• УТВРЂУЈЕ Општина Сурдулица начинила је пропуст у раду јер грађанима К .
  • Р а з л о з и
  • Закон о локалној самоуправи 3
  • Законом о социјалној заштити 4
  • Подсећамо да бројни међународни акти које је Република Србија ратификовала, пре свега Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима 5
  • и Ревидирана европска социјална повеља 6
  • У Стратегији о унапређењу положаја Рома у Републици Србији, између осталог, пише да су за



  • Дата30.01.2018
    Размер72.9 Kb.
    ТипЗакон

    УтврђУЈе општина Сурдулица начинила је пропуст у раду јер грађанима К. К и његовој супрузи М. М. није обезбедила одговарајући нужни смештај на територији општине Сурдулица након њиховог расељавања из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом



    ______________________________________________________________________________


    На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06), односно члана 24. став 1. и члана 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“, бр. 79/05 и 54/07), у поступку контроле законитости и правилности рада општине Сурдулица, покренутог по притужби К.К. из С. Заштитник грађана



    УТВРЂУЈЕ
    Општина Сурдулица начинила је пропуст у раду јер грађанима К.К и његовој супрузи М.М. није обезбедила одговарајући нужни смештај на територији општине Сурдулица након њиховог расељавања из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом Београду.
    На основу утврђеног пропуста у раду, Заштитник грађана упућује општини Сурдулица следећу

    ПРЕПОРУКУ
    Општина Сурдулица обезбедиће К.К и његовој супрузи М.М. одговарајући нужни смештај на територији општине Сурдулица, у објекту који је прикључен на водоводну, канализациону и електричну мрежу, који је опремљен основним намештајем и који је јавним превозом повезан са административним центром општине.
    Општина Сурдулица обавестиће Заштитника грађана у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке, о предузетим мерама и поступању, односно о разлозима због којих није поступљено по препоруци.

    Р а з л о з и:
    Заштитнику грађана притужбом се обратио К.К. из С., наводећи да је њему и његовој супрузи повређено право на нужни смештај након расељавања из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом Београду. Заштитник грађана је, поступајући по притужби, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада општине Сурдулица.
    У вези са тим Заштитник грађана је 12. јуна 2012. године обавио надзор надлежних органа и установа у Врању и Сурдулици. У Врању је обављен разговор са секретарком Центра за
    развој локалних услуга социјалне заштите Данијелом Милосављевић и са члановима градског већа, Бранимиром Стојанчићем и Небојшом Силистаревићем. У Сурдулици је одржан састанак са председником општине, Новицом Тончевим и директорком Центра за социјални рад, Ружицом Вукашиновић 1.
    На основу навода из притужбе и спроведеног поступка, Заштитник грађана је утврдио да су притужилац и његова супруга 26. априла 2012. године расељени из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом Београду и упућени су у Сурдулицу, одакле их је, истог дана, Дом за пензионере и друга стара лица Сурдулица, упутио у Центар за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању. Општина Сурдулица није овим лицима обезбедила нужни смештај, нити је Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању надокнадила трошкове боравка ових лица. С тим у вези, Центар за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању, обавестио је почетком јуна К.К. и његову супругу да ће морати да напусте овај смештај, због немогућности да Центар даље сноси трошкове њиховог боравка. У договору са секретарком Центра за развој локалних услуга социјалне заштите и члановима Градског већа у Врању, одложено је исељење К. и његове супруге из просторија Центра, док општина Сурдулица не обезбеди одговарајући нужни смештај за ово двоје лица.

    На састанку у Сурдулици надлежнима је предочен положај породице К. К. – да су 26. априла заједно са још 257 породица расељени из насеља поред „Белвила“ на Новом Београду, да су упућени у општину Сурдулица јер им је у њој пребивалиште и да у насељу Масурица поседују плац на којем је био стамбени објекат, али да је у изгорео у пожару. Председнику Општине и директорки центра за социјални рад предочени су и наводи из притужбе господина К.К. да се више пута након расељавања, без успеха, обраћао органима локалне самоуправе у Сурдулици, тражећи да се реши питање њиховог нужног смештаја. Директорка Центра за социјални рад је навела да Министарство рада и социјалне политике није обавестило Центар поводом расељавања грађана из неформалног насеља поред „Белвила“, а да је породици К. више пута исплаћивана једнократна новчана помоћ. Заменик Заштитника грађана је указао саговорницима на став Заштитника грађана да Министарство рада и социјалне политике није приликом расељавања грађана из насеља поред „Белвила“ поступило у складу са својим обавезама и надлежностима и да је због тога дошло до проблема у више градова и општина у које су Роми из поменутог насеља расељени. Речено је и да је о расељавању овог насеља Заштитник грађана припремио посебан извештај из којег се може закључити да локалне самоуправе имају одређене обавезе у вези са обезбеђивањем нужног смештаја за расељене грађане који имају пребивалиште на њиховој територији2. С тим у вези општина Сурдулица треба притужиоцу и његовој супрузи да обезбеди одговарајући нужни смештај, све док се њихова кућа не санира и не стекну услови да се у њу уселе. Председник општине је потврдио да ће нужни смештај за ово двоје лица бити обезбеђен, да општина располаже једним објектом који ће бити прикључен на електричну мрежу о трошку општине и да ће им исти бити понуђен у најкраћем року. Актом број 553-215/1-01 од 14. јуна 2012. године, Центар за социјални рад Сурдулица је обавестио Заштитника грђана да је притужиоцу обезбеђен смештај у месту Врла у овој општини.


