Скачать 65.49 Kb.


Дата27.10.2018
Размер65.49 Kb.

Скачать 65.49 Kb.

Сви смо ми савремени робинзони



СВИ СМО МИ САВРЕМЕНИ РОБИНЗОНИ

Лица:


Водитељ

Глас разума

Робинзон

Данијел Дефо

Мама

Чин 1


Појава 1

Оља узима књигу „Робинзон Крусо“ у руке. Окреће је, листа, преврће. Испред ње трепери компјутер, светли, цврчи, свира, блинка. Окреће се ка екрану. А онда опет узима књигу, јер је гризе савест.

Оља: - Морам све ово да прочитам... Неки Данијел Дефо. И баш је оволику књигу нашао да напише. О неком чудаку што је чучао на острву толико година. Баш... А српкиња пита до детаља. А мени се тако игра компјутер...

Седа за компјутер, слушалице ставља на уши, мобилни испред себе, куцка на компјутеру и певуши.

(Насловни слајд)

Мама: - Оља, где си?

Оља: - Сурфујем, мама!

Мама: - Одмах силази са тог компјутера!

Оља: - Сад ћу, ево, одмах! (за себе): Ето, сад морам да читам... Ух... Можда ће ми бити лакше да замислим целу причу. Као филм...

Ево, овако, на пример, Данијел Дефо седи овде за мојим столом. (Данијел прилази столу и седа) И управо је прочитао нешто занимљиво. Роман је заснован на историјском догађају?!

Данијел: -Нашао сам нешто занимљиво. Неки тип је провео 4 године и 9 месеци на острву. Сам. Каква авантура... Написаћу причу о њему. Да видимо (окреће глобус) где да га сместим. Где убодем прстом. Аха! Сакрићу га на броду, радиће све, биће мали од палубе. Биће то права авантура!

(Данијел седи за компјутером и куцка све време, понекад погледа у мобилни, понекад устане и прошета до глобуса.)

Данијел: -Што је добар овај интернет. Да сам то имао у 17. и 18. веку, где би ми био крај...

Оља примећује да, док Данијел гледа у компјутер, и она почиње да гвири. Све више и више.

На крају окреће екран себи.

Оља: - Опет сурфујем. А мама... (слегне раменима)... ух.... Опет ће да ме грди.

Мама: - Оља, изађи напоље да се играш!

Оља: - Али, мама, никога нема. Сви су на интернету.

Мама: - А Јован и Алекса?

Оља: - Јован игра фудбал он лајн, а Алекса је на фејсбуку, ставља слике свог новог папагаја.

Мама: - Па што не свратиш код њега да га видиш уживо?

Оља: - Мама, немој да ме бламираш, то се данас не ради.

Мама: - Добро, онда настави да читаш. И ТО НЕ НА ИНТЕРНЕТУ!!!

Појава 2

Оља: - Добро, прочитала сам увод. Што је досадан... Да видимо какав је момак био овај Робинзон. Он, брате, не зна ни како се тачно зове. Неки пишу Робинзон, неки Робинсон...

Робинзон (излази на сцену): Авантуре – ох, борба, адреналин, гусари, туче, освајања. (Туче се са невидљивим непријатељем.) Danger, it’s my name! (Прави карате сцену победе.) Купићу плантаже, превешћу робове и бићу богат, богат, богат, богат!!! (игра на сцени)

(Онда стане у тренутку и заузме поносан став): Баш сам успешан, прави бизнисмен!!!!

Оља га гледа сморено и клима главом.

Оља: - Цццц.... какав силеџија...

Данијел: - Решио сам, доживеће сјајне авантуре! Биће светски познат гусар! Јуначина! А сад да видим шта зна: Робинзоне, излази на двобој!

Робинзон: - Мене зовеш?

Данијел: -Наравно, тебе, да видим шта знаш! како се мачујеш, какав си јунак!

робинзон: - Па ти то најбоље знаш, ти си ме написао!

(Излазе Робинзон и Данијел обучени као гусари и мачују се.)

Оља: - Сад су две силеџије...

Мама: - Оља, шта радиш?

Оља: - Читам, мама... уф... (кришом гледа у компјутер)... Да видимо, где сам стала. (Тишина неколико секунди, Оља чита.)

