• З А П И С Н И К СА 23. СЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА ОДРЖАНЕ 8. АПРИЛА 2015. ГОДИНЕ
  • Њ.Е. Амбасадор Мајкл Давенпорт
  • Њ.Е. Амбасадор Петер Буркхард
  • Владимир Цуцић, Комесаријат за избеглице и миграције

  • Скачать 190.4 Kb.


    Дата30.01.2018
    Размер190.4 Kb.

    Скачать 190.4 Kb.

    З а п и с н и к са 23. Седнице одбора за људска и мањинска права и равноправност полова




    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    НАРОДНА СКУПШТИНА

    Одбор за људска и мањинска права

    и равноправност полова

    08 Број: 06-2/144-15

    22. јун 2015. године

    Б е о г р а д


    З А П И С Н И К

    СА 23. СЕДНИЦЕ ОДБОРА ЗА ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И РАВНОПРАВНОСТ ПОЛОВА

    ОДРЖАНЕ 8. АПРИЛА 2015. ГОДИНЕ
    Седница је почела у 12 часова.

    Седницом је председавао председник Одбора Мехо Омеровић.

    Седници су присуствовали: Љиљана Малушић, Миланка Јевтовић -Вукојичић, Злата Ђерић, Владица Димитров, Љибушка Лакатош, Аида Ћоровић, Олена Папуга и Елвира Ковач, чланови Одбора.

    Седници нису присуствовали чланови Одбора: Биљана Илић-Стошић, Сузана Шарац, Слободан Перић, Дубравка Филиповски, Стефана Миладиновић, Вера Пауновић, Биљана Хасановић-Кораћ и Сулејман Угљанин.

    Седници је присуствовала потпредседница Народне скупштине и заменица члана Одбора Гордана Чомић.

    Седници су присуствовали: Горјана Маринковић и Ирена Алексић, народни посланици.

    Седници су присуствовали и: Сузана Пауновић, Канцеларија за људска и мањинска права; Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Владе РС за приступање ЕУ; Њ.Е. Амбасадор Петер Буркхард, Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији; Њ.Е.Амбасадор Мајкл Давенпорт, Шеф ЕУ Делегације у Србији; Асја Варбанова, UN WOMEN; Невена Петрушић, Повереник за заштиту равноправности; Милица Баста, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности; Роберт Сепи, Гордана Стевановић, Заштитник грађана; Мирјана Максимовић, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС; Ивана Антић, канцеларија шефа преговарачког тима Владе РС за приступање ЕУ; Драган Вуканић, помоћник министра здравља; Лука Мирковић, Министарство културе и информисања; Новак Вучинић, МУП; Славица Васић, Женска ромска мрежа; Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине; Александра Александровић, Тамара Аметовић, Елдин Авдулахи, Дамир Бахтијаревић, Емил Босинци, Иван Преда, Тања Садики, Дијана Стојковић, Фатима Шабановић, Садија Живковић, студенти; Радмила Зећировић, Амарилис, Нови Сад; Ана Саћиповић, Освит, Ниш. (Напомена: због великог броја учесника, нису се сви евидентрали приликом уласка у салу).

    Председник Одбора је констатовао да су испуњени услови за рад и одлучивање, те је предложио следећи



    Д н е в н и р е д:



    1. Oбележавање Међународног дана Рома на тему: Инклузија Рома и Ромкиња 2014/15 - резултати и изазови.

    Чланови Одбора су једногласно ПРИХВАТИЛИ предложени Дневни ред.

