидентирано 5 263 лица што представља смањење броја незапослених. Незапослених лица до 30 година има 970 што је 24% и представља смањење у односу на прошлу годину за око 10%. Образовна структура незапослених лица је такође веома неповољна јер велики број незапослених има само основно образовање. Од укупног броја незапослених чак 1 077 лица има само основну школу од чега су 570 жене, док са курсевима или двогодишњим образовањем има још 159 лица. Са III степеном стручне спреме на евиденцији незапослених лица има 1 324 лица, а са IV степеном 1 500 лица. Са факултетским образовањем VII/1 или VII/2 степеном укупно има 392 лица што представља свега 7,7%33.

Просечна нето зарада у Градској општини Гроцка је била у константном порасту у периоду од 2010. године до 2013. године, а након тога је у константном паду и у претходној години је износила 35.526 динара. Преглед просечне нето зараде у Гроцкој од 2010. године:34



Година

Зарада (РСД)

Зарада (ЕУР)35

2010

31 347

304,3

2011

33 000

323,8

2012

36 960

326,8

2013

40 885

361,5

2014

39 276

334,8

2015

36 089

299

2016

35 526

288,6

Просечна бруто зарада у Гроцкој према сектору делатности у 2016. години је износила36:

Сектор

Бруто зарада (РСД)

Пољопривреда, шумарство и рибарство

7 788

Вађење руда и камена

42 219

Прерађивачка индустрија

36 498

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром и климатизација

101 149

Снабдевање водом и управљање отпадним водама

55 302

Грађевинарство

38 652

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

32 813

Саобраћај и складиштење

49 894

Услуге смештаја и исхране

30 320

Информисање и комуникације

/

Финансијске делатности и делатност осигурања

69 280

Пословање некретнинама

/

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

90 315

Административне и помоћне услужне делатности

23 838

Државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање

66 556

Образовање

49 966

Здравствена и социјална заштита

59 820

Уметност, забава и рекреација

33 773

Остале услужне делатности

27 832

У Гроцкој је на крају 2015. године било регистровано 1 455 правних лица чији је циљ стварање добити и 2 713 предузетника37.

Правна лица и предузетници у Гроцкој према сектору делатности38:



Сектор

Број правних лица

Број предузетника

Пољопривреда, шумарство и рибарство

17

31

Вађење руда и камена

2

/

Прерађивачка индустрија

198

403

Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром и климатизација

8

/

Снабдевање водом и управљање отпадним водама

15

7

Грађевинарство

129

448

Трговина на велико и мало и поправка моторних возила

464

576

Саобраћај и складиштење

78

456

Услуге смештаја и исхране

36

137

Информисање и комуникације

33

84

Финансијске делатности и делатност осигурања

3

14

Пословање некретнинама

4

2

Стручне, научне, иновационе и техничке делатности

103

217

Административне и помоћне услужне делатности

26

74

Државна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање

18

/

Образовање

15

11

Здравствена и социјална заштита

9

26

Уметност, забава и рекреација

79

15

Остале услужне делатности

218

212



    1. ПОЉОПРИВРЕДА




Гроцка је пољопривредна општина са 24 552 хектара39 обрадивог пољопривредног земљишта што представља око 85% укупне територијалне површине. У индивидуалном поседу се налази 92%, а у друштвеној својини 8% површина40. Градска општина Гроцка спада у малу групу територијалних јединица у Републици Србији у којој учешће коришћеног пољопривредног земљишта у укупној површини општине износи преко 10%41.

У Гроцкој постоји 4 043 пољопривредна газдинства и користи се 12 150 хектара пољопривредног земљишта. Становници Гроцке укупно поседују 3 566 трактора42.

Продаја и откуп производа пољопривреде обухватају: продају производа из сопствене производње правних лица и задруга и откуп од породичних газдинстава, које врше овлашћене организације ради даље продаје или прераде. У Гроцкој је у току 2015. године продато/откупљено 191 тона пшенице, 30 тона говедине, али и 10 603 тоне јабука и 409 тона шљиве43.

Структура газдинстава према величини коришћеног пољопривредног земљишта44:



Величина земљишта

Број газдинстава

Број хектара (ха)

Без земљишта

33




Мање од 1 хектара

1 367

777

Од 1 до 2 хектара

926

1 364

Од 2 до 5 хектара

1 187

3 3804

Од 5 до 10 хектара

438

2 946

Од 10 до 20 хектара

82

1 100

Од 20 до 30 хектара

6

137

Од 30 до 50 хектара

1

36

Од 50 до 100 хектара

2

164

Преко 100 хектара

1

1 823

Просек




3,01

Укупно

4 043

12 150

Коришћено пољопривредно земљиште газдинстава по категоријама45:

Категорија

Број газдинстава

Број хектара (ха)

Окућница

2 146

193

Оранице и баште

2 137

3 251

Ливаде и пашњаци

683

588

Воћњаци

3 244

7 625

Виногради

1 384

487

Расадници

8

6

Остало

1

0

У Гроцкој, пољопривредно земљиште на ком су оранице и баште (3 251 хектар), структура коришћеног земљишта је следећа: жита – 2 388 хектара, махунарке – 7 хектара, кромпир – 29 хектара, индустријско биље – 2 хектара, поврће, бостан и јагоде – 207 хектара, цвеће и украсно биље – 7 хектара, крмно биље – 291 хектар46.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта на ком су воћњаци (7 625 хектара), према воћним врстама је следећа: јабуке – 1 219 хектара, крушке – 196 хектара, брескве – 2 372 хектара, кајсије – 1 949 хектара, трешње – 1032 хектара, вишње – 445 хектара, шљиве – 359 хектара, ораси – 16 хектара, лешници – 6 хектара, остало – 1 058 хектара47.

У Гроцкој 256 пољопривредних газдинстава наводњава земљиште, а укупна површина земљишта која се наводњава је 1 304 хектара. Доминантни начини наводњавања су систем „кап по кап“ са уделом од 52,1% и површински систем наводњавања са 42,2%. Постоји само 18 стакленика са капацитетом од 11 854 м2 и 141 пластеник са капацитетом од 66 529 м2 48.

У градској општини Гроцка број грла према структури је следећи: говеда – 2 403 (од тога 1 007 су краве), свиње – 8 422 (од тога 603 су крмаче), овце – 764 (од тога 504 су овце за приплод), козе – 767, стока на испаши – 891 (од тога: говеда – 73, овце – 645, козе – 173)49.

Број коња у Гроцкој је 46, кокоши – 68 483, ћурки – 620, патки – 413, гуски – 249, остале живине – 503, а број кошница пчела износи 2 63850.