(слајд 6 – брод на мору остаје као позадина док говори)

Робинзон:- (Гледа около са руком на челу)... Нигде брода, нигде ничег и никог.... Не знам где сам.

Оља: - (Гледа у мобилни) Ако он не зна где је, ја знам, ко му је крив, зашто није понео џи пи ес. (Лупи се по колену) А ја сам слушалице заборавила у учионици енглеског, теткица је закључала....

Робинзон: - Мало ми је мука, овај се брод стално љуља (Љуља се док говори и спушта се у сед) .Шта ћу сад?

(Слајд 8 - острво Хуан Фернандез)

Данијел: - Ево, он је баш овде, на овом острву.

Оља: - Архипелаг се данас зове Хуан Фернандес, а острво по њему, Робинзон Крусо.

Данијел: - Робинзон путује , бори се са таласима и доживљава бодоломе... да видим где ћу га искрцати. Ово место делује лепо. И веома забачено.

(Слајд 13 – пејзаж)

Оља: - Стварно је лепо. ја бих волела да овде идем на летовање. Колико ли је Робинзон платио свој аранжман? Мора да је много скупо...

Робинзон: (устаје, пада, кашље, исцепан, мокар, прљав, умршене косе, скида хоботницу с рамена, гледа около, тишина... Одједном, звуци прашуме, урлици животиња, Робинзон скочи, сакрије се иза дрвета, покрије главу рукама и чучне.)

Оља: - Вау, није све тако лепо како изгледа. Сва срећа, пала је ноћ, па ће Робинзон моћи да одспава на дрвету.

Данијел: (Робинзону): - Само се држи добро, да не паднеш. (за себе): - Тресе цело дрво од страха....

(Сада се гаси светло и пали одмах после 3 секунде)

Појава 6


(Слајд 13 стоји – пејзаж)

Данијел: - Јутро је свануло. Робинзон је дошао себи и покупио са брода све што ће му можда бити потребно за живот.

Робинзон:- О, хвала богу, има алата и оружја на броду. А чему ово служи? (окреће мобилни), ма, нема везе (склања алат). Свашта сам нашао (гледа ашов, секиру, чекић), а пуњача за таблет нигде, баш штета.

Оља: (гледајући илустрације у књизи): - Ето, да има мобилни, могао би да се јави где је. Ако има сигнала. И ако има пуњач.

Данијел: -Не знам, искрено, где је мислила да Робинзон укључи пуњач... Можда у јегуљу???

(Слајд 14 – биљни свет)

Робинзон: (обраћа се публици):- Лако је вама, ви сте ручали. А ја сам гладан... Има ли овде нешто да се једе? Све огромне биљке и високе травке, нигде ћуфти или сарми... Само зеље, уф. Види, банане! Јупи!!! (Диже је увис, љушти и једе једну).

Робинзон : (Врти се замишљено)- Доста ми је да живим на бананама и травкама. Хоћу нешто пристојно да поједем. Моја мама тако добро кува. А сад морам да кувам сам.

Оља: - Ето, а ја сам баш била у Меку. Да видим, баш шта ће да једе од тих травки. Здрава храна, браво, Робинзоне!

Данијел: - Да би скувао нешто, Робинзоне, треба ти лонац. И то прави... Мораш да га направиш...

Робинзон: - Сад ћу ја очас да направим лонац. Од глине. То је једноставно. Ја то знам...

(Робинзон петља са пластелином и мучи се, нервира се, баца, нервозним покретима кида пластелин, љути се)

Оља (смеје се): (док се Робинзон нервира – Кад се сетим како смо ми на ликовном правили вазне. Погледајте!

(Кад се филм заврши)

Робинзон:- Успео сам! (нешто квргаво и криво).А што сад па цури? (Рашири руке)

Оља: - Не знам зашто цури. Тата је нашу са Златибора нечим намазао и сад не цури.

Данијел:- Зар не знаш шта треба да урадиш са посудом да би се користила?

Робинзон:- Имао сам среће. Упала ми со у котлић, па се запекло, до сада су сви били бушни као решето... (диже поносно шерпу)

(Слајд 15 – животињски свет)

Оља: - Птичице... Како лепо цвркућу.

Робинзон: (гледајући слајд) - Да, да, знам, лепо певају, али њих не могу да једем. Тешко се хватају!