    Председник Одбора је честитао свим Ромкињама и Ромима Међународни дан Рома. Он је навео да је циљ ове седнице да размотримо питање инклузије Рома и Ромкиња и резултата који су остварени у 2014. и 2015. години, али да разговарамо и о изазовима и препрекама на које смо у том процесу наилазили. Подсетио је да је Република Србија 2005. године приступила међународном програму Декада Рома, усвојена је Национална стратегија и национални планови у области интеграције Рома, а реформама у области здравствене заштите направљен је позитиван помак. Уведене су мере афирмативне акције за упис Рома у основне школе, побољшан је систем стипендирања, а у циљу решавања проблема тзв. правно-невидљивих лица усвојене су измене Закона о ванпарничком поступку. Међутим, и поред бројних активности, проблеми Рома су и данас веома изражени. Кључни проблеми су образовање, услови становања, запошљавање, дечји рад и рани бракови. У колико тешким условима припадници ромске популације живе говоре и следећи подаци. Смртност ромске деце је дупло већа од националног просека. Рано ступање у брак је нарочито изражено међу ромском популацијом. Међу младим женама старости од 15-19 година из ромских насеља 43% њих су у браку, а у Србији је тај проценат само 4%. У ромским насељима је 49% домаћинстава примало социјалну помоћ, а у Србији тај проценат је 4% домаћинстава. Што се тиче уписа у матичне књиге рођених, од деце која су млађа од 5 година у ромским насељима 95% је уписано у матичну књигу рођених, а код деце старости до 5 месеци уписамо је само 83%. Само 69% деце која су узраста за полазак у школу из ромских насеља похађа први разред основне школе, а средњу школу похађа само 22% деце ромске популације која су средњошколског узраста. Ово су подаци који су презентовани на Конференцији о стању и положају деце и жена у Србији која је одржана 6. априла ове године, а резултат су истраживања спроведених од стране Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а у оквиру Петог глобалног круга програма истраживања вишеструких показатеља. Србија је доста урадила у институционалном и законодавном смислу како би положај Рома био бољи и како би кључни проблеми са којима се та популација сусреће били бар ублажени. Међутим, имајући у виду наведену статистику, у наредним корацима које планирамо да предузмемо, потребно је управо водити рачуна о унапређењу положаја деце и жена из ромске популације јер је то категорија становништва која је у посебно тешком положају. На крају уводног излагања истакао је да верује да је ова седница прилика да чујемо и примере добре праксе и разменимо позитивна искуства која могу да послуже свима нама као пример за даљи рад и деловање.

    Сузана Пауновић је такође честитала представницима Ромског националног савета и свим припадницама и припадницима ромске националне мањине 8. април Међународни дан Рома. Истакла је активан рад владиног Савета за унапређење положаја Рома који је, не само пратио резултате која су министарства постизала у примени постојеће стратегије и акционог плана, већ се бавио и неким новим задацима који стоје пред Владом и пре свега преузео оно што је и основна улога оваквог једног савета, а то је планирање и координација политика на националном нивоу. По први пут је на нивоу Владе успостављено и тело за праћење и координацију донаторске помоћи које омогућује пуну координацију свих донаторских средстава, добро праћење резултата и постигнућа, али и благовремено реаговање на проблеме који се појављују у имплементацији одређених пројеката. Оно што је такође значајно јесте чињеница да је отпочела израда нове Стратегије за интеграцију Рома која се односи на период до 2025. године. Израђене су полазне основе које су рађене на основу анализе резултата који су постигнути у примени претходне стратегије и акционих планова, узете су у обзир препоруке Заштитника грађана, обављен је консултативни процес и са другим независним телима, локалним самоуправама и НВО. Она је истакла да сматра да је посебно важно то што се на челу радне групе за израду стратегије по први пут налази припадник ромске националне мањине, чиме се шаље порука да је активно учешће Рома при изради овог стратешког документа заиста могуће и верује да ће то допринети да се јасно дефинише спроводљива политика када је у питању инклузија Рома. Канцеларија се бавила и активностима усмерним на већу заступљеност Рома у државним институцијама, на националном и на локалном нивоу. Кроз различите програме, као што је програм стажирања саветника у министарствима, покушавали су да покрену иницијативе како би се обезбедило веће учешће и партиципацију припадника ромске мањине, а ове активности ће бити настављене и у наредном периоду. Покренуте су бројне активности на локалном нивоу захваљујући донаторским средствима и бројним активностима које су покренуле НВО и саме локалне самоуправе. Уведени су први мобилни тимови у 20 градова и општина у Србији чиме по први пут имамо успостављену мултисекторску сарадњу, један тим који ради заједно, уз укључивање и представника центара за социјални рад, филијала Националне службе за запошљавање и локалне самоупрраве. Овај тим је технички опремљен и прошао је одговарајуће обуке. Покренути су неки нови модели стамбеног збрињавања на локалном нивоу, као што је програм тзв.сеоских домаћинстава. На крају је подсетила и на мере подршке младим ромским ученицима, средњошколцима и студентима, али и активности у сектору безбедности.