Градска општина Гроцка располаже са следећим бројем објеката за смештај и капацитетима:

Говеда: укупно 697 објеката са капацитетом од 5 373 говеда.

Свиње: укупно 1 860 објеката са капацитетом од 21 216 свиња.

Кокошке: укупно 644 објекта са капацитетом од 68 666 кокоши.

Остала стока: укупно 1 012 објеката са капацитетом од 19 276 м2 51.

Према броју чланова пољопривредних газдинстава и стално запослених на газдинстивима структура је следећа52:


Број чланова и стално запослених

Број газдинстава

1-2 лица

2 702

3-4 лица

1 162

5-6 лица

170

7 и више лица

9

Број чланова газдинства и стално запослених на газдинству у градској општини Гроцка је 9 337, од тога су 3 945 жене, а 5 392 мушкарци. На породичном газдинству је ангажовано укупно 9 282 становника, а на газдинству правног лица/предузетника укупно 55 становника.53

    1. ИНФРАСТРУКТУРА

Под инфраструктуром се подразумевају сва изграђена јавна добра и успостављене институције на локалном нивоу, чијим функционисањем се обезбеђује пружање услуга грађанима у области комуналних делатности.

Саобраћајна инфраструктура представља основу за ефикасан, ефективан и флескибилан транспорт људи и добара. Саобраћајна инфраструктура обезбеђује неопходну мобилност ставновништва и пословног сектора и састоји се од путне мреже, железничке мреже, мреже пловних путева.

Инфраструктурна питања ГО Гроцка се због ингеренција и надлежности предвиђене Статутом Града Београда решавају на нивоу града.

На територији општине Гроцка превоз путника је поверен:



  • Градском саобраћајном предузећу Београд, и то аутобуским линијама54:

302 - Бегаљица

303 - Заклопача

304 - Ритопек

305 - Болеч

306 - Лештане

307 - Винча

309 - Калуђерица

311 - Лештане



  • такси превозницима,



  • СП "Ласта" - градски, приградски и локални аутобуски превоз:

351 – Шумице – Гроцка – Дражањ

352А – Шумице –Дражањ (аутопутем)

353 – Дражањ – Живковац – Шумице (аутопутем)

354 – Шумице – Врчин – Заклопача – Гроцка - Камендол

354А – Живковац – Гроцка – Заклопача – Врчин – Шумице

355 – Шумице – Гроцка – Камендол – Дражањ

355А – Шумице – Гроцка – Камендол – Живковац – Дражањ

355Л – Гроцка – Камендол – Умчари

356 – Шумице – Гроцка – Брестовик – Камендол – Пударци

361 – Шумице – Живковац

361Б – Шумице – Дражањ

361Л – Гроцка – Дражањ

362 – Живковац – Шумице (аутопутем)

363 – Живковац – Камендол – Брестовик (центар) – Шумице

363А – Живковац – Камендол – Гроцка – Шумице

363Л – Живковац – Камендол – Гроцка

366 – Камендол – Умчари – Шумице (аутопутем)

366А - Камендол – Умчари – Шумице (аутопутем)55



Путна мрежа

Према подацима Републичког завода за статистику путна мрежа на територији Гроцке има укупно 56,2 км. Преко територије општине Гроцка пролазе важне саобраћајнице са прикључком на паневропски Коридор X, и то аутопут Београд-Ниш (Е-75) који се налази са јужне стране општине, железничка пруга Београд-Ниш-Скопље-Солун-Атина, магистрални пут Београд-Смедерево који пролази кроз средишњи део општинске територије, као и магистрални пут Београд-Младеновац и др. А сва насељена места су повезана локалним путевима.

Уопштено, сви путни правци на територији општине Гроцка су у функцији. Мрежа на ужем подручју општине и у већини насељених места и локални путеви захтевају санацију или/и делимичну реконструкцију и осавремењавање.

Мрежа пловних путева

Мрежу пловних путева на подручју града чине речна мрежа и мрежа пловних канала. Речну мрежу представља река Дунав – Коридор VII, који тече по северном ободу општине и који је на подручју општине пловна у целој својој дужини. Генерално, може се оценити да је 24 км56 Дунава недовољно искоришћено, како за потребе становника, тако и са становишта привреде.



    1. ОМЛАДИНА, СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Спорт и рекреација

Активности спортских радника на територији града се обављају у оквиру Спортског савеза.

Спортски савез општине Гроцка је спортска асоцијација струковних савеза, спортских друштава, клубова и других спортских организација са територије општине Гроцка.

У савез су удружене спортске организације (струковни савези, спортска друштва и спортски клубови) ради остваривања заједничких циљева у области спорта и физичке културе. Спортски савез члан је Спортског савеза Србије, Спортског савеза Београда, Асоцијације Спорт за све Београда, Савеза за организовање школских спортских такмичења и Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање Београда. Спортски савез према Статуту финансира се од уписнина, чланарина, донација, спонзорстава, прихода од сопствених активности, јавних прихода, непосредног обављања привредних и других делатности у складу са законом57, прихода предузаћа, установа, агенција и других организација којима је Савез оснивач или суоснивач, других извора у складу са законом. На територији општине регистровано је више од две хиљаде спортиста који су активни у готово свим спортским гранама и дисциплинама58.



Спортски савез Општине Гроцка
Булевар Ослобођења 28, Гроцка
Тел: 011/8501-312 локал: 328

У школским такмичењима учествују деца основних и средњих школа. Школски спорт, као интегрални део школског физичког васпитања и физичке културе уопште, реализује се у оквиру школских секција и обухвата све спортске дисциплине за које школа и средина, у којој је школа, имају просторне и материјалне услове за рад. Настава физичког васпитања одвија се у фискултурним салама.

Према подацима са сајта фудбалског савеза, Фудбалски савез општине Гроцка чини 11 клубова, око 1400 регистрованих играча и 30 тренера. Савез спороводи и организује најмасовнија и најквалитетнија такмичења кроз сениорску лигу и лигу петлића.
Фудбалски савез Општине Гроцка
Булевар Ослобођења 28, Гроцка
Тел: 011/8501-312 локал: 203


  • Фудбалски клубови са територије општине Гроцка:

Фудбалски клуб “Дунавац” основан 1931. године

Фудбалски клуб “Винча” основан 1934. године

Фудбалски клуб “Младост” основан 1936. године

Фудбалски клуб “Лештане” основан 1943. године

Фудбалски клуб “Врчин” основан 1953. године
Фудбалски клуб “Болеч” основан 1958. године

Фудбалски клуб “Подунавац” основан 1959. године

Фудбалски клуб “Партизан” основан 1969. године
Фудбалски клуб “Хајдук” основан 1969. године
Фудбалски клуб “Пударци” основан 1972. године