    Након пријема ове информације, К.К. и његова супруга обавестили су Заштитника грађана да објекат у коме су смештени у месту Врла није прикључен на водоводну и електричну мрежу, те да немају основне услове да ту остану. У контакту са надлежним органима у Сурдулици, Заштитник грађана је обавештен да ће наведени објекат у најкраћем року бити прикључен на електричну мрежу.
    Поводом случаја К.К., Заштитнику грађана, дописом од 4. јула 2012. године, обратила се и међународна организација Amnesty International, указујући на проблеме породице К., као и на чињеницу да објекат који им је општина обезбедила не задовољава минимум стандарда за живот, да је без струје и воде, са полупаним прозорима, без намештаја, а да се прво насеље у коме постоји продавница и друге установе налази 11 километара од објекта. С тим у вези, ова породица се, по наводима дописа Amnesty International-а вратила својој кући у селу Масурица, која је изгорела и као таква је неусловна за живот. К.К. је, у међувремену, обавестио Заштитника грађана да је са супругом напустио смештај у месту Врела, због тога што, како је навeо, није било основних услова да тамо остану и вратио се у своју кућу у селу Масурица, која још увек није поправљена.
    Имајући у виду тежину ситуације у којој су се нашла ова лица након обавезе да напусте Београд и врате се у место пребивалишта где немају основне услове за живот, да њихов положај додатно отежава чињеница да су обоје болесни, у познијим годинама, незапослени и с тога у немогућности да сами себи обезбеде потребна средства за живот, Заштитник грађана указује на обавезу органа јавне власти да се старају о заштити социјално најугроженијих слојева становништва, а нарочито оних лица која припадају ромској заједници која се суочава са структурним сиромаштвом и разним облицима дискриминације.
    Закон о локалној самоуправи3 у члану 20. став 1. тачка 32. предвиђа обавезу општине да се, преко својих органа, у складу са Уставом и законом, стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права и индивидуалних и колективних права припадника националних мањина и етничких група.

    Законом о социјалној заштити4 предвиђено је да Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују обављање делатности у области социјалне заштите из оквира својих права и дужности утврђених Уставом и законом оснивањем установа или поверавањем вршења тих делатности другим правним и физичким лицима. Центар за социјални рад, као установа коју оснива локална самоуправа, обавља делатности, односно послове којима се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавање њихових потреба утврђених законом у области социјалне заштите. Једна од обавеза Центара за социјални рад утврђена чланом 40. и 41. наведеног Закона јесте и пружање услуге смештаја кориснику када је његово благостање, безбедност и продуктиван живот у друштву угрожен ризицима услед старости, инвалидитета, болести, породичних и других животних околности.

    Подсећамо да бројни међународни акти које је Република Србија ратификовала, пре свега Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима5 и Ревидирана европска социјална повеља6 налажу да исељење не може да има за последицу бескућништво, већ органи власти морају обезбедити одговарајући смештај ако лице које се исељава није у могућности да га само обезбеди.

    Роми, који су посебно изложени дискриминацији, друштвеној сегрегацији и изолованости, што за последицу има и недовољну приступачност надлежних органа и служби за припаднике ове националне мањине, има потребу за додатним напором и ангажовањем друштва како би се коначно остварила њихова потпуна интеграција у окружење.
    Заштитник грађана посебно скреће пажњу на обавезе које је Република Србија преузела усвајањем Стратегије о унапређењу положаја Рома у Републици Србији и потписивањем Декларације Декаде инклузије Рома 2005. – 2015. године.
    У Стратегији о унапређењу положаја Рома у Републици Србији, између осталог, пише да су за решавање стамбених проблема социјално угрожених група у Републици Србији задужене јединице локалне самоуправе и њихове одговарајуће службе. Поменутом Стратегијом као једна од мера у случајевима деложације грађана из неформалних насеља, утврђена је и обавеза локалне самоуправе да обезбеди одговарајући алтернативни смештај пре него што се обави деложација.
    Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Заштитник грађана упућује препоруку општини Сурдулица, ради отклањања уочених недостатака у раду, као и у циљу унапређивања права грађана и спречавања сличних пропуста у будућности.


    ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА



    др Горан Башић



    1 Службена белешка Заштитника грађана бр. 16-1660-14955/12.

    2 http://www.pravamanjina.rs/attachments/BELVIL.pdf

    3 („Службени гласник РС“ бр. 129/07)

    4 („Службени гласник РС“ бр. 24/11)

    5 („Службени лист СФРЈ“ бр. 7/71)

    6 („Службени гласник РС“ бр. 42/09)

    Делиградска 16, 11000 Београд

    Телефон: (011) 2068 -100 www.zastitnik.rs e-mail: zastitnik@zastitnik.rs



    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    УтврђУЈе општина Сурдулица начинила је пропуст у раду јер грађанима К. К и његовој супрузи М. М. није обезбедила одговарајући нужни смештај на територији општине Сурдулица након њиховог расељавања из неформалног насеља поред „Белвила“ на Новом