    Њ.Е. Амбасадор Мајкл Давенпорт је истакао да му је велико задовољство што на овај начин обележавамо данашњи дан, дан када славимо културу Рома и свима пожелео срећан Дан Рома. Истовремено, ово је дан када покушавамо да укажемо на тежак положај Рома и сагледамо резултате који су постигнути у напорима за инклузију. У Европи данас живи, према проценама, између 10-12 милиона држављана ромске националности од којих су половина, 6 милиона, држављани ЕУ. Роми су најбројнија национална мањина у Европи и једна од оних који су највише маргинализоване и дискриминисане. Зато Европска унија у свом плану и стратегији 2020 посебну пажњу посвећује исправљању такве ситуације. Циљеве за интеграцију Рома су: доступност образовања, запошљавање, здравствена заштита и становање. Европска унија и у Србији помаже ромској мањини, заједно ради са институцијама Републике Србије, другим донаторима и са ромским организацијама. Велику пажњу посвећују напорима да се спречи напуштање школовања, како би се на тај начин прекинуо циклус незапослености, сиромаштва и маргинализације. У том смислу навео је неке примере, као што су пружање правне помоћи за упис у матичне књиге рођених, олакшавање приступа социјалној помоћи, здравству и јавним службама уз помоћ мобилних тимова, јачање улоге ромских НВО у доношењу одлука на локалном нивоу. Такође, припремају опсежан план за унапређење стамбене ситуације ромске заједнице. Са Градом Београдом ради се на томе да 170 породица које су живеле у нехигијенским насељима добију трајно стамбено решење у социјалним становима, сеоским домаћинствима или кроз подршку за реконструкцију сопствене имовине. Предузимају се заједничке активности у циљу проналажења запослења за Роме и кроз сопствено предузетништво. Такође, навео је се предузимају активности у циљу инклузије ромских ученика у средње школе, као и да заврше факултете у што већем броју, а на овој седници ће доделити 10 лап-топова најбољим ромским студентима. На крају је истакао да успех свих заједничких пројеката и иницијатива веома зависи од усвајања и спровођења нове Стратегије за инклузију рома, која треба да води рачуна о истинским потребама ромске заједнице. Такође је нагласио да ће Европска унија и даље бити партнер у свим квалитетним иницијативама за социјално укључивање припадника ромске заједнице и да ће наставити да испуњава своју обавезу да се бори за фер и инклузивно друштво које је предуслов и за привредни раст и благостање, не само Србије већ целе Европе.

    Њ.Е. Амбасадор Петер Буркхард је такође честитао Међународни дан Рома и захвалио се Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова, Ромској женској мрежи и Националном савету Рома који су организатори овог догађаја. Он је нагласио да је Мисија ОЕБС-а поносна на своје дугогодишње партнерство са овим институцијама са којима дели заједнички циљ, а то је подстицање потпуне и равноправне инклузије ромске заједнице у Србији. Мисија пружа подршку ромском цивилном друштву и напорима Владе Републике Србије да укључи питање Рома на сам врх листе својих приоритета. Мишљења је да је од веома велике важности да јавност буде информисана не само о проблемима, већ о успеху који је постигнут на овом пољу. Само тако ћемо моћи да одговоримо новим изазовима који нас чекају у будућности. Стратегије, међународне обавезе и препоруке, као и процес прикључивања Србије ЕУ представљају добру основу за Владу и цивилно друштво да унапреде статус Рома и Ромкиња. У том смислу је кључна улога ромског цивилног друштва. Грађани се на локалном нивоу свакодневно боре за побољшање услова живота појединачних припадника ромске заједнице. Доносиоци одлука знају да је цивилно друштво њихов најважнији савезник. С друге стране, цивилно друштво ће надзирати Владу и друге надлежне инстититуције у том погледу. Иако се ромска заједница у Србији и даље суочава са бројним проблемима, поздрављамо напоре државних инстититуција да додатно ојачају постојећу добру праксу, поготово у сфери образовања, запошљавања, здравствене и социјалне заштите. Мисија ће наставити да пружа подршку партнерима да ојачају постојећу и створе нову синергију са државним институцијама, као и подршку Влади Србије, Народној скупштии, НВО и цивилном друштву у циљу јачања контроле и имплементације политике за инклузију Рома. Нада се да ће будућа сарадња унапредити ниво равноправности и промовисати толеранцију широм разноликог и мултикултуралног простора Србије. На крају је позвао све присутне да сваки 8. април буде прилика да се подсетимо колико још тога остаје да се уради да би се осигурала потпуна инклузија Рома.