Омладински фудбалски клуб “Калуђерица” основан 2001.године

Фудбалски клуб “Wизард” основан 2006. године

Фудбалски клуб “Милано старс” Калуђерица основан 2008. године


Омладински фудбалски клуб “Младост” основан 2012. године
Фудбалски клуб “Бубамара 2010” основан 2014.године



  • Остали спортски клубови са територије општине Гроцка:

Омладински рукометни клуб “Умчари” основан 1970. године

Шаховски клуб “Подунавац„ основан 1971. године


Омладински КК “Гроцка” основан 1972. године
Одбојкашки клуб “Младост” основан 1973. године

Шаховски клуб “Гроцка“ основан 1998. године

Шаховски клуб “Лештане“основан 1999. године

Карате клуб “Дунав“ основан 2001. године


Женски рукометни клуб “Авала” основан 2006. године

Атлетски клуб “Никола Тесла“ основан 2006.године

Стонотениски клуб “Пударци“ основан 2009.године

Боћарско спортско удружење “Болеч“ основан 2011.године

Наутички клуб “Дунавац“ основан 2011.године

Шаховски клуб “Болеч“ основан 2012. године

Наутички клуб “Марина Оаса “ основан 2012.године
Тениски клуб “Марина Оаса “ основан 2012. године

Аматерски шаховски клуб “Врчин“ основан 2013.године

Шаховски клуб “Ан пасан“ основан 2014. године

Џудо клуб “Винча“ основан 2015.године


Клуб борилачких спортова “Гроцка“
Кјокушинкаи карате клуб “Кобра“
Кјокушинкаи карате клуб “Шкорпион“

Кјокушинкаи карате клуб “Тигар“


Општински савез удружења одгајивача голубова српских високолетача “Гроцка“
Општинска организација спортских риболоваца “Грочица“ Гроцка

Организације цивилног друштва

На територији општине Гроцка постоји неколико десетина невладиних организација, савеза и удружења грађана. У зависности од области интересовања или принципа организованости, она су грађанска, еколошка, спортска, нучна струковна, удружења особа са инвалидитетом, итд.

Општина Гроцка својим буџетом кроз конкурсе, које расписује за доделу средстава за програмске активности и пројекте, настоји да у што већој мери пружи подршку организацијама цивилног друштва И развоју истих.


  • Списак важнијих организација које свој рад остварују на подручју општине Гроцка59:

Европски покрет пријатељства
Ромски центар Слобода
Жене Бегаљице

Удружење жена Врчина


Преображај за бољи Ритопек
Удружење Јелек
Клуб интелектуалаца Гроцка


ХУМАНИТАРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Племенито Срце


Црвени крст Гроцке
СОС Телефон за жене и децу

Чаролија Пепељуга 21.века и Пријатељи




ЕКОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ДРУШТВА И ПОКРЕТИ

Ловачко удружење Дунав


Удружење пчелара „ПЧЕЛА“Гроцка


РАЗНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Свибор савез Србије


Општинска организација пензионера Гроцке
Општинска организација инвалида рада
Удружење ратних војних инвалида

Удружење избеглих, расељених и досељених лица Завичај Београд


СУБНОР-а Гроцке

КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКА ДРУШТВА / ОРГАНИЗАЦИЈЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ

КУД Болеч

КУД Винча

КУД Стара Калуђерица


КУД Саша Тодоровић
КУД Стеван Штрбац

КУД Србија 011

КУД Шумадинац


    1. ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА


Здравствена заштита

Први организовани облици здравствене заштите на подручју Гроцке везују се за 1882. годину, када је за првог среског лекара постављен Јоаким Фаус и када почиње са радом здравствена служба у Варошици.

Дом здравља “Гроцка” као здравствена институција из реда установа основне, амбулантно-поликлиничке делатности, спроводи мере примарне здравствене заштите на територији општине Гроцка. Лекари у току године обаве око 415.000 прегледа пацијената (без стоматолошких услуга). У Дому здравља запослено је укупно 421 радника од чега: 98 лекара, 177 медицинских сестара, 3 здравствена сарадника (2 психолога и 1 логопед), на стоматологији ради 51, а у апотеци 26 радника, те 66 административно-техничког особља60.

Дом здравља располаже са 18 возила од којих се 10 користи за превоз пацијената који иду на дијализу и 6 амбулантних кола за хитну медицинску помоћ.

Опремљеност дијагностичким апаратима је на задовољавајућем нивоу. Ради обезбеђивања доступне здравствене заштите у већим или удаљенијим насељима организоване су здравствене станице у Врчину, Винчи, Калуђерици и Умчарима, а амбуланте у Бегаљици, Камендолу, Пударцима, Дражању, Брестовику, Заклопачи и Ритопеку. Дом здравља “Гроцка” своју врло одговорну делатност спроводи кроз следеће организационе целине: Служба за здравствену заштиту одраслих грађана; Служба за здравствену заштиту деце и омладине; Служба за здравствену заштиту жена; Служба за поливалентну патронажу; Служба медицине рада; Служба стоматолошке здравствене заштите; Служба хитне медицинске помоћи; Консултативно-специјалистичка служба (интернистичка, неуропсихијатријска и ОРЛ); Социјална медицина; Служба лабораторијске, радиолошке и друге дијагностике (рендген и лабораторијска дијагностика); Служба физикалне медицине и рехабилитације; Служба хигијенско-епидемиолошке заштите и здравствене статистике; Апотекарска служба са апотекама у Гроцкој, Винчи, Врчину, Калуђерици, Умчарима и Бегаљици; Заједничке службе (за правне, кадровске и опште послове, за економско-финансијске послове и набавку, те за техничке послове)61.

Стручном усавршавању и образовању кадрова у овом колективу поклања се велика пажња. По својој организованости, резултатима и активностима на унапређењу и заштити здравља грађана, Дом здравља “Гроцка” спада у водеће установе примарне здравствене заштите на подручју града Београда па и шире.



Дом здравља Гроцка

Гроцка, Српско-грчког пријатељства 17

тел. 011/8501-661, 8501-958, факс 011/8510-032, 8510-033

www.дзгроцка.цо.рс

е-маил: д.з.гроц@еунет.рс

Здравствене станице:


Врчин, Железнички пут 11, 011/8053-459 (општа пракса), 011/8055-474 (гинекологија)
Винча, Смедеревски пут бб, 011/8035-121
Калуђерица, Краља Петра Првог бб, 011/3410-590
Умчари, Моше Пијаде 37, 011/7874-532

Амбуланте:
Бегаљица, Бориса Кидрича бб, 011/8530-246
Камендол, 21. августа 118, 011/8542-425
Пударци, Палих бораца 21, 011/8541-044
Дражањ, Вучкова 26, 011/8541-014
Брестовик, Миће Стојковића 2, 011/8525-160
Ритопек, Београдска 5, 011/8063-112

Социјална заштита

Установе социјалне заштите на територији општине Гроцка чине Центар за социјални рад града Београда – испостава Гроцка, као основна установа социјалне заштите и РО Геронтолошки центар Гроцка, као установа у својству правног лица која обавља делатност од општег друштвеног интереса у области социјалне и здравствене заштите психички здравих одраслих и старијих лица.