Данијел: - Да те нисам описао као вредног човека, сад бих рекао да си лењ. А можда се заиста не исплати. Сувише су мале. Козе су веће. И не лете...

Оља: - Како ли је изгледала његова кућа? Кад се само сетим оне столице што сам пробала да је поправим, па ју је деда користио да седи на низбрдици, јер су ноге биле неједнаке...

Слајд 16 - кућа

Робинзон:- Морам на нечему да седим. Ово камење жуља. Столицу је ваљда лако направити... Да узмем тестеру... Лако ћу ја то.

Данијел: - Наравно, како да не.

Оља: - Ако узме бушилицу, биће брже. А, да, нема струје. Замислите доба у којем нема струје. И нису чули за Теслу.

Робинзон претура алат и дрво – Ово је немогућа мисија.

( врти га по рукама и пусти).

Хвала богу на Кинезима! ( узме кинеску столицу на склапање и легне као у одмаралишту)

Појава 8

Оља: - Шта ли је носио на том острву=

Данијел: - Чек, чек, до сада је морао остати без кошуље и панталона. Доњи веш нећу да помињем.

Оља: - Боље немој... Могу само да замислим... После толико дана...

Робинзон - Не могу да идем овако около (показује на покидане панталоне) иако нема никога, нема смисла. Мораћу да шијем, о боже... А да ли ћу увек овако да „миришем“на козу... Ух!

(Распростре коже по поду и претура их)

Робинзон: - Е, да сам био миран на часовима математике, сад бих знао како да израчунам колико ми материјала треба. Да одерем једну козу? Или две. По једну за сваку ногавицу... Биће таман. (Ставља на себе и шета по бини) Добро изгледам, јел да?

Оља: - Ма, браво, као длакави меда.

Данијел: - А сад да видимо како се хранио...

Оља: - Гулаш, паприкаш, пљескавица, комплет лепиња...

Данијел: - Ма не, само биљке, за почетак. Мора да направи хлеб. Да посади пшеницу. Пасуљ...

Робинзон. - МММ, мамин пасуљ, мљац! Једва чекам да порасте... Али, треба ми хлеб. Зна ли неко (обраћа се публици) како се прави хлеб? Од чега нарасте? И како настају они мехурићи у њему?

Оља: - Гљивице, младићу.

Робинзон: - Озбиљно, гљивице? Квасац? Где сад да нађем квасац?!!!!!

Данијел: - Робинзон је научио и да прави хлеб, и појео је пасуљ, (није био баш као мамин).

Оља: - Пошто је сит и није му било хладно, Робинзон је сео да се одмори. Сетио се својих другова и родитеља. Тек сада је схватио колико му недостају.

(Робинзон седи,сам) „Ето, седим овде сам, а моји се другови сад играју заједно...

Оља: - Они се играју заједно... А ја сам јуче звала Машу, не може, гради дворац у Мајнкрафту. Невена је на таблету, а Софија није ту. И ја сад овде седим сама. Бар имам шта да читам. Упс!

Данијел: - Иако је усамљен, уплашио се када је видео отисак стопала. Знао је да то морају бити некакви дивљаци на овим острвима, а тек што је отисак био много већи од његовог...

Робинзон: - (Говори сав усплахирен) Нисам ово очекивао, страшно!!! (млати рукама и шета се по бини. онда стане, опет се окрене публици, па изговори, млатећи рукама)

Толико сам желео да сретнем човека, а сад, јао мени!!!

Данијел: - Само буди храбар, знам ја да ћеш ти преживети. Уосталом, и историја каже тако. Мада, ја то могу и да променим?

Робинзон: - Тога се и плашим... Који па писац зна историју?

Данијел: - Описаћу овде како се осећа док посматра ову огромну стопу.

Оља: - Стварно се уплашио.

Робинзон: - Нисам знао да умем тако лепо да размишљам...

Спасен сам! Јупиииии!

И тако је Робинзон после дугих година пловидбе стигао до свог родног града.



-Сине! Коначно! Сине!

робинзон је тужан због мајке. Брате, пријатељи... Сви га опколе, тапшу га по раменима, али полако одлазе и он остаје сам. Сам на сцени. Окреће се око себе.

Коьрта
Контакты

    Главная страница


Сви смо ми савремени робинзони

Скачать 65.49 Kb.