    Асја Варбанова је на почетку истакла да јој је част и задовљство да на данашњи дан поздрави све учеснике и упутила је честитке свим Ромкињама и Ромима испред UN Women. Нарочито је нагласила да је важно да се осврнемо на питање положаја Ромкиња из посебно угрожених група, као што су инвалиди, избеглице, Ромкиње из руралних средина. Осврнула се на чињеницу да сви подаци говоре да су Ромкиње које припадају наведим групама, али и Ромкиње уопште, у знатно лошијем положају од мушкараца Рома. Њихов положај је лошији у свим областима, а нарочито је истакла област запошљавања, образовања, али је проблем насиља над Ромкињама. Када је реч о учешћу Ромкиња у јавном животу, подаци говоре да такви случајеви готово да и не постоје. Констатовала је да иако је прошло 10 година од Декаде Рома, није учињен значајнији напредак у побољшању положаја Ромкиња, што треба да укаже на то да ће бити пуно посла у наредном периоду како би се нешто променило у том смислу. Поменула је CEDAW конвеницју Уједињених нација и препоруке које је Србија добила у смислу примене ове конвеницје, као и значајну улогу ромских женских организација у припреми тзв. извештаја из сенке. Значајан број препорука које је Србија добила од надлежног комитета Уједињених нација, односи се управо на мере које држава треба да предузме у циљу унапређења положаја Ромкиња. Она је истакла да се ове године навршава 20 година од усвајања Пекиншке декларације и платформе за акцију која представља значајан међународни документ о правима жена и родној равноправности, чији циљеви ни до данас нису испуњени од стране свих земаља, укључујући и Србију. Подсетила је и на стратешке документе у Србији који истичу ове године, а односе се на заштиту жена и родну равноправност. Уједињене нације и UN Women су и до сада пружале подршку напорима државе да унапреди ову област, а планира се и даља сарадња, између осталог и са женским ромским организацијама.

    Славица Васић је у име Женске ромске мреже такође честитала Међународни дан Рома. Поменула је кампању „Месец дана ромског женског активизма“ у којој се нарочито говорило о положају Ромкиња, за који је навела да је и данас веома лош. Зачарани круг које Ромкиње започињу одустајањем од образовања и прераном удајом, наставља се несебичном бригом о породици, запостављањем сопственог здравља, немогућношћу да се запосле без адекватног образовања и завршава се опет прерано јер је просечан животни век Ромкиња 48 година. Иако Република Србија уводи родну димензију у своје политике, мере и активности, на жалост то не прати адекватан буџет за њихово спровођење. Тако данас постоји велик број Ромкиња које, иако су образоване, немају посао. Иако је Република Србија учинила значајне кораке ка инклузији ромске заједнице, теме као што су насиље над Ромкињама у породици и партнерским односима, напуштање образовног система, дискриминација Ромкиња у јавним службама, ретко се нађу као приоритети наших националних и локалних докумената. На крају је истакла да све ово не смемо да заборавимо ни данас када обележавамо овај празник.