Градски центар за социјални рад Гроцка

11306 Гроцка

Булевар ослобођења 51

011/8501-064



РО Геронтолошки центар

11306 Гроцка

Булевар ослобођења 51

Тел: 011/850-0377



    1. КУЛТУРА, ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА

Институције културе на територије општине

Центар за културу Гроцка,

Мајевичка 9, 11306 Гроцка, веб адреса: хттп://www.културагроцка.рс/

Установа је основана ради обављања делатности културе од значаја за град Београд - организовања културних и образовних програма на територији градске општине Гроцка. Тиме је рад Центра пре свега фокусиран на становништво градске општине Гроцка и преузима на себе креирање културног живота и задовољавање културних потреба (као и формирање истих) локалне заједнице.



Библиотека „Илија Гарашанин“

Булевар ослобођења 11, 11306 Гроцка; дечје одељење - Булевар ослобођења 23, 11306 Гроцка

Библиотека је испостава Библиотеке града Београда, И има развијене програмске активности. Библиотека у свом музејско-књижевном фонду има заоставштине др Александра Костића и Илије Гарашанина.

Биоскопска сала

Општина Гроцка у тренутку писања Стратегије нема биоскопску салу. Али је покренута процедура за изградњу истог, укључујући потребну пројектну документацију и дозволе. Предвиђа се да изградња буде изведена средствима градске општине Гроцка, као и да иста буде готова почетком 2019.године.

Образовне јединице на територије општине

На територији општине Гроцка ради ПУ „Лане“ са шест објеката на територији општине62 и коју похађа укупно 2464 предшколца.

На територији општине Гроцка ради шест матичних основних школа, са подручним школама у свим насељима. Укупно, у свим јединицама, наставу похађа 6448 ученика, у 270 одељења. Ђака са сметњама у развоју има троје.63

Основне школе на територији оштине Гроцка су:

ОШ „Илија Гарашанин“ Гроцка
Подручна ОШ – Заклопача (ОШ „Илија Гарашанин“)
Подручна ОШ – Брестовик (ОШ „Илија Гарашанин“)
ОШ „Алекса Шантић“ Калуђерица
ОШ „Милоје Васић“ Калуђерица
ОШ „Иво Лола Рибар“ Бегаљица
ОШ „Мића Стојковић“ Умчари
Подручна ОШ – Камендол (ОШ „Мића Стојковић“)
Подручна ОШ – Живковац (ОШ „Мића Стојковић“)
ОШ „Никола Тесла“ Винча
Подручна ОШ – Ритопек (ОШ „Никола Тесла“)
Подручна ОШ – Болеч (ОШ „Никола Тесла“)
Подручна ОШ – Лештане (ОШ „Никола Тесла)
ОШ „Свети Сава“ Врчин
Подручна ОШ – Доња Мала (ОШ „Свети Сава“)
Основна музичка школа Гроцка
На територији општине Гроцка ради једна средња школа (средња школа „Гроцка“, адреса Ужичка, број 2, Гроцка) у којој постоји више образовних профила (економски техничар, финансијски техничар, трговац, трговински техничар, мушки и женски фризер, пекар и месар, природно математички смер и друштвено језички смер гимназије). Наставу похађа 741 средњошколац, од чега 169 ученика гимназије, 455 ученика средње стручне школе и 117 ученика трогодишње стручне школе.64

Научне институције на територији општине

Институт за нуклеарне науке „Винча“

Мике Петровића Аласа 12, 11351 Београд, Гроцка (Винча)

Институт за нуклеарне науке „Винча" основан је 1948. године као научни центар за истраживање најсавременијих тема у основним природним наукама – физици, хемији и биологији.

Области истраживања су: физика, хемија, биологија, енергетика, заштита од зрачења и заштита животне средине, здравље и животна средина, наука са акцелераторима, наука о материјалима. Све ове области припадају групи природних и техничких наука. Због мултидисциплинарности рада у институту, он је способан да одговори на главне стратешке правце истраживања који су постављени на нивоу државе: нови материјали и нанонауке, енергетика, биомедицина и заштита животне средине. Укупан број запослених тренутно флуктуира око 750, од којих преко 250 су доктори наука.

Геомагнетски завод, Брестовик

Пут за Умчаре 3, 11306 Београд, Гроцка

Геомагнетски завод обавља стручне послове из области геомагнетизма и аерономије који се односе на проучавање просторних и временских карактеристика електричног, магнетског и електромагнетског поља Земље. Праћење временских варијација тих поља се врши перманентно на опсерваторији у Гроцкој. Од 2004. године међународна размена података је олакшана уласком геомагнетске опсерваторије Гроцка у Интермагнет, тј. међународну мрежу опсреваторија. Ово је једина геомагнетска опсерваторија на просторима бивше Југославије.



Огледно добро „Радмиловац“

Смедеревски пут бб, 11306 Београд, Гроцка

ОДПФ „Радмиловац“ је организациона јединица Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, у којој се изводи део наставе, стручна и производна пракса, али и научно-истраживачки рад. „Радмиловац“ је легат породице Милана Вукићевића, који је тестаментом из 1941.године оставио земљу Пољопривредном факултету.



Културна добра и споменици

Налазиште у Винчи

Интересовање европске археолошке науке за налазиште Винча јавља се почетком прошлог века, када њен истраживач професор Милоје Васић објављује прве научне радове у водећим европским научним часописима.

Истражен је само централни део локалитета, односно око 4% од укупне површине налазишта. На истраженој површини, професор Васић је открио археолошки слој дебљине око 10 метара. У археолошким слојевима откривене су рушевине насеља и трагови живота од неолита (5500. година пре нове ере), па све до данашњих дана, што практићно значи да се у Винчи у континуитету живи седам хиљада година. Посебну занимљивост представља податак да је 80 посто археолошких наслага формирано у периоду од 5250. до 4250. године пре нове ере.