    Витомир Михајловић је као председник Националног савета ромске националне мањине, истакао да је крајем претходне и почетком ове године Србију напустило преко 30.000 припадника ромске националне заједнице тражећи економски азил у земљама Европске уније, не зато што је то њихов хир, већ зато што је то била њихова потреба, пре свега у зимском периоду када нису имали услова да преживљавају, да обезбеђују огрев и храну за своју породицу. Стога је истакао да жели да представници земаља Европске уније те Роме не врате насилно, већ да нађу некакво „ухлебљење“ за њих у тим земљама. Евидентна је чињеница, навео је, да код Рома постоји генерацијско сиромаштво, да су Роми 7-8 пута сиромашнији од најсиромашнијег који је исказан у стратегији за смањење сиромаштва, да 95% Рома нема стално запослење или нема никакво, а 80% Рома не завршава основно образовање. Указао је и на постојање стереотипа, предрасуда и дискриминације према Ромима, што је такође препрека за њихову пуну интеграцију у друштвени, политички, економски, социјални и културни живот Републике Србије. Рома нема у Влади Републике Србије, као ни у Парламенту где смо сада. Он је истакао да желе да проблем ромске националне заједнице решавају заједно са већинским народом, са државом Србијом, да буду конструктиван партнер. Верује да ће у томе успети пре свега захваљујући Канцеларији за људска и мањинска права, Савету за унапређење положаја Рома и Влади Републике Србије. Истакао је значај који је дат учешћу Рома у радној групи за припрему нове стратегије за Роме, као и спремност ромске националне заједнице која има капацитета и кадрова да учествује у решавању оваквих крупних питања, као што је припрема нове стратегије. Упознао је пристуне да је данас одржан и састанак са председником Републике Србије и да му је том приликом уручена платформа коју су припремили, а која представља иницијални документ о томе шта је то потребно ромској националој заједници обезбедити у наредном периоду како би се побољшао квалитет њиховог живота у Србији, а приоритети су у области образовања, запошљавања, здравства и становања. На крају је истакао да оно што су они увидели као основи проблем у спровођењу постојеће стратегије јесте то што није било утврђено тело од стране државе које би било одговорно за спровођење ове стратегије

    Након излагања Витомира Михајловића уследила је подела лап-топова најбољим ромским студентима. У њихово име присутнима се обратио Елдин Авдулахи, студент Високе грађевинске школе, Одсек архитектура, који се захвалио организаторима и донаторима, Ромском националном савету и Европској унији, за награде које су примили, а које им дају подстрек да се даље унапређују и надограђују своје знање.



    Радмила Зећировић, говорећи о Декади Рома истакла је да је у нашој земљи доста урађено по питању образовања и здравства, али да је по питању запошљавања и становања остварено јако мало од онога што је предвиђено Декадом. Иако је донета Стратегија, она се врло споро спроводи, процес је веома дуг, не спроводи се онако како смо предвидели. Навела је да сматра да је разлот томе што се политика меша и у ромско питање, тако да ромску заједницу углавном воде ромске политичке партије што се после одражава негативно по Роме. Ромско питање треба да се решава као питање грађана ове државе, а не зато што то од нас тражи међународна заједница. Сматра да све док се Роми гледају као социјално угрожена категорија и док се овим питањима буде бавило само министарство надлежно за социјална питања, имаћемо проблем. Ромским питањем треба да се баве и друга министарства и институције и мора да постоји координација између њих. Навела је пример уџбеника на ромском језику јер се још увек не зна ко ће добити те уџбенике, на који начин. Министарство просвете још увек није дало смернице на који начин то треба да се уради. На локалу се не може ништа урадити док год се то не реши на нивоу Републике. Смернице морају да дођу са републичког нивоа. У вези проблема становања, поставила је питање како постоје програми за становање расељених лица и избеглица, или када су поплаве у питању, а кад је у питању ромска популација онда се то не ради. Навела је да се нпр. у Новом Саду ромским питањем бави само управа за социјалну заштиту, а не нпр. за урбанизам или образовање. Она је такође указала да је питање Ромкиња важно зато што су жене стуб породице и уколико се не ради са Ромкињама по питању образовања, запошљавања и др. ромско питање не може да буде решено. Посебно је истакла проблем ране удаје и продаје, јер уколико се то не реши тешко да ћемо било шта моћи да урадимо. Такође је поменула и питање азила. Ромска женска мрежа Србије ради на томе, али јој је потребна подршка како би још више могли да помогну Ромкињама и Ромима да се оснаже.