Винчанска култура простирала се на територији од око 200.000 квадратних километара, односно, на простору омеђеном Карпатима на северу, реком Босном на западу, софијским пољем на истоку, и скопском котлином на југу. На овој огромној површини пронађено је преко 600 налазишта са археолошким материјалом који је стилски веома уједначен, што говори да је то била врло компактна и хомогена култура. Многи светски и европски археолози винчанску културу третирају као једну од најранијих европских цивилизација. Током неолита, у периоду дужем од хиљаду година, једни поред других живели су и радили рибари, земљорадници, ткачи, грнчари, ловци, сточари, врачеви, каменоресци. Винча је имала централно место на ширем подручју. Богатство налаза у Винчи и њена дуготрајност показују да је то насеље представљало истакнуто место у локалним, као и у регионалним оквирима. То потврђују и многобројни налази луксузне робе која потиче са обала Егеје, удаљених више од хиљаду километара. Захваљујући налазима из неолитског периода, пре свега антропоморфним фигуринама, Винча је заувек уцртана на мапу светске културне баштине. Међутим, значај археолошког налазишта Бело брдо у Винчи не лежи само у остацима из доба неолита. Откриће јама из бакарног и бронзаног доба (период од 4000. до 2000. год. п.н.е.), као и средњовековне некрополе (од 700. до 1500. год. н.е), показало је да је и након окончања неолитске епохе, Винча насељавана све до наших дана65.



Манастир Рајиновац

Први пут се помиње у турском попису у 16. веку, тачније 1528. године као манастир Св. Рајко. Првобитна манастирска црква није сачувана и од тог периода више пута је рушена и обнављана. Пописом Београдске митрополије из 1732. године, црква се описује као брвнара. Прва опсежна обнова манастира предузета је 1793. трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије, када настаје црква као једнобродна грађевина, која је сачувана до данас. Друга велика обнова трајала је од 1833. године до 1839. године, када је по одлуци кнеза Милоша скупљан прилог за обнову. Преправкама вршеним 1920. године, битно је измењен изглед црквене грађевине, тако да је срушена припрата и оба кубета, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране.



Ранчићева кућа

Ранчићева кућа се налази у насељу Гроцка, у Мајевичкој улици 9, у непосредној близини Грочанске чаршије, на узвишици, на пространој парцели, слободно постављена у односу на уличну регулацију. Кућа је настала почетком 19. века, као дводелна косовска приземљуша зидана у бондручној конструкцији са испуном од чатме, и покривена четворосливним ћерамидним кровом са великим кровним испустима – стрејама.



Вила професора Богдана Гавриловића

Вила Гавриловић је споменик културе и некадашњи летњиковац професора Богдана Гавриловића, чувеног српског математичара. Доњи део Виле укопан је у земљу и добрим делом зидан од камена – овај дубоки подрум прати укупну површину самог летњиковца. У питању је прави вински подрум, који је некада и служио својој сврси. Саграђена је 1928. године у стилу сецесије, тада веома популарном европском стилу у архитектури и уметничким занатима, који се данас на вили понајвише огледа у укупном обликовању простора и прозорским елементима. Ова складна грађевинска лепотица убраја се међу прве викендице у Гроцкој, а била је окружена са 2.5 хектара плаца и имала је директан поглед на Дунав.

Данас, Вила је у власништву Града Београда. Има велика оштећења од клизишта, која нису благовремено санарина. Након поплава 2014.године, Вила је претрпела додатна оштећења и скоро је уништена.

Грочанска чаршија

Као центар насеља, Грочанска чаршија састоји се од збијених кућа у низу, подигнутих на уличној регулацији и претежно пословно-стамбене намене, што у целини чини карактеристичан амбијент српских паланки XИX века. Осим што је сведочанство једног времена, Грочанска чаршија, својом архитектуром и визурама, пружа могућност доживљавања амбијента, који представља и значајно достигнуће народног неимарства.



Цинцарева кућа

Кућа је подигнута у првој половини XИX века за богату цинцарску трговачку породицу. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена четворосливним ћерамидним кровом. Припада групи грочанских варошких кућа које карактерише највиши грађевински, конструктивни и ликовни домет градње и обликовања.



Од културних добара важно је поменути и Божићеву, Карапешићеву, Марковићеву, Митровићеву, Панићеву, Поповићеву, Смиљанићеву, Теомировићеву, Топаловићеву, Влајковићеву кућу, као и Римску гробницу на локалитету Дубочај, касно римску гробницу у Брестовику и спомен костурницу у Ритопеку

    1. ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО




Према подацима Републичког завода за статистику, објављеним у публикацији „Општине и региони у Републици Србији“ 2016. године, општину Гроцка је у 2015. години посетило 888 туриста. Од тога је било 275 домаћих гостију и 613 из иностранства. У истом периоду евидентирано је 1101 ноћење, од тога 356 домаћих гостију и 745 гостију из иностранства.

Туристичка обележја општине

  1. Грочанске свечаности

Последња недеља јула традиционално је посвећена "Грочанским свечаностима". Манифестација траје од 1967. године, и сваке године из почетка нуди осећај одмора и опуштања становницима Гроцке и њиховим гостима. Седам дана спортских догађања, музике и игре, ствара атмосферу среће и радости.






  1. Дани жена Бегаљице

Прву већу манифестацију у току једне календарске године, организују жене, и то у насељу Бегаљица. За “Дане жена Бегаљице” излажу се ручни радови који се израђују током зиме и доносе се јела спремљена по старим рецептима. Посебан жири оцењује квалитет радова и јела а најбољи бивају награђени.

  1. Спасовдански сабор хармоникаша

Ова манифестација у Болечу већ годинама окупља најбоље хармоникаше из Гроцке и целе Србије. Целог дана се на бини смењују најбољи и најуспешнији виртуози на инструменту који је постао незаменљив у народној музици. Поред хармоникаша, наступају и певачи који уз пратњу хармонике и оркестра певају старе и новокомпоноване народне песме. Сваке године се на сабору окупи више хиљада посетилаца.

  1. Ускршње надигравање

Манифестација названа „Ускршње надигравање“ одржава се другог дана Ускрса у Умчарима. Организује се велико дружење и такмичење у навлачењу конопца, бацању камена с рамена и традиционално туцање ускршњим јајима. Догађај се обично затвара великим концертом уз учешће културно-уметничких друштава.

  1. Ноћ позоришта

У првој половини јула месеца одржава се манифестација „Ноћ позоришта“. Организатор је Центар за културу Гроцка - институција културе града Београда.

  1. Крени Коло

Последње недеље пре Петровдана (12. јул) у Врчину се одржава фестивал фолклора „Крени Коло“. Давне 1989. године покренута је у Врчину културно-спортска манифестација под именом "Песмом за Србију".

  1. Изложба олдтајмера

Прва недеља у августу је дан када „Олдтајмер клуб“ из Гроцке организује изложбу старих аутомобила. Манифестација омогућава домаћим и страним посетиоцима да уживо виде аутомобилску историју из свих крајева света.

  1. Сајам хортикултуре

У зависности од временских услова, током месеца априла-маја, у Грочанској чаршији одржава се Сајам хортикултуре када учесници на продајној изложби посетиоцима приказују своје украсно и зачинско биље.

  1. Сајам зимнице

Крајем септембра на Грочанској чаршији посетиоци Сајма зимнице имају прилику да дегустирају производе излагача, који се такмиче за награду стручног жирија. Посетиоци имају прилику и да виде богат музички програм.

  1. Риболов

Разноликост рибљих врста у којима преовлађују бела риба, сом, шаран, уз многе друге врсте, довољан је разлог да се у авантуру риболова упусте искусни риболовци (аматерски и спортски), али и почетници.

На територији општине Гроцка постоје активна риболовна и ловна удружења, као што су Риболовачко-наутички клуб ,,Смуђ'' из Ритопека, Наутички клуб ,,Дунавац'' из Гроцке, Општинска организација спортских риболоваца ,,Грочица'' из Гроцке, Ловачко друштво „Дунав“ - Гроцка. У склопу наутичког клуба ,,Дунавац'' налази се и пространа марина у којој је усидрено више од стотину чамаца, док риболовно друштво ,,Грочица“ броји преко 550 чланова свих узраста.



  1. Јахање и коњички спортови

Коњички клуб "Urban Cowboy", породице Паунић, отворен је за све љубитеље коњичког спорта. Породица Паунић је у Гроцкој насељена преко 300 година, одувек је узгајала коње, а коњичком спорту се посветила 90-тих година 20. века.

  1. Од важнијих општинских манифестација посебно се издвајају месне славе – свако насеље општине Гроцка има своју славу која се једном годишње обележава са богатим програмом и активностима.

Већи угоститељски објекти на територији општине:

    • Ресторан „Свети Никола“, 17. октобра 33 (Гроцка)

    • Ресторан „Да Винци“, Николе Пашића 53 (Винча)

    • Ресторан „Љуба“, 17. октобра 29 (Гроцка)

    • Ресторан „Двор Александар“ Кружни пут 64 (Лештане)

    • Ресторан „Романтична ноћ“, Смедеревски пут 44 (Калуђерица)

    • Ресторан „Сласт Евент Клуб“, Смедеревски пут 1а (Ритопек)

    • Ресторан „Марина“, 7.јули 12 (Гроцка)

    • Ресторан „Србија“, Николе Пашића ББ (Винча)

    • Сплав ресторан „Аласка прича“, Обала Дунава (Гроцка)

    • Хотел „Радмиловац“, Смедеревски пут 1 (Винча)

    • Хотел „Хедонист“, Ауто пут 13 (Врчин)

    • Хотел „Млинарев сан“, Смедеревски пут 17 (Лештане)

    • Преноћиште „Нарцис“, Марсала Тита 41 (Лештане)

  1. СЕКТОРСКЕ SWОТ АНАЛИЗЕ

    1. Урбанизам и инфраструктура

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Постојање могућности за студијске анализе –

дефинисање развојних приоритета



Велики део територије (преко 70%) није покривен плановима детаљне урбанистичке разраде

Могућност коришћења позитивних и негативних искустава осталих градских општина

Лоша путна мрежа (првог, другог реда, и атарски путеви)

Географски положај

Недостатак планске документације (урбанистички планови стари преко 20 година)




Слаба видљивост постојеће и важеће планске документације на сајту градске општине Гроцка




Неизграђена примарна инфраструктура у ободним насељима (саобраћајнице, водоводни и канализациони систем, колектори, систем грејања и др)

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Сарадња са међународним институцијама на решавању инфраструктурних проблема

Претежни развој инфраструктуре је у надлежности Града Београд

Санација дивље градње и могућност развоја нових модела урбаног развоја (посебно у насељу Калуђерица)

Издавање грађевинских дозвола за објекте преко 800м2

Сарадња са Градом Београдом на решавању инфраструктурних проблема

Угрожавање и нарушавање здравља становништва због нерешених основних инфрасруктурних питања

Развој сеоског подручја

Инвеститорски интереси у урбанизму



    1. МСПП

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Велики број МСПП

Неактивност удружења предузетника

Постојање удружења предузетника

Неажурна општинска база података привредника и предузетника

Потенцијал за формирање привредно-комерцијалних зона уз велике саобраћајне руте - речне и друмске

Непостојање општинског услужног центра за привредни сектор

Постојање квалификоване и обучене радне снаге за примарне и секундарне гране привреде




ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Оживљавање Канцеларије за МСПП и привредног развојног центра

Недефинисани имовинско-правни односи на нивоу град-општина

Сарадња са Министарством привреде

Отежана доступност капитала за привреду

Сарадња са донаторима




Привлачење инвеститора



    1. Пољопривреда и рурални развој

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Велики број малих пољопривредних произвођача

Неорганизованост малих пољопривредних произвођача

Велике површине пољоприведног земљишта високог квалитета

Лоша организованост задруга

Постојање квалификоване и обучене радне снаге за пољопривредну производњу

Застарела технологија приступа пољопривредној производњи

Финансијска и техничка подршка Града Београда пољопривредном развоју

Непостојање општинског фонда за пољопривреду

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Напуштене производне хале пропалих великих произвођача у сврху задругарства, откупних станица и сл.

Неконтролисана употреба пестицида

Погодна клима за воћарске културе

Неинформисаност малих произвођача

Градске стручне службе у области развоја и контроле

Недостатак финансијских

средстава





    1. Туризам

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Стратегија развоја туризма Града Београда

Недостатак организоване туристичке понуде

Главни путни коридор

Недостатак садржаја за спорт и рекреацију

Река Дунав

Мали број одмаралишта и релаx центара

Постојање туристичких објеката и потенцијалних објеката (домаћинстава)

Недовољно квалитетних туристичких капацитета и садржаја

Заинтересованост грађана за сеоски туризам

Непостојање сеоског турзима као засебног туристичког производа општине




Неадекватна туристичка инфраструктура

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Урбанистичко решење дунавског приобаља кроз Гроцку као туристичког подручја

Недостатак финансијских средстава за изградњу

туристичких садржаја



Законски оквири који би омогућили развој туризма

Нерегулисан статус управљања налазиштем Винча између Републике, Града и општине

Сарадња са Туристичком организацијом Београда




Сарадња са донаторима

Сарадња са општинама и градовима Р.Србије и других подунавских земаља које имају решено питање туристичке понуде



    1. Друштвене делатности

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Развијена мрежа образовних институција

Недостатак установа из области културе

Развијена мрежа предшколских установа

Неадаптираност објеката у области школства, здравства, спорта, предшколслог образовања