    Ана Саћиповић је говорила о насиљу над Ромкињама у друштвеној заједници и у породици. Представила је Удружење Ромкиња Освит које је основано 2005. године и које ради на спречавању и сузбијању насиља у ромским породицама кроз оснаживање жена за излазак из круга насиља, као и утицањем на јавност и доносиоце одлука за стварање недискриминаторног друштва. Имају три основна циља, а то су: оснаживање Ромкиња за излазак из круга насиља, развијање недискриминаторног друштва и праћење спровођења нормативног оквира и рада механизама за спречавање и сузбијање насиља над Ромкињама на локалном и националном нивоу. Први су СОС телефон на ромском језику у Европи, чији рад је већ сада усклађен са препорукама из Истанбулске конвеницје. За 10 година на СОС телефон јавило се око 3000 жена од којих је 1212 Ромкиња. Она је истакла да патријархат ромске заједнице има своје невидљиве апарате контроле и принуде који ромску жену држи у изолацији. Специфичност ромске заједнице која женску децу мање вреднује од мушке, не разликује се много од начина вредновања код већинског народа, Међутим, Ромкиња у својој заједници има тежак задатак јер она са генерације на генерацију наслеђује традиционалне окове живљења у оквиру ромске заједнице. О њеним осећањима и потребама ромска заједница и породица најмање брине. Сексуално узнемиравање од стране неромског становништва је нешто чиме су Ромкиње врло често изложене. Онај мали број Ромкиња које имају срећу да раде у друштвеним или приватним предузећима, из страха да не изгубе посао како би обезбедиле егзистенцију своје породице, толеришу и трпе то сексуално узнемиравање. Физичко насиље које Ромкиња доживљава у оквиру своје породице, начин на који се она мири с тим, економско насиље коме је свакодневно изложена, психичко насиље које је њена свакодневница, велики број побачаја и порођаја, допринело је да животни век ромске жене буде веома кратак. Све светске здравствене статистике потврђују да жене живе дуже од мушкараца 5-10 год. Код Рома жене живе краће, њен животни век је у просеку 48 година и оне оболевају три пута више од мушкараца. Традиција раних бракова се не може подводити под културно наслеђе ромске заједнице зато што смо сви ми грађани/ке Србије и основни приоритет у остваривању права је поштовање закона, пре свега Устава, али и свих других законских аката. Не може традиција и обичај да имају јачу снагу од закона. Ромкиња често нема права ни могућности да одлучује о својој судбини, било да је у питању избор брачног партнера, развод, могућност настављања школовања, рођење деце, селидба, лечење, располагање материјалним средствима породице итд. Један од проблема сиромаштва ромкиња је и прошња. Друштво и ромска заједница не желе да виде овај проблем, нити да раде на решавању овог проблема. Она је навела да располаже подацима да у сигурним кућама и прихватилиштима, Ромкиње су врло често изложене додатној тортури од других жена које су такође ту смештене. Она је истакла да је веома важно ослободити и саме Ромкиње од предрасуда и да се то може постићи њиховом едукацијом. Као добар пример навела је податак да је СОС телефону у Нишу у периоду од 1992. до 2005. године се обратило само седам Ромкиња, а у пероиду од 2006. до 2014. године 1212 Ромкиња, што значи да су се оне ослободиле страха и предрасуда и много чешће тражиле заштиту од насиља. Позитивно је и то што су биле укључене у радну групу Министарства рада и социјалне политике за израду Стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама и породичног насиља. Ова стратегија је једини документ који Ромкиње препознаје као посебну категорију корисница. Тренутно су чланице радне групе у наведеном министарству за израду националног СОС телефона. Истакла је и потребу да Ромкиње буду запослене у полицијским управама и учествују у полицијским патролама јер би то значајно дорпинело ефикаснијој заштити од насиља усмереног према Ромкињама јер би им било лакше да објасне на свом материњем језику кроз какву тортуру пролазе. Исто важи и за центре за социјални рад и сигурне куће. Као негативне примере навела је да често сарадња са институцијама зависи од службеника као појединаца и њихове спремности да свој посао обављају без предрасуда, као и непримењивање протокола о поступању у случају насиља над женама и неблаговремено реаговање надлежних институција у случају насиља, недовољно уважавање НВО организација, недовољна међусобна сарадња између самих државних институција и недостатак повратних информација СОС телефонима када упуте жртву насиља на надлежене институције.