Активна културноуметничка друштва

Неприлагођеност инфраструктуре потребама особа са инвалидитетом

Мрежа здравствених Установа




Постојање центра за социјални рад

Велики број НВО

Активни спортски клубови

Канцеларија за младе

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Сарадња са Градом Београдом на отварању институција у области културе

Неодстатак финансијских средстава

Сарадња са невладиним сектором

Промена законских прописа

Сарадња са донаторима




Сарадња са европским институцијама

Хармонизација прописа са ЕУ стандардима






    1. Заштита животне средине

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Велике површине под зеленилом

Неуређеност постојећих водотокова

Река Дунав

Непостојање постројења за пречишћавање отпадних вода

Богата вегетација и зелене оазе

Непостојање канализационе и водоводне мреже у појединим насељима

Погодно земљиште за воћарске културе

Велики број дивљих депонија




Неуређеност градске депоније у Винчи




Непостојање евиденције загађивача животне средине




Лоша комунална инфраструктура за потребе одлагања отпада

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Сарадња са градским Зеленилом

Велики број загађивача

Енергетска безбедност

Ширење дивљих депонија

Сарадња са Министарством пољопривреде и заштите животне средине

Критичне тачке у енергетици општине

Сарадња са републичким и градским органима

Загађеност мањих водотокова

Сарадња са донаторима

Аутопут Београд - Ниш



    1. Општинска управа

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Постојање стручних кадрова

Непостојање центра за управљање развојем градске општине Гроцка

Спремност различитих актера на међуинституционалну и међусекторску сарадњу

Неадекватна кадровска структура општинских службеника

Умрежавање и партнерство

Лоша информациона и информатичка структура

Корисник додатних средстава кроз буџет Града Београда

Неусклађеност система са републичким прописима и просеком




Лоша сарадња са организацијама цивилног друштва

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Успостављање еУправе

Недостатак финансијских средстава

Успостављање ефикасних и иновативних система за вођење јавних финансија

Компликоване и нејасне процедуре

Сарадња са Градом Београдом и Министарством државне управе и локалне самоуправе

Незаинтересованост запослених општине за унапређивање и сарадњу

Реорганизација рада и оптимизација систематизације радних места






    1. ЗБИРНА SWОТ АНАЛИЗА

СНАГЕ

СЛАБОСТИ

Географски положај

Неизграђена примарна инфраструктура у ободним насељима (саобраћајнице, водоводни и канализациони систем, колектори, систем грејања и др)

Река Дунав

Лоша путна мрежа (првог, другог реда, и атарски путеви)

Главни путни коридор

Лоша комунална инфраструктура за потребе одлагања отпада

Велики број МСПП

Недостатак планске документације (урбанистички планови стари преко 20 година)

Потенцијал за формирање привредно-комерцијалних зона уз велике саобраћајне руте – речне и друмске

Лоша информациона и информатичка структура

Велики број малих пољопривредних произвођача

Лоша сарадња са организацијама цивилног друштва

Велике површине пољоприведног земљишта високог квалитета

Неадекватна кадровска структура општинских службеника

Постојање квалификоване и обучене радне снаге за пољопривредну производњу

Непостојање центра за управљање развојем градске општине Гроцка

Погодно земљиште за воћарске културе

Непостојање општинског услужног центра за привредни сектор

Велике површине под зеленилом

Неажурна општинска база података привредника и предузетника

Стратегија развоја туризма Града Београда

Неорганизованост малих пољопривредних произвођача

Заинтересованост грађана за сеоски туризам

Застарела технологија приступа пољопривредној производњи

Постојање стручних кадрова

Непостојање општинског фонда за пољопривреду

Спремност различитих актера на међуинституционалну и међусекторску сарадњу

Неуређеност градске депоније у Винчи

Корисник додатних средстава кроз буџет Града Београда

Велики број дивљих депонија

Могућност коришћења позитивних и негативних искустава осталих градских општина

Непостојање евиденције загађивача животне средине

Велики број НВО

Неприлагођеност инфраструктуре потребама особа са инвалидитетом

Активни спортски клубови

Недостатак садржаја за спорт и рекреацију




Неадаптираност објеката у области школства, здравства, спорта, предшколслог образовања




Неадекватна туристичка инфраструктура




Непостојање сеоског турзима као засебног туристичког производа општине

ШАНСЕ

ПРЕТЊЕ

Санација дивље градње и могућност развоја нових модела урбаног развоја (посебно у насељу Калуђерица)

Незаинтересованост запослених општине за унапређивање и сарадњу

Урбанистичко решење дунавског приобаља кроз Гроцку као туристичког подручја

Издавање грађевинских дозвола за објекте преко 800м2

Сарадња са међународним институцијама на решавању инфраструктурних проблема

Претежни развој инфраструктуре је у надлежности Града Београд

Сарадња са Градом Београдом на решавању инфраструктурних проблема

Недефинисани имовинскоправни односи на нивоу град-општина

Сарадња са градским Зеленилом

Инвеститорски интереси у урбанизму

Развој сеоског подручја

Промена законских прописа

Оживљавање Канцеларије за МСПП и привредног развојног центра

Компликоване и нејасне процедуре

Успостављање еУправе

Угрожавање и нарушавање здравља становништва због нерешених основних инфрасруктурних питања

Реорганизација рада и оптимизација систематизације радних места

Нерегулисан статус управљања налазиштем Винча између Републике, Града и општине

Успостављање ефикасних и иновативних система за вођење јавних финансија

Неинформисаност малих произвођача

Законски оквири који би омогућили развој туризма

Неконтролисана употреба пестицида

Сарадња са Туристичком организацијом Београда

Велики број загађивача

Сарадња са општинама и градовима Р.Србије и других подунавских земаља које имају решено питање туристичке понуде

Ширење дивљих депонија

Сарадња са Градом Београдом на отварању институција у области културе

Загађеност мањих водотокова

Сарадња са невладиним сектором

Критичне тачке у енергетици општине

Погодна клима за воћарске културе

Аутопут Београд - Ниш

Напуштене производне хале пропалих великих произвођача у сврху задругарства, откупних станица и сл.

Недостатак финансијских средстава

Привлачење инвеститора




Сарадња са донаторима






  1. СТРАТЕШКИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ

ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 1 – УРБАНИ РАЗВОЈ И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Стратешки циљ 1. - Унапређено место и животна средина у којој људи живе и раде, подстакнут развој урбаног идентитета

Оперативни циљ 1.1. - унапређење урбанистичке документације

Оперативни циљ 1.2. - унапређење комуналног система

Опреативни циљ 1.3. - промоција одрживих начина заштите животне средине - биоремедијација

Оперативни циљ 1.4. - откривање и уклањање дивљих депонија, кабастог и опасног отпада

ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 2 – ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНИ РАЗВОЈ: СА РУРАЛНОМ КОМПОНЕНТОМ, РАЗВОЈЕМ ПРЕДУЗЕТНИШТВА И ДРУШТВЕНОМ ИНКЛУЗИЈОМ

Стратешки циљ 2. - Унапређени услови за јачање привредних активности, повећање обима инвестиција и социјални развој

Оперативни циљ 2.1. - изградња функционалне економске инфраструктуре

Оперативни циљ 2.2. - конкуретна и модерна, извозно орјентисана пољопривреда

Оперативни циљ 2.3. - подршка развоју постојећим и новим привредним субјектима

Оператвни циљ 2.4. - Унапређење диверзификованости, доступности и квалитета социјалних услуга које одговарају потребама грађана

Стратешки циљ 3. - Унапређено одрживо туристичко окружење

Оперативни циљ 3.1. – подстицај увођење нових туристичких производа

Оперативни циљ 3.2. – стимулисање повећања броја туриста

Оперативни циљ 3.3. – развој руралног и цитy бреак туризма као комбинација посебних видова туристичке понуде

ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 3 – ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛА РЕКЕ ДУНАВ

Стратешки циљ 4. – Унапређено искоришћење реке Дунав и приобаља

Оперативни циљ 4.1. – промоција Дунава као туристичке, саобраћајне и транспортне руте

Оперативни циљ 4.2. – унапеђење искоришћења Дунава као туристичког потенцијала

Оперативни циљ 4.3. – унапређење искоришћења Дунава као могућности за привредни развој

ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 4 – ДОБРА, САВРЕМЕНА И ЕФИКАСНА УПРАВА

Стратешки циљ 5. - Унапређени институционални и управљачки капацитети - Корак ка смарт цитy концепту.

Оперативни циљ 5.1. - унапређење администритивних процедура

Оперативни циљ 5.3. - јачање људских капацитета општинске управе

Оперативни циљ 5.4. - модернизација општинске управе кроз увођење информатичких алата и њихов трансфер у привреду, пољопривреду, туризам и свакодневни живот грађана Гроцке

    1. ВИЗИЈА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ГРОЦКА

ГРОЦКА2021 – општина као сервис грађана, са конкурентном привредом и развијеном пољопривредом

Успешност добре локалне управе огледа се у задовољству грађана, који траже добре услове за живот и рад. Успешан развој прати конкуретну привреду, којој услове ствара општинска управа и помаже да неометано обавља своју делатност.

Општина као сервис грађана

Компликованост процедура, нетранспарентан рад и елитистички приступ, биће прошлост за општину Гроцка. Грађани морају посматрати општинску управу као механизам окренут искључиво њима, који служи управо потребама друштва и који организује услове за квалитетан живот.

Главни посао општинске управе огледа се у обезбеђењу средстава за подстицај пољопривреде, стварању једнаких и јасних услова за мала и средња предузећа, давање економских функција напуштеним јавним просторима, и подстицају свих друштвених активности.

Конкурентна привреда

Постојање великог броја малих и средњих предузећа, као и предзетника указује на то да је индивидуално (породично и смалл-сцале пословање) врло пристуно и цењено. Од таквих принципа не треба одступити, а треба им створити све услове за неговање таквог начина рада.

Мисија општинске управе је да поједностави све процедуре за пословање МСПП, увеже се са свим републичким органима релевантним за привреду (Агенција за привредне регистре, Пореска управа), успостави редовне активности развоја вештина привредника (обуке и консултације), оснажује рад општинских савета за привреду и локалних удружења привредника.

Развијена пољопривреда

Гроцка је претпежно воћарски крај када је у питању пољопривреда. То подразумева стварање свих потребних услова за неометани рад и прогресивни развој пољопривредних култура, са фокусом на воћарство.

Задатак општине је да пољопривредницима омогући свакодневну медијацију (заједнички договор и задругарство), адекватну реакцију када су природне катастрофе у питању (поплаве и град), и добру инфраструктуру.

Гроцка постаје одржива локална заједница доступна свима.

    1. УСКЛАЂЕНОСТ СА ДРУГИМ СТРАТЕШКИМ ДОКУМЕНТИМА

Као што је већ напоменуто у одељку Методологија и процесс израде стратегије, а у оквиру приступа Анализа стања, тим аутора вршио је процену способности и анализу организације општинске управе, кроз мерење остварености стратешких циљева. Оквир за овакво мерење били су актуелни стратешки документи који су у поступку вршења анализе посматрани супсидијарно, “одоздо на горе” – локални, градски и републички. Тим аутора определио се за овакав приступ, будући да се у поступку писања стратешких докумената увек користи принцип “одозго на доле”, што значи да сваки документ на нижем нивоу власти мора бити усклађен са оним крајњим, националним. Код анализе и мерења какво је примењено у овом случају, посматрани су индикатори са локала, а након обављених анализа уследио је процесс усклађивања нацрта стратешког документа.

Процес усклађивања стратешког документа, уследио је у две етапе:

1) након окончања анализа, елементарни постулати побројаних стратешких докумената издвојени су и постављени као оквир,
2) након израде друге верзије документа, уследила је провера усклађености документа са побројаним стратешким документима, односно верификација индикатора и стратешких циљева.

Документи са којима је усклађиван стратешки документ градске општине Гроцка:



Стратегија развоја Града Београда (2011-2016)

Стратегија развоја пољопривреде Града Београда до 2015. године

Стратегија за увођење и развој финансијског управљања и контроле у Граду Београду

Стратегија развоја туризма Града Београда

Стратегија управљања ризицима Града Београда

Стратегија подршке развоју цивилног друштва на територији Града Београда

Национална стратегија одрживог развоја

Стратегија за подршку развоја малих и средњих предузећа, предузетништва и конкурентности за период од 2015. до 2020. године

Стратегија пољопривредног и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. године

Стратегија развоја туризма Републике Србије за период од 2016.године до 2025. године

Стратегија просторног развоја Републике Србије 2009-2013-2020

Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године

Стратегија и политика развоја индустрије Републике Србије од 2011. до 2020. године

Стратегија реформе јавне управе у Републици Србији

Стратегија развоја електронске управе у Републици Србији за период 2015-2018. године

Стратегија запошљавања за период од 2011-2020. године

Национална стратегија за младе за период од 2015. до 2025. године

Стратегија Европске Уније за Дунавски регион

Стратегија „Европа 2020“



  1. ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ РАЗВОЈА


1   2   3   4   5   6   7

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Стратегија одрживог развоја градске општине гроцка за период 2017. Године до 2021. Године