    Славица Ракић је говорила о инклузивном образовању у пракси. Закон о основама система образовања и васпитања је усвојен 2009. године, а измењен и допуњен је 2011. и 2013. године. Овај закон је важан за побољшање образовног нивоа Рома јер је њиме предвиђено постојање индивидуланог образовног плана у случају заостајања у образовним достигнућима, као и увођење педагошких асистената. Циљ ових мера јесте да исправи негативне последице одрастања у социјално депривираној средини. Овај закон предвиђа и антидискриминационе мере у школи, а нарочиото у специјалним школама где је највише ромских ученика. Тренутно ради 181 педагошки асистент у предшколским установама и основним школама и њихов основни задатак јесте да пружају помоћ деци којој је потребна додатна образовна подршка, васпитачима и наставницама. Постоје и афирмативне акције као што је упис у основну, средњу школу и факултете, као и приликом остваривања права на ученички и студентски стандард где, у зависности од успеха, ромски ђаци и студенти могу да конкуришу за стипеније и награде, као и смештај у интернатима и домовима.

    Владимир Цуцић, Комесаријат за избеглице и миграције, је указао на оно што је учињено у претходном периоду у области становања Рома. С тим у вези постоји тзв. локално акционо планирање у сфери миграција. Указао је на програме економског оснаживања које спроводи Комесаријат, а за које је битно да не подразумевају повраћај средстава. У периоду од претходних 7-8 година, Комесаријат је обезбедио 200 пакета за доходовне активности, 280 пакета грађевинског материјала, 80 сеоских домаћинстава, 60 стамбених јединица за социјално становање и 50 монтажних кућа. То значи да је око 400 породица добило кров над главом.

    Лазар Дивјак, је представио Пројекат „Европска подршка за инклузију Рома“, који спроводи Мисија ОЕБСа, а финасира Европска унија из ИПА фондова. Циљ пројекта је подршка спровођењу Стратегије унапређења положаја Рома у области приступа тржишту рада, здраству, социјалној заштити, адекватном становању. Он је задужен за стамбену комнпоменту, али пројекат има свеобухватнији приступ. Циљеви стамбене компоненте су: подршка општинама при легализацији подстандардних ромских насеља (насеља у којима су услови за становање лошији од стандардних) у смислу припреме техничке документације која ће им бити неоходна за аплицирање за фондове Европске уније, подршка Министарству саобраћаја, грађевинартсва и инфраструктуре у стварању предуслова за ефикасан мониторинг стања у подстандардним ромским насељима и помоћ у планирању наредних активности Министарства и других државних институција. Пре почетка пројекта било је изабрано 20 пилот општина у којима је започет пројекат. У оквиру пројекта је израђена студија којом су идентификована подстандардна ромска насеља, где се налазе, колика су и који су проблеми у њима. Студија је у фази припреме за штампање, али је изнео податак да у Србији постоји 583 подстандардна ромска насеља. Ова студија је намењена Министарству и другим државним институцијама у програмирању средстава. У 11 од претходно наведених 20 општина постоји потреба да се припреми урбанистичка документација у вези ромских насеља, а у овај посао је укључена локална самоуправа. Планира се да се до јула 2015. године ти урбанистички планови усвоје у локалним самоуправама, што је веома битно јер је то једини начин да се на легалан начин унапреди област адекватног становања. Он је указао и на друге пројектне активности.

    Анита Иванишевић је у име Данског савета за избеглице, представила пројекат „Јачање иницијатива за социјално укључивање ромских породица из привремених насеља Града Београда у локалне заједнице Републике Србије“. Овај пројекат је обухватио 31 ромску породицу које су се из неформалних насеља Макиш 1, Макиш 2, Ресник Јавучки рит и Кијево, а као бивши станари нехигијенских насеља Белвил и Газела, преселили на територију 12 општина у Србији. Циљ пројекта јесте укључивање у локалну заједницу, тј. у друштвени, економски и културни живот примајуће локалне заједнице, као и достизање животног стандарда који се сматра прихватиљивим у друштву. Планирани резултати су боља инклузија ромских породица и њихово активно социјално укључивање.

    Зоран Маритиновић је представио активности Националне службе за запошљавање у вези решавања проблема у области запољшавања Рома. И поред тешког стања на тржишту рада (766 000 незапосених лица у РС), постоје афирмативне мере које су усмерене на теже запошљиве категорије, па тиме и на Роме. На евиденцији Националне службе за запошљавање је 21700 незапослених лица ромске националности, а од тог броја око 46% су Ромкиње. Око 90% евидентираних незапослених Рома чине лица без квалификација или полуквалификована лица, што је драстично већи број у односу на укупан број незапоселних лица у ком случају је то 32%. Због овакве квалификационе структуре незапослених припадника ромске националности, многи послови су им недоступни. Оно што је такође забрињавајуће јесте да је између 67- 68% евидентираних незапослених Рома спада у категорију дугорочно незапослених лица. Ипак и поред овакве статистике, у прошлој години је запослено 1592 лица. Од тог броја, увогор о раду је закључило 50% лица (од којих је око 80% на одређено време), а осталих 50% неке друге уговора у оквиру флексибилних облика рада. Ромкиње су учествовале са око 40% у оквиру претходно наведеног броја запослених лица. Од укупног броја незопослених Рома за преко 16000 је у прошлој години донет индивидуални план запошљавања. У програм „друге шансе“, односно функционалног основног образовања, укључено је преко 700 припадника ромске националности. Навео је и друге програме, као што су програми додатног образовања и обука и програми за развој предузетништва у којима такође учествују припадници ромске популације. У прошлој години је било планирано око 10 милиона динара за самозапошљавање Рома, а 51 лице се укључило у овај програм са преко 8 милиона динара. Углавном се ради о производним, трговинским, занатским и услужним делатностима у којима је започет приватни бизнис. План за ову годину јесте наставак наведених активности, укључујући и самозапошљавање. Новина јесте мера за подстицање запошљавања корисника новчане социјалне помоћи. На крају је закључио да се Роми због своје образовне структуре тешко укључују у свет рада, али и лица која су имала среће да раде, често су њихова знања и вештине превазиђени јер нове технолошке могућности траже нове профиле и зато је потребно њихово веће укључивање у обуке. Такође је значајно да се ради са послодавцима како би се нашли начини за отклањање предрасуда и како би се ромска мањина у потпуности интегрисала у свет рада.

    У дискусији која је уследила истакнуто и следеће: национални савет треба да врши мониторинг рада локалних самоуправа по питању унапређења положаја Рома, више пажње треба посветити питању интеграције Рома у централној и јужној Србији. Представнице Београдске опере су истакле значај културе Рома и навеле да кроз културу и медије треба утицати на промену свести и да је то најбољи начин да се боримо против предрасуда, као и против насиља над Ромкињама.

    Председник Одбора је закључио седницу у 15 часова.

    СЕКРЕТАР ОДБОРА ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА

    Рајка Вукомановић Мехо Омеровић





    Коьрта
    Контакты

        Главная страница


    З а п и с н и к са 23. Седнице одбора за људска и мањинска права и равноправност полова

    Скачать 190.4 Kb.